Ko ima život, ne ostavlja uvredljive komentare na mrežama: Branislava je psiholog i otkriva srž ovog problema

U današnjem digitalnom svetu, društvene mreže su postale prostor za izražavanje mišljenja, ali su često i mesto za anonimno plasiranje negativnih i destruktivnih komentara. I dok su pohvale i pozitivne reakcije uvek dobrodošle, neprijatni komentari, uvrede i kritike postali su gotovo svakodnevna pojava. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da su mnoge od tih negativnih reakcija usmerene prema ženama. Šta je to što tera ljude da ostavljaju negativne komentare? Koji je njihov poriv?

Psiholog i psihoterapeut Branislava Pavlović govorila je za Ona.rs na ovu temu, gde dala učešće u okviru kampanje #OnaNeĆuti.

Kakav je to nagon koji natera neku osobu da ostavi negativan komentar na društvenim mrežama? 

- Kada neko kritikuje, vređa ispod nekog posta, to više govori o njemu nego o tome šta je napisano u tom postu. Da kažem da su društvene mreže napravile stvarno jednu veliku promenu u socijalnom, psihološkom, emocionalnom funkcionisanju svih. Ta dostupnost, lakoća sa kojom možemo da iznesemo svoje mišljenje ili da komentarišemo tuđe mišljenje, pa onda i neka vrsta anonimnosti - kaže naša sagovornica.

Pomenuta anonimnost daje svima mogućnost obilja negativnih komentara.

- Možemo i potpuno anonimno ili opet udaljeno, nekako depersonalizovano da kažem, da ostavljamo mišljenja i komentare i to povećava mogućnost različitih negativnih komentara, omalovažavanja, vređanja drugih ljudi. Ponekad čitam i sasvim pristojne diskusije, što je OK i verovatno je to ona dobra strana razmeni informacija i diskusija, ali nažalost čak i na jako bolne i teške teme ima puno što kažu 'hejterskih' komentara. Neka su direktna vređanja, neke malo uvijenija - kaže nam Branislava.

Da li ostavljanje negativnih komentara na društvenim mrežama možemo da povežemo sa negativnim emocijama koje ta osoba ima?

- Uvek je mnogo lakše baviti se drugima nego sobom, jer baveći se drugima, mi bežimo u stvari od samog sebe. Ljudi koji su skloni da kritikuju, vređaju, obezvređuju, i to čak i na najgore moguće načine poput psovki, sigurno da imaju neke svoje unutrašnje probleme - rekla nam je Branislava Pavlović.

Psiholog i psihoterpaut smatra da su to jako nezreli ljudi i da onaj ko ima ispunjen život, nema vremena da se bavi životima drugih, posebno na društvenim mrežama.

- Imate puno ljudi koji su pre svega nezreli. Mi smo inače kao društvo nekako emocionalno nezreli, gde praktično ne prihvatamo odgovornost za svoje postupke i inače u životu, a na društvenim mrežama vi možete da pišete šta hoćete i generalno baš i ne trpite neke posledice - kaže nam sagovornica.

Ipak, nisu to samo nezreli ljudi, ima tu još nečeg, kad se malo zagrebe ispod površine.

- Ima dosta verovatno i nekih pretpostavljam trenutnih frustracija, to je takozvani fenomen pomeranja agresije. Na primer neko me iznervirao na poslu, a ja ne mogu tom nekom da odgovorim, e onda dođem i na društvenoj mreži pomerim tu svoju frustraciju ili agresiju na nekom drugom. Ima verovatno i veliki broj ljudi koji su nesrećni sobom, pa ih nešto isprovocira ili su čak i zavidni nekada. Vi imate jako puno i zavidnih komentara gde u stvari to proizilazi iz neke frustracije što im se nešto dopada, a ne mogu da imaju. Mislim da ima veze i sa inteligencijom, odnosno nižim koeficijentom inteligencije. Takođe, ima veze i sa nekim odsustvom empatije generalno, neke emocionalne nepismenosti i sigurno je da dobar deo takvih komentara ostavljaju ljudi za koje bih mogla da kažem da imaju onako poremećaj ponašanja ka nekim psihijatrijskim dijagnozama i poremećaji ličnosti - daje nam uvid u situaciju.

Da li mislite da osobe koje ostavljaju negativne komentare na društvenim mrežama zapravo nemaju hrabrost da u realnom životu iznesu svoje mišljenje?

- Ja mislim da su, najčešće, u pitanju ljudi koji nisu toga ni svesni. Ako ostavljaju ružne i negativne komentare, verujem da u stvari nisu sami sa sobom povezani i sa svojim emocijama. Nije to ono 'ja se loše osećam', 'tužna sam' ili ne znam 'ljuta sam', pa ću sad da napišem nešto loše, nego su oni potpuno nesvesni. Oni nemaju unutrašnju konekciju u tom smislu emocionalno su nepismeni ili su prema samom sebi ne empatični kao i prema drugima. Kad ste loši prema sebi, vi ne možete biti dobri prema drugima. Svako ko je dobar prema drugim ljudima je pre svega sebi nekako dobar i u skladu sa sobom - kaže Branislava i dodaje jako bitnu stvar.

