Godinu dana sam živela po danskom pravilu sreće – evo šta se mi dogodilo: Sad znam ključ mentalne stabilnosti

Marina Kuli poslednjih godina predaje na prestižnoj Biznis školi Goizueta u okviru Univerziteta Emori. Pre nego što je zakoračila u akademski svet, sticala je iskustvo u velikim kompanijama kao što su "Koka-Kola" i IBM.

Profesionalni put odveo ju je u Dansku – zemlju koja već decenijama važi za jedno od najsrećnijih mesta na svetu. Tamo je držala kurs "Plan za sreću" i upravo tada naišla na nešto što je potpuno promenilo njen pogled na svakodnevicu: Danci ozbiljno shvataju svoje hobije i ne tretiraju ih kao sporednu stvar.

Šta se desi kad svaki dan posvetite nečemu novom

"Od vožnje bicikla do šivenja, gledala sam Dance kako pronalaze radost u svakodnevici van posla. Kada sam se vratila u SAD, pomislila sam da hobi možda može biti rešenje da predahnem i prošle godine sam odlučila da testiram tu teoriju", kaže ona.

Tokom jedne godine Marina je isprobala čak 17 različitih aktivnosti – od slikanja i pravljenja kolača, preko golfa, tenisa i planinarenja, pa do keramike, obrade drveta i mahdžonga.

"Iz ovog eksperimenta sam izašla jača, hrabrija i sa više samopouzdanja. Nakon godinu dana bila sam suštinski promenjena", priznaje.

Kako je pronašla vreme koje je mislila da nema

Kao zaposlena majka, bila je ubeđena da prostora za hobije nema. Ali ubrzo je otkrila da dan ima više rupa nego što je mislila.

"Iznenađujuće, postojali su vremenski džepovi svuda, naročito kad sam se odrekla svoje večernje navike da gledam TV dok napola radim i besciljno skrolujem po telefonu. Kada su vam ruke prekrivene brašnom, kada držite četkicu za slikanje ili se penjete uz stenu, telefon jednostavno ne dolazi u obzir. Shvatila sam da imam više kontrole i manje stresa kada svoju energiju ulažem u učenje novih veština, umesto da me algoritmi društvenih mreža uvuku u vrtlog."

Nisu svi hobiji za svaku životnu fazu

Jedna od strasti koje je otkrila bila je obrada drveta. Ipak, ubrzo je shvatila da takva aktivnost traži mnogo ulaganja i uslova koje majka male dece nema.

"Ironično, poznanik koji je čuo za moj eksperiment pozvao me je u svoju radionicu i nekoliko meseci kasnije pružila sam obradi drveta još jednu šansu."

Ovog puta nije forsirala – već ga je ostavila za period kada deca porastu.

"Mogu da zamislim budućnost u kojoj su deca starija, garaža puna alata i zajedno pravimo police za knjige za našu biblioteku iz snova. Probajte hobije čak i ako se ne uklapaju u vašu trenutnu životnu fazu. Možete ih sačuvati za kasnije."

Kada tuđe obaveze postanu vaše zadovoljstvo

Za Marinu kuvanje je značilo stres, ali u društvu jedne studentkinje otkrila je drugu perspektivu.

"Ali kada sam provodila vreme sa Sofi, studentkinjom završne godine na Emory univerzitetu, otkrila sam da svako od nas nalazi utehu u različitim aktivnostima. Za nju pečenje kolača je bilo sve osim posla. Pomagalo joj je da se opusti nakon studentskih obaveza. I meni je pečenje delovalo metodično i umirujuće. To je bila tiha aktivnost za razliku od pripreme večere za porodicu, a trud je na kraju dao ukusan rezultat."

Nova briga o sebi – bez zakazivanja termina

Pre eksperimenta, Marina je redovno odlazila na manikir i kozmetičke tretmane. Ispostavilo se da joj to više oduzima nego što donosi.

"Nema ništa loše u povremenom odlasku u salon, ali posle nekoliko meseci eksperimenta shvatila sam da, umesto da pravim još jedan termin kako bih ‚umirila mozak‘, usmeravam svu svoju energiju i slobodno vreme u hobije. Jedno pravilo koje me istinski inspiriše glasi: potreban ti je jedan hobi za mozak, jedan za kreativnost i jedan za telo. Za mene su to postali mahdžong, kućni ‚uradi sam‘ poslovi i tenis."

Hobiji kao lek protiv usamljenosti

Amerika, kaže, prolazi kroz epidemiju usamljenosti.

"Amerika se suočava sa epidemijom usamljenosti. Ali da vam kažem ko nije usamljen: ljudi koji imaju hobije koje vole."

Druženja sa ljudima koji dele slična interesovanja, bilo u štali među konjima ili na terenu sa teniskim timom, učinila su da se oseća povezanije nego ikad.

Kad hobi otvori dublje razgovore

Eksperiment je promenio i način na koji upoznaje ljude.

"Jednom sam pričala sa dekankom za upis na Emory univerzitetu, koju sam poznavala kao ozbiljnu i profesionalnu osobu, kada mi je otkrila da su joj vikendi ispunjeni, takmičarskim jedrenjem. Kada su ljudi čuli za moj eksperiment, više nisam morala da vodim površne razgovore. Umesto toga, ulazila sam u duboke priče sa drugima, razumevajući ko su zapravo, van obaveza i titula."

Ravnoteža ne dolazi sama – hobiji je stvaraju

Marina je uverena da je hobi najjednostavniji recept za mentalnu stabilnost.

"Prečesto čujem od svojih bivših studenata da su na ivici sagorevanja. Kažu mi da će početi da se bave hobijima čim pronađu ravnotežu na poslu. Nažalost, ravnoteža ne funkcioniše tako. To nije sjajni kamenčić koji pronađete na putu do kancelarije. Ako želite ravnotežu, tajna je u hobiju. Na taj način ćete prirodno biti primorani da definišete granice: kao radnik, kao roditelj i kao pojedinac."

Iako je eksperiment završen, Marina i dalje neguje svoje hobije – redovno igra mahdžong, trenira tenis i uči golf sa decom.

"Jedne večeri, dok smo ležale u krevetu, moja sedmogodišnja ćerka mi se okrenula i rekla: ‚Imam toliko hobija‘. Tada sam znala, bez ikakve sumnje, da sam joj uzor na pravi način."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.