Najtalentovanija klizačica koja je "pala najniže": Mučili su je i majka i muž, a jedna odluka je uništila sve

Postoje sportistkinje koje publika voli na prvi pogled, i postoje one koje nikada ne dobiju tu šansu. Tonja Harding pripadala je ovoj drugoj grupi.Imala je ono što se ne može naučiti, snagu, brzinu i eksplozivnost koja je odudarala od svega što je umetničko klizanje tada predstavljalo. Dok su druge klizačice delovale kao pažljivo oblikovane figure, Tonja je na ledu izgledala kao neko ko se bori, ne da ostavi utisak, već da pobedi.

Upravo tu je nastajao problem. Sport koji je tražio eleganciju i kontrolu nije znao šta da radi sa nekim ko dolazi iz haosa i ne pokušava da ga sakrije.

Devedesetih godina, umetničko klizanje bilo je više od sporta, bilo je predstava u kojoj je svaki detalj morao da bude pod kontrolom, od kostima do osmeha. Tonja nije igrala po tim pravilima. Odrasla je u siromaštvu, uz majku koja je bila stroga do granice nasilja, bez zaštite i bez prostora da razvije sigurnost koja se podrazumevala kod njenih rivalki. Taj disbalans video se u svemu, u njenom držanju, u načinu na koji je govorila, u energiji koju je unosila na led. Sudije su to prepoznavale, ali ne kao autentičnost, već kao problem.

Brak kao pokušaj bekstva i krug iz kog nije izlazila

Kada je sa 18 godina upoznala Džefa Gilulija, činilo se da je konačno našla nekoga ko je vidi i prihvata. U stvarnosti, to je bio još jedan pogrešan izbor koji će je dodatno destabilizovati. Ubrzo su se venčali, ali brak nije doneo sigurnost, već novi oblik haosa. Njihove svađe postajale su sve intenzivnije, a nasilje je bilo deo svakodnevice koju je pokušavala da sakrije od javnosti i od sportskog sveta.

U jednom od kasnijih intervjua, Tonja je otvoreno govorila o tome koliko je bila izgubljena u tom odnosu:

- Bila sam naviknuta na to da me neko kontroliše. Mislila sam da je to normalno, jer sam tako odrasla.

Taj obrazac je ostao sa njom i kada je trebalo da donosi ključne odluke u karijeri. Umesto stabilnosti, birala je preživljavanje iz dana u dan, što je na kraju počelo da se vidi i na ledu.

Klizačica koja je ušla u istoriju, ali džaba

Godine 1991. uradila je nešto što niko pre nje nije. Postala je prva Amerikanka koja je uspešno izvela trostruki aksel, jedan od najtežih i najrizičnijih skokova u umetničkom klizanju. To je bio trenutak koji je mogao da joj obezbedi mesto među najvećima.

Ali nije.

Iako je tehnički bila ispred konkurencije, nikada nije dobila isti tretman. U sistemu koji vrednuje i estetiku i ponašanje, njen imidž je stalno radio protiv nje. Nije bila “miljenica publike”, niti “savršena devojka sa leda”. Bila je komplikovana, sirova i često neshvaćena.

Spiralni pad koji je su svi videli

Nakon Olimpijskih igara, gde nije ostvarila očekivani rezultat, počinje period u kom se sve raspada. Gubi fokus, udaljava se od ljudi koji su pokušavali da je drže na pravom putu i ulazi u fazu samouništenja. Alkohol, cigarete i konstantni stres ostavljaju trag, ne samo na njenom telu, već i na performansu.

U jednom trenutku, karijera koja je obećavala mnogo završava se tiho. Tonja prestaje da se takmiči i prihvata poslove daleko od reflektora, pokušavajući da preživi, a ne da se vrati.

Kasnije je to opisala jednostavno, bez dramatizacije:

- Sve sam sama sebi uništila. Niko drugi nije kriv.

Skandal koji je zauvek promenio način na koji je svet vidi

Povratak na scenu pred Olimpijske igre u Lilehameru delovao je kao poslednja šansa. Bila je spremna da ponovo izgradi karijeru, ali tada dolazi događaj koji će je obeležiti zauvek. Napad na njenu najveću rivalicu, Nensi Kerigan, pretvorio se u jedan od najvećih sportskih skandala devedesetih.

Istraga je pokazala da su ljudi iz njenog najbližeg okruženja umešani u plan zastrašivanja. Iako njena direktna uloga nikada nije potpuno razjašnjena, javnost je donela presudu mnogo pre suda.

Na samom takmičenju, pod pritiskom kakav je malo ko mogao da izdrži, Tonja doživljava slom na ledu. Snimci tog trenutka obišli su svet, ne kao slika sportskog neuspeha, već kao prikaz potpunog raspada pod teretom svega što se dešavalo iza scene.

Kazna koja je usledila bila je konačna, novčana sankcija, društveno koristan rad i doživotna zabrana bavljenja umetničkim klizanjem.

Život posle pada i etiketa koja ostaje

Nakon toga, pokušavala je da pronađe novi identitet. Bavila se različitim poslovima, pa čak i profesionalnim boksom, tražeći način da ponovo uspostavi kontrolu nad sopstvenim životom. Ali javna slika se nije menjala. Za mnoge, ostala je simbol skandala, a ne talenat koji je nekada obećavao istoriju.

Godinama kasnije, u intervjuima je pokazivala drugačiji ton, manje odbrane, više prihvatanja:

- Ljudi misle da znaju sve o meni, ali ne znaju kroz šta sam prošla.

Priča Tonje Harding danas ne može da se svede na jednu stvar. Nije to samo priča o skandalu, niti samo o talentu. To je priča o tome šta se dešava kada ogroman potencijal nema stabilno okruženje koje može da ga iznese. I koliko brzo sistem koji vas nikada nije u potpunosti prihvatio može da vas odbaci kada napravite pogrešan potez.

Jer u njenom slučaju, pad nije bio iznenadan. Bio je spor, vidljiv i, na kraju, neminovan.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.