Imala je 114 kilograma i mrzela je šetnje: Sada uživa u novom telu i otkriva "tajnu" transformacije

Želja za boljim i zdravijim izgledom ne dolazi uvek u paketu sa odlukom i istrajnošću. Svakome ko svojevoljno, bez zdravstvenih problema, zanemaruje svoje telo u fizičkom smislu, potreban je jak "okidač" da bi konačno želja bila ispraćena trudom i rezultatima.

Samanta Abroj je 25-godišnjakinja koja je oduvek imala problema sa gojaznošću, a kao medicinskoj sestri koja radi često i noćne smene, veoma joj je bilo istrpljujuće da se posveti treninzima i zdravoj ishrani zbog silnog premora.

Kako je opisala za "NYPost", na ishrnu nikada nije naročito pazila. Nije volela sportove ni bilo kakve treninge, a u jelu je uživala. Međutim, kada je njena kilaža dostigla broj 114 kilograma na vagi, Samanta je odlučila da se posveti sopstvenoj transformaciji - jednom za svagda.

- Mrzela sam kao dete bilo kakvo duže kretanje. Doslovno bih plakala kada idemo u šetnju. Često su moji obroci zauzimali veći deo dana, pa bih tako jela uveče i po nekoliko puta različite stvari. Sećam se da sam i tajno naručivala brzu hranu pre nego što su mi se roditelji vraćali sa posla. Toliko nagona da jedem sam dobijala, da mi je postajalo i neprijatno - govori ona.

Broj koraka na dnevnom nivou je opadao, a kilogrami su se samo povećavali. Ipak, na red je došao strah da ne završi kao neki od njenih pacijenata iz bolnice, koji kada padnu ne mogu da se podignu. Ali, tokom pandemije korona virusa, počela je da ide u svakodnevne šetnje kako bi poboljšala svoje mentalno zdravlje.

Ubrzo je shvatila da je vežba "blagoslov" za njen um i telo. Tada su počeli ključni koraci ka njenoj transformaciji. Takođe je počela da praktikuje kontrolu porcija - i smršala je oko 45-50 kilograma za godinu dana. Sada, Samanta dnevno prepešači 10.000 koraka, ide u teretanu četiri puta nedeljno i trči oko pet kilometara nedeljno. Konačno se oseća "udobno i sigurno" u svom telu.

- Dok sam mršavila, primetila sam da sam iz navike grabila XL veličinu garderobe, ali su postajale previše vrećaste i ubrzo su mi smetale na treninzima. Pre nego što sam postala medicinska sestra, bila sam asistent, tako da je fizički veoma zahtevno. Bilo je veoma iscrpljujuće. Ludo je da me polovina ovih stvari ne zamara kao nekada - navodi Samanta.

Deset hiljada koraka dnevno (oko pet kilometara) često je ono čemu ljudi teže da bi održali svoju kondiciju - iako su studije pokazale da ljudi mogu hodati mnogo manje koraka i ipak sprečiti preranu smrt i gojaznost. Samanta kaže da se kreće "intuitivno", zbog čega se oseća smireno.

Tvrdi da nije napravila ogromnu promenu u svojoj ishrani, ali je smanjila koliko jede, tačnije porcije i koliko puta dnevno jede. I umesto pice, ona će napraviti zdraviju verziju pice.

- Sada na hranu gledam kao na gorivo. Izgledam lepo, samouvereno i jače. Odmah se primeti da zračim nekom drugačijom i "življom" energijom. Nadam se da drugi ljudi mogu da vide sebe u meni... i da shvate da mogu polako da počnu da primenjuju promene - to je sve što želim.

Sa 114 kilograma, njena ishrana u jednom danu bila je sledeća:

Doručak: činija žitarica ili prepečenog tosta u velikim količinama

Ručak: ostaci sendviča ili večere

Večera: pečenje ili bilo kakvo meso sa roštilja

Užine: žitarice, tost, brza hrana

Sada, sa oko 50 kilograma manje, njeni obroci su kontrolisani, srazmerni i zdraviji:

Doručak: Ovsene pahuljice sa voćem

Ručak: Pasta sa piletinom na grčki način

Večera: Zdravija verzija pice ili tortilje sa piletinom

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.