Marijina transformacija: Prošao je 21 dan

Prošla je i treća nedelja od početka novog režima ishrane. Ide okej. Ne bih dala baš "dva palca gore" što se tiče brzine kojom gubim kilograme, ali sve što ide nadole je bolje nego da stoji, ili (ne daj Bože, pu, pu pu) da se penje nagore.

Nemojte da me razumete pogrešno, veoma sam motivisana i nije mi ništa teško, ali konačno razumem da je ova situacija u kojoj se nalazim maraton, a ne sprint. Do sada sam uglavnom išla na ono što zovu "crash" dijete, brze, u slučaju nužde, pred more, pred neki događaj, koje su više ličile na napad panike i neurozu nego na pokušaj da zaista pomognem sebi.

A one su stvarno najgore. Da, izmaltretiraću se, padaću na nos od gladi i niskog pritiska, ali ću izgubiti tih pet kilograma za sedam dana, zakopčaću suknju koju sam htela...  i već sutradan ću da se vratim svim onim navikama koje su me i dovele u stanje da moram na dijetu. A onda ide onaj čuveni jo-jo efekat, i na tih pet dobiću još dva kilograma. I tako ukrug, pa umesto za godinu dana da imam makar isti broj kilograma, evo njih još.

Ali ne ovaj put. Rekoh, ovo je maraton, ne sprint. Cilj ove transformacije je da promenim način na koji gledam na hranu i ishranu. A to je prooooooces. I ne, brojke na vagi ne padaju vrtoglavom brzinom, pogotovo kada prođe onih prvih desetak dana, kada sam izbacila ogromnu količinu viška vode iz sebe, pa sam pomislila da ću tom istom brzinom svake nedelje da se "topim". I to me pomalo frustrira i plaši, ali...

Zahvalna sam na tome. Na tom sporom procesu. Da ga nema, večno bih bila u začaranom krugu brzih rešenja, ovako ću konačno da naučim i da promenim ono što odlažem decenijama.  Hrana je sredstvo, a ne cilj. Kako razmišljamo koje gorivo da stavimo u kola, jer ne može dizel u benzinac ni obrnuto, tako je i hrana naše gorivo i moramo da vodimo računa šta unosimo u sebe.

I ne samo što sam motivisana, već sam i debelo obavezana, pre svega deci kojoj sam obećala vožnju rolerima na Adi sledeće leto, a potom i redakciji koja me svesrdno podržava u ovoj transformaciji. A pre svega svima vama koji pratite ovo moje putešestvije i bodrite me i učite zajedno samnom. Ko zna, možda mi se neko i pridruži? Zajedno ćemo lakše.

Nakon tri nedelje imam osećaj da se mozak "prešaltao" i prihvatio novu, odnosno odbacio staru naviku. Iako nijednom nisam ništa prevarila prema propisanom režimu, ne osećam neku važniju promenu kada je odnos prema hrani u pitanju. Da, i dalje maštarim kako ću tamo negde u junu kad se ovo završi, da se bacim na omiljenu kinesku hranu. Ali sad, danas, juče, sutra, to ne dolazi u obzir i radujem se svakom novom zalogaju sveže, zdrave i nemasne hrane koju unosim u sebe. Ne znam da li bi me razumeli kada bih rekla, nekako se osećam sveže i čisto zbog toga i veoma mi prija i ne bih to da pokvarim.

Međutim, lagala bih kad bih rekla da nije bilo krize. O, da, bilo je. U nedelji PMS-a, pred sam ciklus je bilo baš veselo. Srce, mozak, duša... ma ceo organizam hoće jedno, dijeta kaže drugo. Najgore je bilo uveče pred spavanje, grickala bih neke štapiće, zaronila bih nos u neki sladoled, samo bih malo da liznem čokoladu. I kraljevstvo bih dala za jednu debelu sočnu pljeskavicu. Umesto toga, nastradali su moji kučići, dve šestomesečne bebe francuskih buldoga, koji su do iznemoglosti šetani napolju, što dalje od frižidera i šporeta, dok sve troje ne popadamo od umora, da nemamo snage ni za šta osim da se uvučemo u krevet i padnemo u komu. Ali upalilo je.

Inače, kada je ciklus i dijeta u pitanju, naučila sam dve važne stvari. Prva mi je umalo izazvala infarkt kada sam stala na vagu i videla da se brojke nisu pomerile ni za jotu, ali mi je doktorka objasnila da je to uobičajeno tokom menstruacije i da je to zadržana voda koja je posle nekoliko dana sama otišla. A druga je, upravo zbog žudnje za nečim posebnim, jednostavno mi se tražilo - i nisam mislila da je to uopšte prekršaj - dosta ljute tucane paprike i kurkume, koje su izgleda napravile neki poremećaj u mom dotad uspostavljem metabolizmu, što je rezultiralo izostankom odlaska u toalet. A redovna stolica je najvažnija u svakom procesu mršavljenja i regulisanja metabolizma.

Otkriću vam i jedan trik koji sam pokupila, koji bi mogao da vam pomogne u takvoj situaciji. Pred spavanje, potopite dve kašičice mlevenog lana u vodu i ujutru to popijte na prazan stomak.

A kad smo kod začina, primetila sam još nešto. Običnu so sam zamenila himalajskom soli, zahvaljujući kojoj ne zadržavam toliko tečnosti, međutim, ništa mi nije  dovoljno slano i začinjeno kao kad izdašno stavim suvi biljni začin u jelo, koji je strogo zabranjen u zdravoj ishrani. A ja, kao da sam zavisnik, u kafu bi ga stavlila da mogu. E taj  začin je izleteo iz kuće i sa spiska za kupovinu. Čulo ukusa mi se toliko poremetilo od te slane mešavine, da će mi trebati mnogo vremena da iskorenim ovu lošu naviku. A to mi mnogo teže pada, nego, recimo, sa kojom sam lakoćom izbacila gazirana pića iz upotrebe, a koje sam pila u galonima.

I, opet, za kraj - bilans. Sada je 129,1 od početnih 135,6 kilograma. Struk je manji za 14,5, grudi za 18, a kukovi za 16 centimetara u minusu od početka procesa. Idemo dalje!

Marija.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.