"Moj 16-mesečni sin je umro od ešerihije koli": Ovo je broj1 greška koju ljudi prave kod bezbednosti hrane

Sin Darina Detvilera, Rajli, bio je zdravo i napredno 16-mesečno dete kada je umro od trovanja sa ešerihijom koli 1993. godine. Mališan je bio jedno od četvoro dece koja su umrla tokom izbijanja zaraze u više država u SAD koje se vezuju za prodate kontaminirane hamburgere kod jednog poznatog lanca restorana. Detviler je nakon ovog gubitka posvetio narednih 30 godina života podižući svest o bezbednosti hrane, boreći se da se zaustavi ova bolest koja se prenosi hranom i zalažući se za reformu.

Kako otac objašnjava, Rajli nikada nije jeo hamburger. Razboleo se od drugog deteta u svom vrtiću, ali tada niko nije pričao o mogućnosti prenošenja ove zaraze izlaganjem od od osobe do osobe.

- Ali znali su šta je E.coli 1993. godine. U januaru su se pojavile vesti u državi Vašington o epidemiji vezanoj za hamburgere, pa smo Rajlijeva mama i ja pomislili: „Hajde da izbegnemo odlazak u lokale sa hamburgerima brze hrane i bićemo dobro.“ A onda smo jednog dana otišli u obdanište svog sina da ga pokupimo i na vratima je pisalo obaveštenjeda je drugo dete u ovoj ustanovi pozitivno na bakteriju i da obratimo pažnje na simptome. Videli smo te simptome kod Rajlija iste noći - njegov urin je bio drugačije boje i bilo je krvave stolice. I prestrašili smo se - priča Rajlijev otac kako je sve počelo.

Kasnije je saznao da su roditelji drugog deteta radili u restoranu brze hrane.

- Mama je spremila hamburger za sebe i svoje 18-mesečno dete na temperaturi koja je bila preniska da ubije patogen. Drugo dete je imalo krvavu dijareju, koja je curila iz pelena u obdaništu. Moj sin se razboleo od kontakta od osobe do osobe sa ovim drugim detetom - ističe Darin.

Nema šanse za oporavak

Tada je bilo je potrebno čak 48 sati da se vrate rezultati na testarena na ovu bakteriju. Kada se Rajli vratio kao pozitivan, stanje se nije poboljšalo. Primljen je u lokalnu bolnicu u Belingemu u Vašingtonu, a zatim je prebačen u bolnicu u Sijetlu.

- Patogen je opustošio Rajlijevo telo. Njegovi simptomi su postajali sve gori i gori - opisuje otac simptome, jer se kod teškog stanja razvija hemolitičko-uremični sindrom i to bukvalno pustoši creva: - Lekari su morali da mu uklone veliki procenat donjih creva koja su bila potpuno oštećena. U početku sam mogao da ga držim u krilu i sećam se da je gledao svoju torbu za infuziju, pokazao na nju i rekao „ba ba“ kao da je flaša.

Darin Detviler je uspeo da zadrži sina na početku njegovog boravka u bolnici 1993. godine, ali je to kasnije postalo nemoguće pošto se stanje deteta pogoršalo. Ubrzo su morali da ga prebace u medicinski indukovanu komu i naredne dve do tri nedelje su samo posmatrali kako se pogoršava.

- Imao je toliko žica, cevi i monitora da je bio samo mali patuljak umotan u svu tu opremu koja ga je održavala u životu. Mislite: "Naravno da će se oporaviti od ovoga. Kako ljudi umiru od ovoga?"  Verovali smo da će mu biti bolje i da ću moći da mu kažem koliko sam ponosan na to kako je preživeo. Ali doktori su rekli da nema šanse za oporavak, a čak i da je došlo do oporavka, on bi bio umrtvljen. Toliko organa mu je otkazalo.

Rajlija su skinuli sa aparata za život i stavili ga u moje naručje.

- Morao sam ponovo da ga držim, ali ovaj put je bio poslednji. Umro je 20. februara 1993. Drugo dete koje je imalo ešerihiju u Rajlijevom vrtiću nikada nije čak ni hospitalizovano - priseća se neutešni otac.