Možemo li negativne komentare da povežemo sa nezadovoljstvom te osobe?

Naime, ona nam približava potencijalno psihičko stanje osoba koje ostavljaju negativne komentare.

- Te negativne emocije mogu da idu iz raspona verovatno nekih trenutnih frustracija, neke nervoze i napetosti preko celog nekog dijapazona emocionalne nezrelosti. U ovim slučajevima vi imate inače slabiju kontrolu impulsa i ne možete dovoljno dobro iznutra da samoregulišete sopstvene emocije. To se onda ide i preko onog što bismo zvali psihopatija, sociopatija gde se verovatno i namenski ide da bi se neko zlostavljao, maltretirao verbalno, gde se stvara neka vrsta zadovoljstva. Te osobe su verovatno u potpunosti dugotrajno nezadovoljni sobom i možda i žive neki život van realnosti na tim društvenim mrežama - jasna je Branislava.

Naša sagovornica ističe i šta je po njenom mišljenju jako interesantno kod društvenih mreža.

- Meni je najinteresantnije kod društvenih mreža što se odjednom pojavio taj fenomen gde svako od nas podjednako može da priča, govori, piše šta misli. To ranije nikad nije postojalo. Vi da biste došli na televiziju, nešto pisali u novinama ili ne znam izdali knjigu, vi morate na neki način da to zaslužite. Sada može svako jednako da piše misli i nekako svi imaju podjednaku važnost. U tom smislu verovatno ljudi nekako osećaju da imaju pravo da ostave komentar. Neki se čak i hrane time jer privlače pažnju, bolje se osećaju i budu sami sebi važi - približava nam stanje ovih osoba naša sagovornica.

Branislava Pavlović ističe i koliko su društvene mreže uzele značaj u današnje vreme.

- Značaj društvenih mreža i svega toga što vidimo je jako veliki, uticajan je. Mislim da ljudi nekako, verovatno, i neke komplekse leče i neko ko možda ne bi imao prostora da ga neko sasluša sada može da misli da privlači pažnju. Jako je lako biti na društvenoj mreži. Vi sedite, nije potreban neki veliki trud, možete da pišete šta hoćete, možete imate i negativno privlačenje pažnje. Što više komentara, što se uzburka neka diskusija, sigurno ima i onih koji namerno kontriraju da bi onda bili nekako u centru pažnje. Sigurno ima i ljudi koji prosto ni nemaju šta da ponude ili kao što ste rekli nemaju ni hrabrosti da kažu to što misle - kaže ona.

Neko ko je zadovoljan sobom, nema vremena da ostavlja komentare po društvenim mrežama.

- Najjednostavnije rečeno, neka osoba koja je OK sama sa sobom, koja je radna, vredna, koja je nešto postigla u životu, koja ima partnera ili porodicu, koja je solidno zadovoljna sobom i svojim životom, ona nema neki baš preterani poriv da uopšte sedi toliko na društvenim mrežama, a kamoli još da da ostavlja negativne komentare. Sigurno postoji možda i ciljana želja da se neko povredi, da se nanese bol, ali mislim da tim osobama u stvari nedostaje neka vrsta empatičnosti generalno.

Da li su te osobe svesne koliko njihove reči mogu da utiču na samopouzdanje druge strane?

- Rekla bih da najveći broj ljudi možda uopšte ni ne promišlja da su s druge strane neke žive osobe koje osećaju i baš je to taj efekat društvenih mreža - ta depersonalizacija gde mi nekako gubimo tu nit ljudskosti, da vidite nečiji pogled, ton, da vidite da li ste nekoga povredili. Nema tog 'feedbacka', te reakcije, sve onako deluje kao neko belo platno za projekciju sopstvenog života i sopstvenih osećanja. Meni je na neki način žao tih svih ljudi - iskreno govori naša sagovornica.

Ona ističe jednu zajedničku karakteristiku svih tih osoba koje ostavljaju negativne komentare na društvenim mrežama.

- Ti ljudi sigurno sami sa sobom nisu srećni. Niko srećan i zadovoljan ne radi takve stvari. Verovatno su to kažem jednim delom psihijatrija, jednim delom jako nesigurni ljudi. Teško je jednom rečju opisati te ljude, ali ako bih morala da biram, to bi bilo nezadovoljstvo i nesigurnost. To bih najkraće rekla, ali to je onako grubo rečeno. Verovatno su oni imali neka teška odrastanja, možda se neko kad su bili mali tako prema njima ophodio. Ne opravdavam, ali negde kad se onako duboko unesem u to mogu da razumem da sigurno niko srećan, zadovoljan ne ne radi takve stvari - kaže nam sagovornica.

