Dečko poginuo u stravičnoj nesreći, za nju se lekari borili DANIMA: Posle 15 minuta terapije desilo se ČUDO

Bila je pametna i samouverena tinejdžerka koja je studirala krivično pravo i očajnički želela da postane policajka. A onda, u samo jednom trenutku, život Zalije Olive se srušio. Katastrofalna saobraćajna nesreća ostavila ju je da se bori za život na intenzivnoj nezi – paralizovana, slomljena i bez mogućnosti govora.

Njene povrede uključivale su prelom lobanje, smrskan vrat, napuklo lice, razbijenu karlicu, slomljena rebra i prelom vrata. Lekari nisu bili sigurni da li će ikada ponovo moći samostalno da diše – a kamoli da se pomeri.

Mesec dana provela je u veštački izazvanoj komi, a kada je počela da se budi, suočila se s užasavajućom stvarnošću.

"Čula sam dvojicu lekara kako se smenjuju na smeni. Jedan je rekao: 'Paralizovana je od bradavica nadole.' Tako sam saznala. Nisam ni znala gde se nalazim. Osećala sam se kao da sanjam. Stalno sam pitala šta se desilo, zaboravljala posle pet minuta i opet pitala. Preko noći sam od studentkinje postala kao beba. Jednog dana sam imala potpunu slobodu, a sledećeg nisam mogla ni ruke da pomerim."

Kada su joj konačno skinuli cev za disanje, prve reči koje je uspela da izgovori bile su "Volim te" – upućene majci Rozlin Sturtevant.

"Obe smo plakale. Nije mi čula glas nedeljama."

Zalija, sada 19-godišnjakinja, bila je jedna od šest osoba u automobil sa dvoja vrata, koji je 14. aprila 2024. prošao kroz znak "stop", izleteo s puta, probio betonski zid i zakucao se u kuću. Dvoje putnika je poginulo, uključujući njenog 20-godišnjeg dečka, Šejna Džonsona. Saznanje da on nije preživeo bio je ogroman udarac, iako je, kako kaže, već osećala da nije uspeo da preživi.

"Molila sam se i pitala Boga: ‘Da li je on?’ Moje srce je znalo, ali um nije želeo da poveruje. Onda su me mama, sestra i tetka umirile i saopštile mi. Ali ja sam već znala." Tuga i dalje živi u njoj.

"To je kao šljokice. Očistiš ih i misliš da su nestale, ali kad pogledaš opet – još su tu." Kod kuće, u San Dijegu, prava stvarnost njenog stanja počela je da se nameće.

"U bolnici sam preživljavala. Kod kuće sam morala da prihvatim koliko sam izgubila. Nisam mogla ništa sama. Od studentkinje sa planovima postala sam neko kome treba pomoć da se uopšte uspravi."

Uprkos traumi i invaliditetu, nije izgubila veru i kaže da joj je upravo vera pomogla da izdrži.

"Nikada nisam krivila Boga. Samo sam se molila. Bilo je trenutaka kada nisam mogla da se pomerim, da govorim, ali sam verovala da će doći nešto bolje." I došlo je. Počela je da povrati pokrete u rukama – što su lekari smatrali malo verovatnim. A onda se desio neverovatan preokret. Zalija i njena majka otputovale su u Portugaliju kako bi se sastale s penzionisanim specijalistom za kičmu. U roku od samo 15 minuta prve terapije, dogodilo se nešto zapanjujuće.

"Pomakla sam stopalo. Rekli su mi da nikada neću. Ali jesam", rekla je kroz osmeh Zalija za "Daily Star". Taj mali pokret bio je znak da njen mozak i dalje šalje signale ka donjem delu tela – prkosno svemu što joj je do tada rečeno. Od tada je došlo do poboljšanja u snazi trupa, držanju, pokretljivosti ruku, pa čak i mikropokretima u palčevima i tricepsima. Sada koristi manuelna kolica i ide na terapije pet puta nedeljno. Zalia dokumentuje svoj život na TikToku, gde ima preko 65.000 pratilaca. Njeni video-snimci skupili su milione pregleda, jer deli sve – od dnevnih rutina sa rehabilitacije do ličnih razmišljanja.

Njena poruka drugim mladima je jednostavna – cenite život i birajte mudro.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.