Posao Ivane iz Šapca ne radi niko u Srbiji: Toliko je jedinstven da je stigla i do Beča

Kada se kreativnost spoji sa ljubavlju prema detaljima, nastaju neverovatni predmeti koji nose jedinstvenost.

Čak i neka najmanja stvar može postati remek-delo kao što je upravo zvono za bicikle. Da ih oslikava i napravi od njih unikatne predmete dosetila se Šapčanka Ivana Novaković koja već deceniju ulepšava ove za mnoge bezazlene delove na ovom prevoznom sredstvu.

Njena ručno rađena i oslikana zvona nisu samo praktičan dodatak, već mala umetnička dela koja vožnju bicikla pretvaraju u lični, šarmantni ritual. U svetu "standardnih" proizvoda, Ivanina kreativnost donosi potpuno novi ton.

Mnogi se pitaju odakle joj ideja za ovako vrlo neobičan i kreativan rad.

- Oslikavanje zvona za bicikle je ideja koja je stara već desetak godina. Kada sam kupila svoj prvi bicikl i želela sam na neki način da ga ukrasim. Zvono koje sam ja imala je bilo sivo, neupadljivo i dosadno, i želela sam nešto da oslikam. Inače sam išla u školu slikanja, pa je to bio jedan od motiva zašto sam krenula u sve ovo. I to je super prošlo, jer dok sam se vozila kroz Šabac, svi su primećivali i u suštini to im je bilo zanimljivo. Počeli su da naručuju i tako je u stvari započeta ta prvobitna ideja - rekla nam je na početku ova simpatična Šapčanka.

Kao i sve u životu, svaki početak je težak - rad, trud, odricanje. Zanimalo nas je sa čime se ona susretala, imajući u vidu da je postala preduzetnica u malom gradu.

- Od te ideje do same prodaje na nekom većem tržištu, bilo je neophodno da se istraži prvobitno tržište. To sam radila u skladu sa svojim znanjima koja sam stekla na ekonomiji koju sam studirala i koja mi je pružila dosta znanja kako da formiram biznis plan, kako da se pojavim na tržištu, pomogla mi oko marketinga, same proizvodnje, dobavljača i svega ostalog. Taj prvobitni korak mi nije bilo teško da napravim, jer to znanje je u stvari omogućilo da on bude bezbolan. Kada sam počela da oslikavam zvona i da ih prodajem, ljudi su mislili kao "Okej, ona ide da se igra, radiće neki svoj posao", i tu dolazimo do nekih, da kažem predrasuda, da nešto što je kreativno ne može da bude uspešno. Međutim, sa dobrim planiranjem i dobrim ulaganjem u pravo vreme, može se doći do toga da kreativan posao postane biznis - bez uvijanja nam je rekla Ivana.

Ona nam je takođe objasnila i kako teče proces pravljenja i oslikavanja jednog zvona za bicikle.

- Zvonce se sastoji iz dva dela. Kada stignu, ona su siva i rasklapaju se. Svaki deo se skida i odlaže na određeno mesto i kada se vraćaju moraju obrnutim redosledom da budu sastavljena. Poenta je da ne može da se menja gornji i donji deo. Zatim se ona numerišu, pripremaju za lakiranja i bojenja i prolaze tri-četiri faze lakiranja. Tu su osnovne boje, pa crtanja, oslikavanja i na kraju završni lakovi. I potrebno je, u poslednjih nekoliko godina sam ja to ubrzala pošto mi je pre trebalo od 7 do 10 dana, a sada mi za jedno zvono treba od 3 do 5 dana - kaže nam sagovornica.

Nije samo neiskustvo bilo razlog tome.

- Prvobitno zvono nije ni bilo kako treba jer nisam znala tehnike oslikavanja. Trebalo mi je vremena da naučim, da istražim, poput auto-lakirera kako rade. Kako obojiti metal koji ide na spoljašnje uslove, a da se to ne ošteti prilikom udara, ako se zakači ili grebe ili napolju na spoljašnjim uslovima, kiša, sneg, sunce - objašnjava dalje Ivana Novaković.

Kao i sve što u životu radimo sa posebnom strašću, Ivana se, naravno, seća svog prvog zvona ikada naslikanog.