Rajlijev uticaj na svest o bezbednosti hrane tada je proširio svest o ovoj smrtonosnoj bakteriji, ali njegov tata danas ističe  da ono što se desilo njegovom sinu tada - dešava se i danas.

- Posle Rajlijeve smrti, razgovarao sam sa predsednikom Klintonom telefonom. Rekao sam mu: "Ne mogu da sedim i da ne uradim nešto po tom pitanju. Još uvek moram da budem otac svom sinu. Moramo sa E.coli da upoznamo svaku kuću. Učestvovao sam u televizijskim emisijama, pisao članke, uradio sam sve što sam mogao da se ljudi upoznaju sa time. Radio sam sve na objavljivanju informacija o bezbednosti hrane i danas je ešerihija opšte poznata svakom domaćinstvu, kao i salmonela i listerija - ističe on.

Darin objašnjava da je se danas i od pre 30 godina, vidi značajno smanjenje kontaminacije vezane za meso i živinu, ali da je takođe primetan i porast izbijanja zaraze u gotovim namirnicama, proizvodima, salatama i lisnatom zelenilu.

- Ljudi obolevaju od klica, dinje i druge hrane. Izbegavao sam da jedem crveno meso nakon smrti mog sina, ali sam shvatio da ako bih izbegavao da jedem sve što je ikada identifikovano kao krivac za bolesti koje se prenose hranom, ne bi ostalo ništa drugo da jedem. Prosto je neverovatno koliko su patogeni koji se prenose hranom rasprostranjeni u našoj ponudi hrane i kolika je odgovornost na potrošača u pogledu pravilnog rukovanja i kuvanja. I evo nas ponovo, borimo se sa izbijanjem ešerihije povezanom sa brzom hranom, listerijom u gotovim jelima i salmonelom u jajima. Svaki od ovih incidenata pojačava potrebu za jačim i proaktivnijim merama bezbednosti kako bismo zaštitili naše voljene - naglašava ovaj otac.

Stroža regulativa neophodna

To znači strožiju regulativu, rigoroznije testiranje i veću odgovornost kompanija odgovornih za ishranu miliona. Porodice ne bi trebalo da se plaše da bi uobičajena hrana ili jednostavan obrok napolju mogli da ugroze zdravlje njihove dece.

- Za roditelje u ovim vremenima, moj savet je da ostanu informisani i da se zalažu za transparentnost povlačenja hrane i bezbednosne prakse. Proverite ažuriranja iz pouzdanih zdravstvenih izvora, pazite na obaveštenja o opozivu hrane i postavljajte pitanja o bezbednosnim praksama kompanija i brendova od kojih kupujete. Ako osećate da nešto nije kako treba - progovorite - zaključuje ovaj otac i dodaje da je upravo tu greška broj jedan: - Opšta pretpostavka da je hrana uvek bezbedna. Ne želim da uplašim ljude, ali treba dati bolji prioritet ideji da hrana dolazi sa rizicima. Moramo je pravilno kuvati, staviti stvari u frižider i oprati ruke.

On savetuje da ukoliko neko želi da jedete sirovije meso da ga to ne čini "muževnijim", već ukoliko se nalazi u kući sa trudnom ženom, malim detetom ili starim osobama, mora da shvati da su to ranjive populacije i da je mnogo veća verovatnoća da će završiti u bolnici i umreti zbog patogena koji se prenosi hranom.

- Kada uđem u restoran, a kupatilo je prljavo, ne želim ni da znam kako kuhinja izgleda. Gledam da li ljudi čiste stolove, odlaze na pauzu, iznose smeće, puše i onda rukuju hranom bez pranja ruku. Ne idem u bife jer razmišljam o temperaturi držanja hrane i o tome koliko ljudi vremenom dođe u kontakt sa tom hranom. Moja misija je da sprečim drugu porodicu da živi sa stolicom zauvek praznom za porodičnim stolom - zaključuje Darin da je Rajlijeva priča, kao i sve slične, bolan podsetnik da je pred nama još dug put do trajnog poboljšanja stanja kada je u pitanju bezbednost hrane.

(Ona.rs / TODAY.com)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.