Biljka izgleda kao iz Edena, a zabranjena je u Švajcarskoj: Srbi je masovno sade, ne znaju da uništava baštu

Na prvi pogled deluje kao savršena biljka za svako dvorište. Leptirov grm, poznat i kao budleja ili letnji jorgovan, tokom leta osvaja raskošnim cvetovima u ljubičastim, ružičastim i belim nijansama, a njegov miris privlači veliki broj leptira.

U Srbiji se može videti u mnogim baštama, gde je cenjen zbog lepote i jednostavnog održavanja. Međutim, dok ga mnogi baštovani sade kao ukrasnu biljku, u pojedinim zemljama njegova prodaja i uzgoj su zabranjeni zbog mogućeg negativnog uticaja na prirodu, prenosi "Sensa".

Jedna od zemalja u kojoj se protiv ove biljke vode ozbiljne rasprave je Švajcarska, gde je budleja označena kao invazivna vrsta koja može ugroziti lokalne ekosisteme.

Biljka koja je osvojila evropske bašte

Budleja potiče iz Azije, a u Evropu je stigla tokom 19. veka. Zahvaljujući dugim cvastima, brzom rastu i otpornosti, ubrzo je postala omiljena među ljubiteljima cveća.

Njena popularnost nije slučajna. Leptirov grm uspeva čak i u nepovoljnim uslovima, podnosi sušu, siromašno zemljište i gradsko zagađenje, zbog čega se često sadi u privatnim dvorištima, parkovima i na javnim površinama.

Posebno je poznat po tome što privlači leptire, pa ga mnogi smatraju simbolom prirodnih i ekološki osvešćenih bašti.

Zašto je budleja problem u nekim zemljama?

Iako izgleda kao idealna biljka za ljubitelje prirode, stručnjaci upozoravaju da njena lepota krije i drugu stranu.

U pojedinim zapadnoevropskim zemljama, uključujući Švajcarsku, budleja se smatra invazivnom vrstom. Razlog za to je njena sposobnost brzog širenja i potiskivanja domaćih biljaka.

Leptirov grm proizvodi veliki broj sitnih i laganih semenki koje vetar lako prenosi na velike udaljenosti. Na taj način biljka može da se proširi na različita mesta - od železničkih nasipa do pukotina u zidovima i trotoarima.

Kada se nekontrolisano proširi, može zauzeti prostor autohtonim vrstama i smanjiti biljnu raznovrsnost koja je važna za lokalne ekosisteme.

Privlači leptire, ali im ne pomaže u potpunosti

Jedna od najvećih zabluda jeste da je svaka biljka koja privlači leptire automatski dobra za njihovu populaciju.

Stručnjaci objašnjavaju da budleja zaista privlači odrasle leptire koji se hrane njenim nektarom, ali ne pruža sve što im je potrebno za potpuni životni ciklus.

Gusenicama su potrebne određene autohtone biljke na kojima mogu da se hrane i razvijaju. Zbog toga budleja može predstavljati svojevrsnu "ekološku zamku" - privuče insekte, ali im ne obezbeđuje uslove za razmnožavanje.

Kako sprečiti nekontrolisano širenje?

Za one koji već imaju leptirov grm u dvorištu, stručnjaci ne preporučuju paniku, već odgovorno održavanje biljke.

Jedan od načina da se spreči širenje jeste redovno uklanjanje uvelih cvetova pre nego što formiraju seme. Na taj način smanjuje se mogućnost da vetar raznese hiljade novih semenki.

Takođe, stručnjaci savetuju da se u baštama kombinuje sa domaćim biljkama koje pružaju hranu i sklonište različitim vrstama insekata.

Iako je budleja nesumnjivo jedna od najlepših ukrasnih biljaka, njen primer pokazuje da izgled ponekad nije dovoljan da bi neka vrsta bila korisna za prirodu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.