Upozorenje stručnjaka na digitalni umor i "trulež mozga": Kako prepoznati simptome prezasićenja informacijama?
Oksfordski rečnik je za reč godine 2024. izabrao termin "trulež mozga", a ovaj izraz, koji oslikava možda i ključne probleme današnjice, objasnio je prof. dr Ranko Raičević, ugledni neurolog i predsednik Udruženja neurologa Zapadnog Balkana. Fenomen trulež mozga nije samo fraza, već stvaran problem koji zahteva ozbiljan pristup.
Da bismo sačuvali svoj mentalni kapacitet, neophodno je da postavimo granice u načinu korišćenja tehnologije i da se vratimo zdravijim navikama poput fizičke aktivnosti, kvalitetnog sna i vremena provedenog van ekrana.
Gostujući na TV Prva, prof. dr Ranko Raičević skrenuo je pažnju na problem preopterećenosti informacijama koji sve više utiče na ljudsku pažnju i sposobnost pamćenja.
- Svet nije kreativan jer smo preplavljeni nevažnim sadržajem. Vreme je da preuzmemo kontrolu nad informacijama koje unosimo u svoj mozak. Danas smo okruženi ogromnom količinom informacija, često beskorisnih i negativnih. Primećeno je da je pre 20 godina čovek mogao da zadrži pažnju na ekranu oko 2,5 minuta, dok danas to ne traje ni 35 sekundi. To drastično utiče na funkciju našeg mozga- – ističe dr Raičević.
Već 2007. godine istraživanja su pokazala kako čak i obični mejlovi smanjuju kapacitet obrade informacija. Danas, u eri pametnih uređaja i društvenih mreža, problem je postao daleko ozbiljniji.
Digitalni umor: Gde je nestala naša pažnja?
Prema rečima dr Raičevića, ljudski mozak je izuzetno složen organ sa ogromnim kapacitetom memorije, ali taj kapacitet nije neograničen.
- Naš mozak je preplavljen informacijama koje ne možemo da procesuiramo. Ljudi danas imaju problem da donesu odluke koje su nekada rešavali u trenutku, jer ne mogu da razlikuju važno od nevažnog" – objašnjava dr Raičević.
Ovu pojavu stručnjaci sve češće nazivaju digitalnom demencijom, fenomenom gde mozak postaje nesposoban da zapamti ili obradi podatke usled konstantnog preopterećenja.
- To nije prava demencija, već rezultat digitalnog života. Kao da konstantno punimo posudu bez dna – informacije dolaze i odlaze, a mozak ostaje u stanju hroničnog stresa – upozorava on.
Kako sačuvati zdravlje mozga?
Dr Raičević preporučuje nekoliko ključnih koraka kako bismo zaštitili svoj mozak od preopterećenja:
- Ograničite vreme provedeno uz ekrane. Postavite jasna pravila za korišćenje telefona i računara. Na primer, deci možemo dozvoliti telefone samo u određeno doba dana - kaže dr Raičević i dodaje: -Uključite fizičku aktivnost. Redovno kretanje i fizička aktivnost su ključni za mentalno zdravlje."On ističe i san kao prioritet:
- Sedam do osam sati sna u kontinuitetu omogućava mozgu da se oporavi i resetuje. Bez kvalitetnog sna, mozak je pod stalnim pritiskom - kaže i ističe uz to opasnost od dopaminske zavisnosti: - Sve češće tražimo brzu stimulaciju. Naš mozak se navikava na instant sadržaj, a rezultat je gubitak kreativnosti i produktivnosti. Postajemo okruženi pametnim uređajima, ali sve manje koristimo sopstvene mentalne kapacitete."
(Ona.rs /TV Prva)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Razgovor sa Gregom Gejdžom, čovekom koji zna kako naš mozak radi
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.