Pojela hamburger, pa završila u bolnici, od tada meso nije okusila: "U tome su bile kampilobakterije..."

Proslavljen američki psiholog Melani Džoj je po treći put gostovala u Hrvatskoj, zbog radionice koju je održala u metropoli, u prostorijama udruženja "Prijatelji životinja."

Odrasla je uz ljubimca psa, jedući meso, tada ne shvatajući koliko je to kontradiktorno.

Za Melani, stvari su se promenile 1989. godine, kada je pojela hamburger u kojem su bile kampilobakterije. Završila je u bolnici i dok se oporavljala, odbijala je jesti meso jer joj se gadilo. Silom prilika morala je naučiti kako biti vegetarijanka, pojašnjava, a dok je skupljala recepte i osmišljavala svoju novu prehranu, počela je istraživati kako žive životinje u industrijskom uzgoju.

- Bila sam šokirana onim što im se radi. U samo jednom danu u svetu se zakolje više životinja od ukupnog broja ubijenih ljudi u svim ratovima kroz istoriju. Potom sam otkrila da je uzgoj životinja vodeći uzrok klimatskih promena.

- No, znate što me najviše šokiralo? Kad sam otkrila sve te užase, ljudi oko mene nisu me hteli slušati. Rekli bi "jao, daj, nemoj to govoriti, pokvarićeš mi obrok". Ili bi me nazvali radikalnim hipijem. Ti ljudi nisu bili stranci - bili su moji prijatelji i porodica, racionalni ljudi koji vole životinje. Shvatila sam da imaju oko sebe zid i da ne mogu dopreti do njih, pa sam uočila psihološki obrazac i počela istraživati - započinje Melani svoju priču i dodaje kako ju je proučavanje psihologije jedenja životinja dovelo do toga da utvrdi da je karnizam zaslužan za sve to.

Proučavajući ga, otkrila je kako je u pitanju zaista nasilan sistem verovanja.

Šta nas uči kultura verovanja?

Melani je čuvena po svojoj knjizi, jednoj od ukupnih šest, "Zašto volimo pse, jedemo svinje i nosimo krave: Uvod u karnizam", a na ovu temu razgovarala je sa tamošnjim medijima.

- To je nevidljivi sistem verovanja koji nam govori da jedemo određene životinje. Jedini razlog zašto možemo jesti svinje, ali ne i pse, na primer, je zato što postoji sistem verovanja koji nas uči da je jedno prihvatljivo, a drugo ne. Danas jedenje životinja nije nužno, nego je to naš izbor, a izbor se uvek temelji na uverenjima. Pišući knjigu koja je prevedena i na hrvatski htela sam pomoći ljudima da učine nevidljivo vidljivim, jer mnogi ne znaju da su njihovi stavovi, sklonosti i osećanja oblikovani ovim sistemom verovanja. To je izvan njihove svesti i stoga ne biraju hranu slobodno jer bez svesti nema slobodnog izbora - pojašnjava Melani.

Melani želi da podstakne razvijanje kulture mira i spoja sa prirodom već punih sedamnaest godina.

Ona ističe kako je karnizam utkan u strukturu društva te da on oblikuje norme, zakone, uverenja i naše ponašanje. Kad učimo o prehrani, proučavamo karnistički nutricionizam, jednako kao što i zdravstvenu pomoć dobijamo od karnističke medicine. Sistem verovanja utkan je u gotovo sve što nas okružuje.

- Institucije nastavljaju učvršćivati ​​ovu ideju iznova i iznova: ideju da je jedenje životinja normalno, prirodno i neophodno. Većina ljudi nikada ne bi podržala nasilje karnizma, ali to čine jer uključuju psihološke obrambene mehanizme. Zašto na pse gledamo kao na prijatelje i članove obitelji, a svinju i kravu kao hranu? To govori o psihološkim mehanizmima koji oblikuju naša uverenja kada su u pitanju životinje, zar ne? U kulturama širom sveta ljudi nauče da se mala skupina životinja jede, a ostale ne i često im je čak i ideja da ih pojedu odvratna. Koje su to životinje - menja se od kulture do kulture, a svaka za sebe smatra da je pritom racionalna, a druge su iracionalne, odvratne i, ponekad, moralno uvredljive - piše "Jutarnji.hr".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.