Svetski dan vitiliga: I Jovana Joksimović priznala svoju borbu

Danas se obeležava Svetski dan vitiliga. Vitiligo je stanje koje izaziva depigmentaciju kože, ostavljajući bele pege na različitim delovima tela.

Kako nastaje, kako se leči i kako se s njom živi?

U emisiji "Uranak" na televiziji K1, na ova pitanja, odgovore nam je dala dermatolog dr Jelena Stojković Filipović i Bojana Marković, predsednica Udruženja "Plavi krug".

- Vitiligo se smatra nekom vrstom poremećaja imunološkog sistema. Imunološki sistem na različite načine uništava melanocite, ćelije koje daju boju koži, na određenim delovima tela, što rezultira pojavom belih fleka - rekla je doktorka.

Prvi uzrok je genetska greška na određenim genima zbog koje ćelije melanocita ne funkcionišu kako treba. Ovo pojačava delovanje ćelija koje uništavaju melanocite. Druga teorija je oksidativni stres, što znači da dolazi do oštećenja melanocita usled oksidativnog stresa i njihovog propadanja. Treća stvar je gubitak kontakta između ćelija, pri čemu su melanociti u interakciji sa keratinocitima, ćelijama koje ih pokrivaju.

- Melanociti proizvode pigment i prenose ga keratinocitima, stvarajući uniformnu boju kože, koja može varirati u svetlijim ili tamnijim tonovima zavisno od vrste melanina koji se proizvodi. Sve ovo je genetski uslovljeno. Ono što nije potpuno jasno je da li te ćelije nose grešku od samog početka ili šta pokreće njihovo nefunkcionisanje - dodala je doktorka, ističući da je vitiligo u određenoj meri nasledna bolest.

Naime, čak 20 odsto ljudi koji imaju vitiligo, imaju nekoga u familiji ko je već bolovao od toga.

- Najčešće se javlja do 10. godine života. Pedeset odsto ljudi već ima promene u dvadesetim godinama, dok većina ljudi ima promene do tridesetih godina. Ipak, ne možemo reći da se tada zaustavlja, jer je to individualna stvar. Nekome će se javiti samo jedna fleka, što se naziva segmentalni vitiligo, dok će se drugima javiti više promena. Tokom života, bolest može imati progresivan tok ili može stagnirati, u zavisnosti od kliničke prezentacije - objašnjava.

Doktorka kaže da stres ne može da dovede do širenja vitiliga, ali da nije isključen i da kada god nešto ima udeo u imunološkom sistemu, stres svakako može pogoršati situaciju, jer se te ćelije ipak prepliću.

I Jovana Joksimović ima vitiligo

Jovana Joksimović takođe je u emisiji "Uranak" otkrila da boluje od vitiliga, što je veoma iznenadilo doktorku Jelenu Stojković Filipović.

- Imam ga na licu, na laktu, ruci - priznala je Jovana Joksimović, uz napomenu da je svoj vitiligo zavolela.

Takođe je otkrila da smatra kako je vitiligo na njoj potpuno neprimetan.

- Razmišljam da je vitiligo na meni potpuno neprimetan i da ga mogu uočiti samo zli i zavidni ljudi. Meni je interesantno da te fleke nisu više toliko bele, izgleda da počinju da se repigmentuju - odala je Jovana i objasnila da bi najbolji savet osobama bio da "svako treba da zavoli svoje mane".

Bolest koja ne može da se prevenira

Doktorka objašnjava da lečenje ove bolesti nije jednostavno i da zavisi od forme, postoje lokalne terapije koje se nanose na kožu, kao i fototerapije poput UV A ili B, koje se ciljano primenjuju kod pacijenata kako bi podstakli melanocite da ponovo funkcionišu.

- Sistematske terapije modifikuju imunološki sistem i na neki način ga smiruju. Moderne terapije ciljaju receptore na ćelijama koji su disfunkcionalni i na taj način smiruju ove ćelije - kaže doktorka, otkrivajući da li se neko izlečio od vitiliga.

- Postoje situacije u kojima se postiže rezultat, situacije u kojima se postiže manji ili nikakav rezultat. To ne zavisi samo od tretmana i lekara, nažalost, već i od odgovora pacijenta, odnosno njihovog imunološkog odgovora. Repigmentacija, kada se javlja, nije uniformna. Ako se tretira samo jedna promena, boja se neće vratiti kao da ste je izbrisali gumicom. Onda kada se boja vraća, ona može biti malo drugačija, jer se prvo repigmentuju melanociti koji rastu iz folikula dlake, što može stvoriti šarenkaste efekte.

Zbog genetskog oboljenja vitiligo može da ide i sa udruženim bolestima.

- Baš zbog toga što je genetski uslovljeno i postoji mutacija na genima koji mogu da modifikuju imunološki odgovor, ne samo za melanocite već i za druge vrste ćelija i organske sisteme, vitiligo može biti udružen sa drugim autoimunim bolestima. Na sreću, samo mali broj ljudi ima vitiligo udružen sa nekom drugom autoimunom bolešću - zaključila je doktorka.

Bojana Marković koja i sama boluje od vitiliga kaže, da je ovo bolest koja ne može da se prevenira

- Ova bolest ne može da se prevenira, tako da ne možemo da damo savet šta roditelj da uradi, ako je dete u pitanju, da ne dođe do toga. Dosta ljudi mi je reklo da je to bolest emocije, gde se meni pokazalo, da kada mi se u životu događaju lepe stvari, vraća mi se pigment. Dosta stresne situacije, lično meni utiču na proširivanje  - kaže Bojana i dodaje da ljude koje boluju od vitiliga treba motivisati da se posvete sebi.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.