Kako vežbanjem da smanjite rizik od rane smrti za 61 procenat: I 9 drugih saveta za dugovečnost

Foto-ilustracija: Shutterstock

Opšte je poznato da je vežbanje ključno za očuvanje zdravlja. Osim što utiče na raspoloženje i ublažava stres, fizička aktivnost može da poboljšati i vaše šanse za razvoj određenih dugoročnih stanja.

Preporučujemo

Zapravo, kako sugeriše "The Sun", redovno vežbanje može da vam produži život.

Ali kakvu vrstu vežbanja preporučuju naučnici i da li doba dana kada vežbate pravi neku posebnu razliku?

Tim istraživača sa Univerziteta u Sidneju pratio je 30.000 ljudi koji su imali višak kilograma tokom osam godina. Oni su otkrili je su treninzi na kraju dana odlični protiv kardiovaskularnih bolesti i da smanjuju rizik od rane smrti za 61 odsto.

Foto: Shutterstock/Undrey

Studija, objavljena u Diabetes Care, analizirala je podatke 29.836 odraslih starijih od 40 godina iz UK Biobank studije kako bi se videlo kako vreme kada se uključuju fizičke aktivnosti utiče na zdravstvene rezultate.

Istraživači su se fokusirali na ljude koji su klasifikovani kao gojazni - sa indeksom telesne mase od 30 ili više - jer su "u mnogo većem riziku od velikih kardiovaskularnih stanja kao što su srčani udari i moždani udar i prerana smrt".

- Vežbanje nikako nije jedino rešenje za krizu gojaznosti, ali ovo istraživanje sugeriše da ljudi koji mogu da planiraju svoje aktivnosti u određeno doba dana mogu i najbolje da nadoknade neke od ovih zdravstvenih rizika - rekao je dr Anđelo Sabag, predavač Fiziologija vežbi na Univerzitetu u Sidneju.

Oko 2.995 učesnika je takođe dijagnostikovano sa dijabetesom tipa 2.

Učesnici su podeljeni u četiri grupe na osnovu toga u koje doba dana imaju tendenciju da vežbaju. Prva grupa bili su oni koji nemaju aerobne aktivnosti ili su kraće od tri minuta na dan, potom jutarnji vežbači (između šest ujutru i podne), popodnevni vežbači (od podneva do 18 časova), večernji vežbači (od šest popodne do ponoći)

Vežbanje je praćeno 24 sata dnevno pomoću uređaja koji se nose na zglobu, a njihovi ostali neophodni podaci, od predhodnih osam godina, koristili su iz Nacionalne zdravstvene službe.

Foto: Shutterstock/Josep Suria

Tokom ovog perioda zabeleženo je 1.425 smrtnih slučajeva, 3.980 kardiovaskularnih slučajeva i 2.162 slučaja mikrovaskularne disfunkcije - srčane bolesti koje pogađaju najmanje krvne sudove koji se granaju od koronarnih arterija i velike krvne sudove koji snabdevaju srce krvlju.

Učesnici sa već postojećim kardiovaskularnim oboljenjima i rakom isključeni su iz analize.

Istraživači su otkrili da ljudi koji su uveče vežbali, u poređenju sa onima koji nisu vežbali uopšte imaju 61 odsto manji rizik od smrti od bilo kojeg uzroka, čak 36 odsto manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i 24 odsto manji rizik od mikrovaskularnih bolesti.

Takođe je utvrđeno da su jutarnje i popodnevne vežbe takođe korisne, ali ne toliko kao večernje. Jutarnje vežbanje stvara 33 odsto manji rizik od umiranja i 17 odsto manji rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Šanse za ranu smrt povećale su se na 40 procenata za popodnevnu grupu, koja je takođe imala 16 procenata manju šansu da dobije srčanu bolest.

Zanimljivo je to da je koliko često ljudi vežbaju važnije za zdravlje od ukupnog vremena provedenog u aktivnostima. Istraživači su primetili isti trend kod učesnika koji su imali dijabetes tipa 2, jer su večernji vežbači pokazali najnižu stopu smrti i bolesti.

Da li je važno kakve vežbe radite?

Studija nije samo pratila strukturirane oblike vežbanja. Kako ističe prvi autor dr Metju Ahmadi, umesto toga, istraživači su se fokusirali na praćenje umerene do snažne fizičke aktivnosti koji su trajali tri minuta ili više.

- Nismo pravili diskriminaciju po vrsti aktivnosti koju smo pratili. To bi moglo da bude bilo šta - od hodanja na traci do penjanja stepenicama, ali bi takođe moglo da uključi i strukturirane vežbe kao što su trčanje, vežbanje u grupi ili čak energično čišćenje kuće - naglasio je dr Ahmadi.

Iako istraživači ističu da njihovi nalazi moraju tek da budu potvrđeni rigoroznijim kliničkim ispitivanjima, rezultati sugerišu da bi gojazni ljudi i oni sa dijabetesom možda trebalo da razmotre kako da pomere neke od svojih aktivnosti za kasniji period u toku dana.

Foto: Freepik

Prethodne studije su pokazale da je samo 22 minuta vežbanja dnevno dovoljno da se smanji rizik od prerane smrti i da se ponište štetni efekti po zdravlje od rada za stolom ili izležavanja na sofi.

Druga istraživanja takođe pokazuju da hodanje može da bude dovoljno da se produži očekivani životni vek – i da je najmanje 4.000 koraka dnevno dovoljno, iako povećanje na 10.000 smanjujeo šanse za ranu smrt za 39 odsto.

Saveti kako dobro da starite

Postoje brojne navike koje možete da usvojite kako biste poboljšali brigu o svom zdravlju i ukupno blagostanje kako starite.

1. Radite stvari u kojima svakodnevno uživate – bilo da je to kuvanje, viđanje sa prijateljima ili uživanje u dobroj knjizi.
2. Ostanite hidrirani – pijte šest do osam šoljica vode dnevno.
3. Jedite puno voća i povrća da biste smanjili rizik od srčanih bolesti i određenih karcinoma, jedite pasulj, mahunarke, riba, jaja i meso kako bi oporavili vaše telo nakon povreda, unosite skrobne ugljene hidrate za energiju i mlečne proizvode koji pomažu u održavanju jakih kostiju
4. Upravljajte dugoročnim zdravstvenim stanjem kako biste sprečili njihovo napredovanje ili veći uticaj na vaše zdravlje
5. Prestanite da pušite i smanjite unos alkohola na ne više od 14 jedinica nedeljno
6. Neka mentalno zdravlje bude vaš prioritet i lečite se, jer ono takođe može da utiče na vaše fizičko zdravlje.
7. Uverite se da spavate kvalitetno – preporučeno je sedam do devet sati noću.
8. Nastavite da se družite – pozovite prijatelja ili voljenu osobu, ako ne možete da izađete iz kuće.
9. Budite fizički aktivni da biste smanjili rizik od depresije i demencije, srčanih bolesti, moždanog udara, Parkinsonove bolesti i nekih karcinoma. 

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.