Koje su koristi povremenog gladovanja?
Promene u načinu ishrane i držanje najrazličitijih dijeta je u trendu desetinama godina. U poslednje vreme, primetno je da sve više ljudi pokušava sa povremenim gladovanjem, što je najpribližniji prevod popularnog načina ishrane – „intermittent fasting“ ili „time-restricted diet“. Šta je povremeno gladovanje? Da li imamo neke koristi od njega i ako imamo, zbog čega je ono dobro? Ali da krenemo od početka.
Povremeno gladovanje predstavlja način ishrane u kome u većem delu dana ne unosimo nikakvu hranu. Od tečnosti, dozvoljena je voda, kafa (bez šećera i mleka) ili čaj (takođe bez šećera, meda, mleka…).
Postoje različiti vremenski intervali u kojima ne unosimo hranu, ali daleko je najpopularniji režim 16:8, u kome 16 časova ne unosite hranu, dok u onih preostalih osam sati možete unositi hranu u količini u kojoj želite. Postoje i drugi režimi, od onih ekstremnih u kojima ne unosite hranu 18 ili 20 časova, pa do onih kada su periodi bez hrane 12 ili 14 sati. Međutim, 16:8 ostaje najpopularniji.
Postoje i modifikacije ovog načina ishrane u kojima, nedeljno, od sedam dana u njih pet se hranite uobičajeno, dok je kalorijski unos u preostala dva dana ograničen na 500 kcal. Vrlo često se ovakav način ishrane poistovećuje sa autofagijom, pa se čak tako i naziva, ali je to pogrešno. Autofagija je nešto potpuno drugo, a povremeno gladovanje samo jedan od načina, kada se ona, pod nekim uslovima, može aktivirati.
Većina ljudi pribegava periodičnom gladovanju sa ciljem da izgube neki broj kilograma. Da li su u pravu?
Više o ovome pročitajte na "Vitality.rs".
(Ona.rs/Vitality.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Ovo je Đokovićeva ishrana: Ne jedem po 16 sati već godinu i po dana, mnogo bolje se osećam
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.