Čuveni gastroenterolog Vojislav Perišić otkriva koje meso ODMAH DA BATALITE: Srbima je favorit, a uništava vas

 
‹   Pročitajte ceo tekst

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Ona.rs.
Odgovor na komentar korisnika zora
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan
Pošaljite komentar

<% message.text %>

Komentari

3
Pošalji komentar

  • seljak

    07. jul 2025 | 12:51

    Doktore neplasite nas bez razloga. Prvo jagnjetinu jedemo par put godisnje na slavama svadbama i proslavama. Odrezak na dva tri meseca i redje. Kobasice su toliko lose da ih retko i kupujemo. Meso uopste bilo koje jedemo par puta mesecno. Piletina je uglavnom smrdljiva tako da i ona se retko kupuje. Tako da vas komentar ima samo naucnu vaznost a u praksi nema potrebe da bilo sta menjamo uklapamo se u dozvoljene granice.

    Odgovorite

  • prof. dr. emeritus

    07. jul 2025 | 08:13

    Ако желите да разумете свој стварни ризик, престаните да се опседате укупним холестеролом. Ево шта би требало да захтевате у следећој рунди лабораторијских анализа: 1. Величина и број ЛДЛ честица Мале, густе ЛДЛ честице могу се укопати у артеријске зидове и оксидирати. Оне су много опасније од „пахуљастог“ ЛДЛ-а. Циљ: Величина честица >20,5 nm; <20% ЛДЛ честица је малих/густих. 2. Однос триглицерида/ХДЛ Најбољи показатељ инсулинске резистенције. Бољи од глукозе на празан стомак. Циљ: Однос испод 2 (идеално 1 за особе са ниским уносом угљених хидрата или метаболички здраве особе). 3. Однос укупног холестерола/ХДЛ Груби маркер, али и даље бољи од самог укупног холестерола. Циљ: Однос ≤3,0 4. Ц-реактивни протеин високе осетљивости (хс-ЦРП) Мера упале. Статини је могу успут смањити, али корекције начина живота погађају узрок. Циљ: <1 мг/Л 5. Инсулин на гладно Канаринац у руднику угља за метаболичку дисфункцију. Готово ниједан лекар га не тестира. Циљ: 2–5 μU/мл. Ако имате преко 10 година, већ сте на путу ка инсулинској резистенцији. 6. Хемоглобин A1c Дугорочни просечан шећер у крви. Висок чак и са „нормалном“ глукозом на гладно? У невољи сте. Циљ: 4,8–5,3%. Предијабетес почиње са 5,7%. Дијабетес са 6,5%. 7. Хомоцистеин Нуспроизвод метаболизма који постаје токсичан када се не рециклира правилно. Често је повишен када недостају Б12 или фолат. Циљ: <7 μмол/Л. Лабораторије га не откривају до 15. године — прекасно.

    Odgovorite

  • zora

    07. jul 2025 | 06:33

    Sumnjam da se kod nas jede biftek, jedno od skupih mesa a pogotovo sto se nikada ne przi do kraja vec jede polu zivo. To nije srpska hrana.

    Odgovorite
Svi komentari