Između trčanja na dva posla stigao joj je poziv i samo je čula - imate rak: Čvorić na vratu nije bio bezazlen

Nekada život prekine rutinu na najneobičniji i najokrutniji način. Dok većina ljudi tokom pauze za ručak razmišlja o tome šta će pojesti ili kako da izdrži ostatak smene, Kodi Braun, tada dvadesetjednogodišnjakinja iz Brizbejna, suočila se sa rečima koje zauvek menjaju čoveka – "imate rak".

Do tada je radila u Diznivorldu u Americi, mislila da je na putu ka ostvarenju snova, i nije mogla ni da pretpostavi da će je jedan čvorić na vratu zaustaviti i preokrenuti joj život.

Prvi signali koje je ignorisala

Kodi priznaje da njen način života nije bio najzdraviji – puno posla, malo sna, iscrpljenost i konstantan umor pripisivala je obavezama i dugim smenama. Ali simptomi su bili tu: stalan osećaj hladnoće, oscilacije u težini, bolno grlo i česte infekcije, i ono najopasnije – mali čvorić koji je iz dana u dan rastao.

Za samo sedam meseci, to što je delovalo kao sitna kuglica pretvorilo se u izraslinu veličine loptice za golf. Tek kada ju je majka podstakla da ode kod lekara, uradila je sve potrebne analize.

Dijagnoza koja stiže između smena

Kada su stigli rezultati, Kodi je zakazala pregled u vreme pauze. Ujutru je radila u magacinu, a popodne je imala praksu. Umesto kratkog predaha, dobila je najtežu vest – rak štitne žlezde.

"Nisam zaplakala. Samo sam gledala u lekara i rekla: ‘U redu, hvala što ste mi rekli’", priseća se. Tek u automobilu, na putu ka poslu, suze su krenule. A onda – nastavak života, kao da se ništa nije dogodilo.

Borba kroz operaciju i izolaciju

Ubrzo je usledila operacija. Nada da će bar deo štitne žlezde ostati očuvan nestala je – bolest se proširila i morali su da je uklone celu. Posle oporavka, sledila je terapija radioaktivnim jodom.

To je značilo četiri dana potpune izolacije u bolničkoj sobi pod nadzorom kamera. Hrana joj je ostavljana na vratima, a ona je morala da bude u uglu sobe kada bi joj je donosili. Svaki predmet koji je koristila morao je biti odbačen, kosu je prala dvaput dnevno.

"Bilo je strašno usamljeno. Fizička trauma od bolesti prati vas, ali mentalne rane su često još dublje", priznaje.

Podrška koja spašava

Srećom, Kodi nije bila sama. Njena majka, koja je i sama pobedila rak dojke, bila joj je najveći oslonac. Uz nju, pronašla je utehu u radu organizacija poput Cancer Council, gde se povezivala sa ljudima koji su prošli kroz slične borbe.

"Nekada je lakše ispričati sve nepoznatoj osobi. To donosi ogromno olakšanje. Shvatiš da tvoji strahovi i tvoje misli nisu besmisleni – neko ih razume i potvrđuje da su tvoji osećaji stvarni."

Novi život, ali i nove borbe

Prošlo je pet godina otkako je Kodi u remisiji. I dalje oseća posledice – povremene poteškoće s govorom, ukočen vrat, hronični kašalj. Ali najveća borba je mentalna.

"Rak nikada ne prestaje da bude deo tvog života. Živiš sa strahom od povratka bolesti. Učiš da planiraš kratkoročno, jer dugoročni planovi izgledaju nestvarno."

Ipak, odlučila je da život ne odlaže. Završila je fakultet, postala ambasadorka udruženja, a danas radi u kompaniji koja je partner upravo organizaciji Cancer Council.

Lekcija za druge

Kodi svoju priču deli da bi motivisala druge da se ne plaše da traže pomoć i da priznaju kada nije sve u redu.

"Važno je da budete pozitivni, ali isto tako je važno da priznate sebi – nekada nije u redu biti u redu. Ne plašite se da posegnete za rukom podrške. Nikada niste sami. I u najmračnijim vremenima može da se pronađe mali trenutak radosti."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.