Praznična zamka: Šta je "sindrom božićnog srca" i kako vas može iznenaditi?

Kad čujemo izraz „sindrom božićnog srca“, često pomislimo na toplinu i emocije koje donose praznici. Međutim, iza ovog naziva krije se ozbiljan zdravstveni problem. Kardiolozi upozoravaju da je sindrom povezan sa zloupotrebom alkohola, prekomernim obrocima, stresom, a čak i hladnoćom koja dodatno opterećuje srce.

Kako prepoznati simptome?

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, profesor dr Petar Otašević, kardiolog, istakao je ključne simptome:

„Prvi je osećaj ubrzanog rada srca koji nastaje zbog previše unosa alkohola i hrane, i može nastati bol u grudima, visok pritisak i ozbiljne aritmije“, rekao je profesor Otašević, kako je preneo portal RTS-a.

Praznični period često podrazumeva preterivanje – i u jelu i u piću. „Umerenost je stvar karaktera. Potrebno je znati svoje granice. Ako imate neku bolest ili ste u starijoj dobi, treba da budete oprezni i da obavezno redovno uzimate lekove“, savetuje profesor.

Hladnoća - neprijatelj srca

Zimski meseci i hladno vreme dodatno komplikuju situaciju, naročito za osobe sa srčanim problemima.

„Tokom hladnih dana skupljaju se krvni sudovi, što povećava rizik od akutnog infarkta miokarda i šloga. Čišćenje snega, na primer, zahteva dobru fizičku formu, pa je važno biti oprezan“, naglašava profesor.

Srčani udar može proći i neopaženo, a posledice mogu biti ozbiljne. „Kod dijabetičara simptomi često izostaju zbog oštećenja nerava. Kod žena bol u grudima može biti zamaskiran simptomima poput bola u ramenu ili nedostatka vazduha“, upozorava Otašević.

Rizici koje ne smemo ignorisati

Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti, prema profesoru, univerzalni su: povišen krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol i nezdrav način života.

„Posebno su ugrožene žene nakon 65. godine života, kada se rizik značajno povećava“, ističe profesor.

Prevencija - ključ dugoročnog zdravlja

„Preventiva nije naša jača strana. Obično ne idemo kod lekara dok nemamo problem, ali to je ključ za sprečavanje ozbiljnih komplikacija. Do 40. godine savetuje se pregled na svake dve-tri godine, a posle 40. godine jednom godišnje“, poručuje profesor.

Emocije - bilo pozitivne ili negativne - dodatno utiču na zdravlje srca, posebno kod starijih osoba. Radost, depresija ili stres mogu biti okidači problema.

„Preporuka je održavati zdrav način života, redovno vežbanje, umerenu ishranu…“, zaključuje prof. dr Petar Otašević.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.