- Prvo zvono je bilo crne boje. Osnova je bila crna i koristila sam žutu i crvenu boju, za tačkice, bukvalno sam samo istačkala i to se uklapalo sa bojama koje su bile na ramu mog bicikla. I dalje ga čuvam, nalazi se u Beogradu - otkriva nam ona.

Kako je iskustvo "napredovalo" i narudžbine se ređale, vremenom je dolazilo do nekih vrlo čudnih zahteva, pa nas je zanimalo koji zvono joj je bilo najteže za oslikavanje i takoreći zadavalo joj najveće muke.

- To je jedna narudžbina iz Holandije. Žena je tražila da joj se oslika morski krastavac, ali na smešan način. Tako da je jako zanimljivo bilo u stvari prvo kako morski krastavac oslikati, da izgleda kao neki crtani lik. To mi je možda najteže bilo u kreativnom smislu, da se sve to spakuje. Ljudi imaju baš razne ideje. Na primer, zanimljivo je za jednu svadbu sam radila za mladu i mladoženju zvonca, "Gospodin i Gospođa" sa njihovim prezimenom, i oni su to vozili do oltara. Slikala sam za poznatog vaterpolistu, kao ajkula sa kapicom kao i za jedan poznati restoran u Austriji na Prateru. Oni su naručili zvonce da im stoji na biciklu koji je ispred njihovog ulaza. Tako da može zvono da bude i ne samo kao zvono već i kao neki dekorativni predmet koji lepo izgleda - otkrila nam je pojedinosti naša sagovornica.

Osim što ih radi po porudžbini, ona ih vrlo rado, posebno sada kada je sezona, prodaje i na marketima širom Evrope.

- Na marketima i bazarima na kojima se pojavljujem, pošto sam tu u direktnom dodiru sa kupcima, dešava se često da ljudi i nemaju bicikl, ali da kada kupe zvonce kažu da će kupiti i bicikl. Dobro je što ih i motivišem da se bave biciklizmom kao nekim vidom aktivnosti - kaže nam Ivana.

Zanimalo nas je i šta ju je naučio posao u preduzetništvu.

- Ja radim dosta prodaju i u zemlji i u inostranstvu i mogla bih napraviti malu razliku. Kod nas ja konkretno nisam imala nekih problema, ali dosta mojih prijateljica ima problema kada se bavi kreativnim biznisom u samom tom počinjanju. Što ih niko ne shvata ozbiljno. Ja uvek govorim da evo, uspelo je od kreativne ideje do biznisa. Može znači i žena bez obzira i na obaveze da bude uspešna u tom preduzetništvu. Žensko preduzetništvo nije problem ni ovde ni u inostranstvu. Postoji dosta programa u našoj zemlji koji podržavaju žensko preduzetništvo, što isto može da se iskoristi u neke dobre svrhe, od materijala i sredstava za rad koje možete da dobijete do znanja koja vam pomažu i mentora koji mogu da vam pomognu u samom kreativnom procesu - kaže ona.

Iako je biciklizam vezan za lepo vreme, proleće i leto, kako nam Ivana kaže, sezona traje cele godine, čak i u zimskim mesecima.

- Na primer u našoj zemlji malo je manja ta kultura biciklizma i zimi padne i prodaja. Iako u Novom Sadu zaista voze, u Vojvodini se zaista voze bicikli uopšte nije bitno da li pada kiša, sneg ili je sunce. Ali u inostranstvu je još više ta kultura izražena, oni kupuju i za poklone i za vožnju biciklom po hladnom periodu. Znači nema pauza kao kod nas, ali tamo je to konstantno. I zbog toga radim dosta marketa u inostranstvu i fokusiram se na njih u budućnosti. Sada se bavim istraživanjem tog inostranog tržišta i prikupljanjem sertifikata koji će omogućiti da ovaj proizvod plasiram na EU tržište - kaže nam Ivana i otkriva impozantnu brojku zvona za bicikle koju je odradila.

Verovali ili ne u pitanju je 12.000!

Želja joj je da ostane unikatna.

- Nadam se da ću još uspeti da ubrzam proizvodnju, da ostanem unikatna, da ostane to jedinstveno, ali da na neki način još ubrzam proizvodnju i da radim sa još kvalitetnijim bojama - kaže Ivana koja daje podršku ženama koje se odluče na preduzetništvo.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.