Godinama su je ubeđivali da UMIŠLJA: Osećala je kao da je dodiruju DUHOVI, a bolovala je od neizlečive BOLESTI

Kada vam lekar, gledajući vas preko naočara, s podsmehom kaže da bi možda trebalo da „nazovu sindrom po vama“, jasno vam je da nešto nije u redu – ali ne nužno s vašim zdravljem.

Tako je 2010. godine britanska medicinska sestra (ime poznato redakciji), nakon niza pokušaja da objasni svoje misteriozne simptome, iz ordinacije izašla sa osmehom – ali ne svojim. Lekar se smejao. Ona je, kao i mnogo puta ranije, otišla kući osećajući se poraženo, sumnjajući u samu sebe. Histerična? Hipohondar? Gubljenje vremena? Možda. Ali jedno je znala – ono što oseća je stvarno.

Sve je počelo kao umor – a pretvorilo se u horor

Godina je bila 2001. Imala je 30 godina, bila sveže izašla iz veze, započela novi posao i – bila potpuno iscrpljena. „Nije to bio običan umor. To je bila iscrpljenost koja te obori, živiš na kofeinu i adrenalinu, jedva se dovučeš kući i srušiš na sofu“, priseća se.

A onda su se pojavili simptomi koje je teško opisati: kao da je neko nevidljiv hvata za zglobove, kao da joj perje dodiruje lice, kao da joj mravi mile po koži. Neki delovi tela su joj trnuli, ponekad je šepala bez razloga.

„Osećala sam se glupo dok sam to govorila lekarima. Kao da mi ne treba doktor, već egzorcist. Kao da me duhovi dodiruju.“

Lekari su slali na preglede – a zatim je otpisivali

Neurolog joj je zakazao snimanje mozga i izrazio sumnju na multiplu sklerozu (MS), hronično oboljenje koje pogađa centralni nervni sistem. Kao medicinska sestra, znala je kako MS može da izgleda u uznapredovalim fazama – invalidska kolica, bolnički krevet, potpuna zavisnost.

Međutim, prvi MRI snimak bio je uredan. Nema oštećenja. Nema dijagnoze. I tako je puštena kući. Sama.

Devetnaest godina sumnje i sramote

Godine su prolazile, simptomi su dolazili i odlazili, a lekari su se smenjivali. Neki su je gledali kao da izmišlja, drugi su je otvoreno ismevali. Jednom je privremeno oslepela na levo oko. I opet ista priča – sumnja na MS, ali snimak čist. Bez dijagnoze, bez pomoći.

U jednom trenutku je čak dobila pismeni izveštaj u kom neurolog piše da je „potpuno uveren“ da ona ima MS – ali ni to nije bilo dovoljno. Novi snimak, nova nada, novi pad. Sve je „čisto“. Sve je „u redu“. A ona se osećala sve gore.

Niko ne veruje – pa ni oni koji vas vole

Iako je partner bio pun razumevanja, njihova svakodnevica je pucala pod pritiskom njenih simptoma. Večita iscrpljenost, otkazivanje planova, zbunjenost. Jedan član porodice joj je čak rekao ono najgore: „Možda ti je sve to samo u glavi.“ A kako vreme prolazi, i vi počnete da sumnjate u to.

Katastrofalni relaps sve je razotkrio

Tek 2020. godine, nakon izuzetno teškog pogoršanja, koje je uključivalo obamrlost cele leve strane, nesvestice, pospanost i mučninu, konačno joj je urađen još jedan MRI. I ovaj put – nije bilo sumnje. Mozak joj je bio išaran ožiljcima. Oštećenja na mozgu i kičmenoj moždini – tipična slika multiple skleroze.

Konačno je dobila ono što je 19 godina tražila – dijagnozu.

Mešavina šoka, olakšanja i tuge

Iako je godinama slutila da nešto ozbiljno nije u redu, potvrda je ipak delovala kao udarac. „Bila sam prestravljena. Ali sam se i osećala kao da me napokon shvataju. Sve je odjednom imalo smisla.“

Uz pomoć psihologa, MS specijaliste i posvećene medicinske sestre, nastavila je da radi još tri godine. Na kraju, ipak je morala da se penzioniše zbog ozbiljne hronične iscrpljenosti – jednog od najčešćih simptoma MS-a.

Danas prima mesečne terapije koje usporavaju dalja oštećenja, ali i dalje živi s bolovima, umorom i utrnulošću.

Život je sada drugačiji, ali ima svoje boje

Više ne ide u pozorište dvaput nedeljno, ne šeta psa satima po Londonu. Danas više uživa u knjigama i filmovima. Kad god joj telo dozvoli da „udahne“, koristi taj trenutak do maksimuma. Planira da se s partnerom preseli na jug Engleske, daleko od haotičnog tempa velikog grada.

„Ne moraš imati dijagnozu da bi zaslužio razumevanje“

„Najveća tuga nije to što nisam ranije lečena – jer tada i nije bilo šta da se leči – već što sam devetnaest godina provela osećajući se kao da umišljam, da sam histerična i nepoželjna u ordinaciji.“

Naglašava da mnogi ljudi sa neurološkim simptomima godinama ostaju bez dijagnoze – posebno kada se ništa ne vidi na snimcima. Ali i ti ljudi pate. I njima treba razumevanje.

Zato je svoju priču pretočila u roman o ženi sa neurološkim problemima koja se, bez podrške i razumevanja, zatekne usred misterije i sumnje. „Pisanje mi je donelo olakšanje koje nijedna terapija nije mogla da pruži. Moj ‘poseban mali sindrom’ konačno je dobio svoje mesto – na papiru. I ja sam, konačno, shvaćena.“

Šta je multipla skleroza?

Multipla skleroza (MS) je autoimuna bolest u kojoj sopstveni imuni sistem napada omotač nervnih vlakana (mijelin), uzrokujući ožiljke ili “lezije” na mozgu i kičmenoj moždini. Simptomi variraju – od zamora, utrnulosti i poremećaja vida, do problema s ravnotežom i kognitivnim smetnjama. Kako naglašavaju stručnjaci, blagovremeno prepoznavanje i terapija mogu značajno usporiti tok bolesti.

(Ona.rs/Metro)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.