Ove reči psihoterapeuta i psihologa nas navodi da se zapitamo da li svako od nas ima dva lica

- Većina ljudi u javnosti nosi neke maske, mislim to je ono kad kažemo funkcionalna depresija na primer. Ta depresija ide na posao, relativno izgleda neupadljivo, a onda dođe kući pa se slomi. I u stvari provođenje vremena na društvenim mrežama ili uopšte na igricama, to je obrnuto srazmerno naše mentalno zdravlje. Što smo boljeg mentalnog emocionalnog stanja, mi manje provodimo vremena i obrnuto. Znači ako ja provedem tri do četiri sata dnevno to utiče negativno na mene - kaže nam Branislava.

Dala je i primer koji je nedavno videla.

- Imate ljude koji su vrlo slični i u javnosti i privatno. Čak i neki holivudski glumci, glumice kad vidite, idu obično sa decom, kupuju namirnice, normalno se ponašaju, deluju potpuno obično. I imate ljude gde se to jako razlikuje, recimo u slučajevima nekih nasilja. Imate recimo da su ti nasilnici uspešni, direktori, menadžeri, profesori, a da su kod kuće prema ženi i deci jako nasilni i grozni - daje svoje mišljenje naša sagovornica.

Da li u javnosti nešto može da "oda" njihovo stanje - da su nezadovoljni, nesrećni, u depresiji i kako možemo da im pomognemo?

- Verovatno to možemo da primetimo na najbližima. Recimo, kod depresije je često, iako to nije ona klasična depresija, neka vrsta razdražljivosti i napetosti koju mi često tumačimo i kao neku vrstu agresije, a u stvari toj osobi nije dobro. Mislim da u jako malom broju slučajeva možda samo kod najbližih možemo da to vidimo - kaže Branislava.

Ono što je jako važno, ona daje i savet kako da stanete na put tom porivu ostavljanja negativnih komentara.

- Jedna od najjednostavnijih poruka, umesto da pišete komentare izađite pola sata u šetnju brzog hoda, bolje ćete se osećati ili izađite pola sata dnevno na sunce. Malo se šalim ali to jesu neki psihoterapijski saveti. Što više sediš, ako si nezadovoljan životom, šta god da je u pitanju, imaš potrebu da se povlačiš u četiri zida. Što se više povlačiš u četiri zida i osamljuješ pa onda još u današnje vreme sediš za kompjuterom, trenutno će biti kao lakše, izbegavaš realnost, ne suočavaš se sa problemima, ali dugoročno će ti biti teže zato što ćeš se sve gore osećati - kaže Branislava.

Ujedno, ona nam daje još jedan koristan savet.

- Kad nam je loše, kad smo nezadovoljni, nama bi u stvari drugi ljudi mogli da budu lek. Ako sam tužna, ja treba da posegnem za nekim bliskim i taj neko će kroz razgovor, pa i zagrljaj da vas uteši jer ćete znati da niste sami. Često su ljudi usamljeni i onda u stvari zato što nemaju da posegnu za tim nekim bliskim, oni onda sedaju za društvene mreže - kaže Branislava.

Zapravo, najveći problem u celoj priči jeste - usamljenost.

- Ta usamljenost je u stvari izvor velikih problema u današnjici. Društvena mreža ne može da zameni moj celokupan socijalni život, a to se upravo dešava u ne tako malom broju slučajeva. Kao ceo dan sam u kontaktu sa nekim, u stvari nemam nikog da mi donese čašu vode. Slomim nogu, nema niko da mi skuva ručak. To je jedna malo onako maglovita predstava. Ja smatram da ovo korišćenje društvenih mreža može biti jedna odlična dopuna, način upoznavanja, širenje kruga ljudi ili održavanja kontakta s nekim ko je na drugoj strani sveta, ali ne može biti zamena za dodir. Kad pijemo zajedno kafu, šetamo zajedno, pričamo, smejemo se prosto ta energija nije ista i moj posao verovatno bi u mnogo manjoj meri postojao da ljudi imaju bliske tople odnose - jasno zaključuje Branislava Pavlović.

Inicijativa Ona ne ćuti nastavlja da raste, i ovo je samo početak. Žene više ne žele da se povuku u tišinu. Nastavljamo da se borimo za njihove glasove, za svaki post koji pomaže, za svaku ženu koja je bila žrtva nasilja, i za svaku koja se bori za svoj prostor na mrežama.

Zahvalni smo što u ovoj borbi nismo sami. Uz institucionalnu podršku AFA organizacije (Asocijacije za afirmaciju potencijala žena) i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, naš glas je još jači. Naše poruke idu dalje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.