Za Džuliju Bredburi šetnja je bila lek nakon dijagnoze raka, pobačaja i IVF tretmana: "Rak mi je spasao život"

Hodanje je jedan od najjednostavnijih i najboljih oblika fizičke vežbe, ali je i mnogo više od toga. Jednostavno, prema rečima Džulije Bredburi, "ima lekovitu moć jer poboljšava san, smanjuje anksioznost, povećava snagu mozga i čak produžava život".

Ova hrabra žena navodi kako je šetanje bio ključan faktor u periodu kad joj je trebalo snage da prebrodi rak dojke, ali i pobačaje i veštačku oplodnju.

- Gledanje neba kroz krošnje drveta, glasni životni zvukovi od kojih vam uši i glava vibriraraju uz pevanje ptica, udisanje svežeg vazduha, to je život - počinje svoju priču Džulija.

Šetnja i anksioznost

- Imala sam 38 godina i upravo sam bila podvrgnuta operaciji zbog endometrioze koja me je do tada sprečavala da postanem majka. Konačno, imala sam razlog, a možda i lek, za svoju neplodnost, a ovo je bio mesec kad sam se nadala da će mi ubrzo stići lepe vesti.  Kad sam uzela test za trudnoću, to je bilo najdužih 120 sekundi u mom životu, a kada je plava linija pokazala negativne rezultate, osetila sam kako anksioznost raste u meni. Nisam mogla da sedim mirno niti da smirim srce, čak ni uz duboko disanje. Moje telo je gorelo od uznemirene energije - objašnjava Džuija.

Tokom sati koji su usledili, ona navodi kako je "ispešačila svoje srce".

- Pustila sam da me iscrpi narednih 20 kilometara, posvetivši te sate penjanja procesuiranju onoga što se upravo dogodilo.

Ono što je usledilo bio je savršen primer kako pejzaži mogu resetovati naš lični pogled na život.

- Dozvolila sam sebi da vidim da sam deo ogromnog pogleda na planine, ledene potoke i padine brda. Osvestila sam da je čak i ova veličanstvenost samo mali deo našeg univerzuma i da nisam ništa više od zrnca u njemu. Moji problemi su se činili manjim, lakšim za upravljanje. Jedno drvo, zvuk ptičijeg pevanja, mirisna ruža - sve to može da nas smiri - savetuje Džulija.

Istraživanja pokazuju da nivoi hormona stresa kortizola obično počinju da opadaju nakon 30 minuta hodanja u prirodi. Sa svakim korakom koji napravite, fokusirajte se na osećaj tla ispod nogu i vazduha na licu.

Odvojite vreme da se zaustavite i udahnete miris biljaka oko sebe: njihovi hemijski sastojci mogu vam pomoći da poboljšate raspoloženje i utiču na to kako se osećate. Lavanda, na primer, može podići nivo neurotransmitera serotonina za dobro raspoloženje, dok miris ruže može pomoći kod stresa kroz smanjenje nivoa adrenalina i produženje aktivnosti opuštajućih endorfina.

Šetnja i san

Na kraju su stvari ipak ispale onako kako je Džulija želela. Tri godine nakon gorenavedenog događaja, na prirodan način je ostala trudna u 41. godini života.

- Nakon jednog pobačaja i četiri godine tretmana veštačke oplodnje (IVF), stigle su moje ćerke bliznakinje. Novorođene bebe su, naravno, recept za lišavanje sna. Ali putovanje avionom, posao, sam IVF tretman i rak dojke uticali su dodatno na moj san - ističe ova nezaustavljiva žena.

Nedostatak sna može uticati na sve - od imuniteta do svih vrsta ozbiljnih bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest, rak i probleme sa srcem.

- Čim se probudim - gurnem glavu kroz prozor. Jutarnje svetlo je ključno jer priprema naša tela za naredna 24 sata. Nova naučna otkrića u poslednjih desetak godina pokazala su kako fotoreceptor u oku stupa u interakciju sa takozvanim "glavnim satom" u mozgu formirajući direktnu vezu između svetlosti, mozga i tela. To je ono što reguliše naše ciklične, cirkadijalne ritmove i omogućava nam da spavamo noću - stručno navodi Bredburijeva.

Moć prirode

U julu 2021. godine Džulijin svet se srušio, stigle su najgore vesti - rak dojke.

- Ispostavilo se da su benigne mikrociste koje su mi pronašli na ultrazvuku godinu dana ranije - kancerogeni tumor od šest centimetara visokog stepena koji bi mogao biti težak za lečenje. Tuga je počela skoro odmah: tuga za zdravljem izgubljenim u trenu, tuga za mojim životom kakav sam poznavala, tuga za tim naivnim uverenjem da sam nepobediva i da će uvek sve biti u redu - navela je Džulija.

Pet dana nakon mastektomije, u oktobru 2021. Džulija je smogla snage da ustane iz kreveta.

- Spustila sam se na drvenu klupu i osetila punu snagu majke prirode. Svakog dana nakon toga, čak i kada sam bila loše raspoložena, insistirala sam da se prošetam napolju, makar na samo nekoliko minuta. Svaki dan me je činio jačom.

"Rak mi je spasao život"

- Rak mi je spasao život. To možda zvuči čudno, ali otvorio mi je oči. Pre dijagnoze, sve sam radila vrtoglavom brzinom. Želela sam sve, emocionalno i fizički se gurala do maksimalnih granica kako bih postigla nemoguće ciljeve. Ono što su me poslednjih nekoliko godina naučile je da bi, pošto ste osoba u svetu sa skoro beskonačnim izborima i mogućnostima, bilo mudro da date prioritet onim izborima koji služe vašem zdravlju i čine vas srećnim. Za mene je to šetnja u prirodi - za kraj poručuje Džulija.

Samo deset minuta brzog hodanja dnevno povezano je sa dužim životnim vekom, prenosi "Dailymail".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.