Jugoslavija je volela šah, a ona je igrala viteški: Umesto lakšeg puta, izabrala je čast - u jednom potezu

Danas se navršava godišnjica smrti žene koja je šah doživljavala kao pitanje časti, a ne pobede - preminula je 15. decembra 2018. godine.

U bivšoj Jugoslaviji šah nije bio samo igra. Bio je disciplina, dokaz inteligencije, strpljenja i karaktera. Igrao se u domovima kulture, kafanama, vojnim domovima i školama. Bio je deo identiteta jedne zemlje koja je verovala u znanje, rad i čast.

U takvom okruženju, pojavila se devojčica koja će kasnije promeniti istoriju ženskog šaha - ne samo po broju pobeda, već po načinu na koji je igrala i po vrednostima kojih se nikada nije odrekla.

Detinjstvo oblikovano ratom, disciplinom i idealima

Rođena 3. decembra 1932. godine u Šantarovcu, u Srbiji, odrastala je u porodici u kojoj su se pamtili ratovi, žrtve i ideja služenja zajednici. Njen deda Dragomir Lazarević preživeo je Albansku golgotu, boreći se za Otadžbinu u oba svetska rata, a taj duh - nepokolebljiv, disciplinovan i dostojanstven - preneo se i na nju.

Šah je naučila od oca Dušana. Nije to bila igra kojom se ubija vreme, već veština koja se vežba, proučava i poštuje. Porodična selidba iz Jagodine u Novi Sad otvorila joj je vrata jače šahovske scene, gde je već kao tinejdžerka počela da se izdvaja.

Od gimnazijske prvakinje do jugoslovenskog vrha

U Novom Sadu, vežbajući sa ocem i bratom, najpre je postala prvakinja svoje gimnazije, zatim grada, a potom i mnogo šire. Pravi preokret dogodio se kada je njen talenat zapazio šahovski instruktor Žarko Popović. Tada je imala 18 godina i jasno je bilo - ovo nije prolazan dar.

U Novosadskom šah klubu, u Miletićevoj ulici, igrala je sa starim, iskusnim majstorima - Kulžinskim, Ilijićem, Čanjijem, Totom. Kasnije joj je trener bio i Rudolf Marić, ali najveći deo karijere gradila je samostalno, oslanjajući se na intuiciju, rad i unutrašnju disciplinu.

Idol joj je bio Aleksandar Aljehin, a njen stil - maštovit, hrabar i rizičan - doneo joj je nadimak ženski Talj.

Šah kao borba ideja, a ne trgovina

Za nju šah nikada nije bio puka strategija za osvajanje nagrada. Bio je viteško nadmetanje, sudar ideja i ličnosti. Uvek je verovala u jedno načelo - "neka pobedi bolji".

Zbog toga je često odbijala lakše puteve do uspeha. Skretala je sa utabanih staza, žrtvovala sigurnost zarad lepote igre i inspiracije. To ju je ponekad koštalo medalja, ali joj je donelo nešto trajnije - poštovanje.

Svetska šampionka Nona Gaprindašvili napisala je u svojoj knjizi "Više volim rizik" da joj je upravo ona bila uzor.

Rekordi koji su obeležili jugoslovenski sport

U periodu od 1952. do 1982. godine, čak 11 puta bila je prvak države. Godine 1957. to je učinila sa stopostotnim učinkom. Kao član Šahovskog kluba Partizan od 1955. do 1992, osvojila je šest titula ekipnog prvaka i šest Kupova Jugoslavije.

Na Olimpijadi u Splitu 1963. osvojila je srebrnu medalju, igrajući na prvoj tabli. Tokom 25 godina učestvovala je u sistemu takmičenja za svetskog prvaka - jedina uz Tigrana Petrosjana.

Bila je prva Jugoslovenka koja je dobila titulu ženskog velemajstora i druga žena na svetu kojoj je to priznanje dodeljeno.

Jedan potez koji je ušao u istoriju časti

Na turniru kandidatkinja u Suhumiju 1964. godine, ponuđen joj je remi bez igre koji bi joj doneo plasman u meč za svetsku titulu. Odbila ga je.

Izgubila je partiju, izgubila šansu za krunu, ali je dobila nešto veće - trajni ugled u svetskom šahu. Godinama je važila za najbolju šahistkinju sveta van Sovjetskog Saveza.

Žena koja se borila za sve žene u šahu

Kao predsednica Komisije FIDE za ženski šah, uvela je revolucionarne promene - objedinjavanje muške i ženske olimpijade, više tabli za žene, titulu velemajstora, svetska prvenstva za omladinke, Kup evropskih šampionki, rejting sistem.

Bila je prva žena međunarodni sudija u Jugoslaviji i inicijatorka Osmomartovskog turnira. Organizovala je i učestvovala u najvećim šahovskim događajima širom sveta.

Ime koje ostaje

Pored šaha, decenijama je radila kao novinar, pisala za gotovo sva važna izdanja u Srbiji i dobila brojne nagrade, uključujući Sretenjski orden, nagrade za životno delo i status počasnog člana FIDE.

Njeno ime danas nose klubovi, monografije i sećanja. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.

Njeno ime je Milunka Lazarević.

Ali njen trag je veći od imena.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.