Ne, to nije ženska histerija, PMDD pogađa žene u tišini, a svi ih krive za emocije koje ne mogu da kontrolišu

Kada govorimo o cikličnim promenama u telu žene, najčešće se misli na uobičajene simptome PMS-a, nadutost, promene raspoloženja ili želju za slatkišima. Ipak, iza ove površinske slike često se krije stanje koje znatno ozbiljnije utiče na svakodnevni život žene, predmenstrualni disforični poremećaj, poznat kao PMDD. Za razliku od običnog PMS-a, PMDD izaziva intenzivne emocionalne promene koje remete kvalitet života, odnose u porodici, profesionalno funkcionisanje i socijalne aktivnosti.

O ovom problemu se i dalje nedovoljno govori, što dovodi do toga da mnoge žene trpe simptome koji se pogrešno tumače kao razmaženost ili preosetljivost. Razumevanje PMDD-a i pravovremeno traženje pomoći ključno je za očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja. O tome smo razgovarali sa doktorkom Slavićom Vasiljević, ginekologom, koja objašnjava kako prepoznati PMDD, koje su njegove posledice i na koji način se može tretirati.

Šta je PMDD i zašto ga treba prepoznati?

Promene raspoloženja, napetost i razdražljivost u danima koji prethode menstruaciji često se pripisuju običnom PMS-u. Međutim, kada ove promene prerastu u intenzivne emocionalne i fizičke simptome koji remete svakodnevno funkcionisanje, govorimo o PMDD-u. Razumevanje ovog stanja je od suštinskog značaja, jer pravilna dijagnoza i tretman mogu značajno poboljšati kvalitet života i mentalno zdravlje žena.

- PMDD je ozbiljan neuroendokrini poremećaj koji se javlja u lutealnoj fazi menstrualnog ciklusa, odnosno u danima koji prethode menstruaciji. Karakterišu ga intenzivne emocionalne promene, anksioznost, depresija, napadi besa, tuga, u ekstremnim slučajevima čak i suicidalne misli, koje značajno remete svakodnevno funkcionisanje. Za razliku od uobičajenog PMS-a, PMDD simptomi zahtevaju pažljivu dijagnostiku i terapiju - uvodi nas dr Vasiljević u priču o PMDD.

Koliko je PMDD čest i zašto se često ignoriše?

PMDD je medicinski priznat poremećaj, ali njegova pojava se često ne prepoznaje ili se meša sa drugim stanjima poput depresije, anksioznosti ili bipolarnog poremećaja. To znači da mnoge žene primaju tretman koji ublažava simptome, ali ne i uzrok problema. Holistički pristup, koji uključuje psihoterapiju, promene u ishrani i životnim navikama, ključan je za uspešno upravljanje ovim poremećajem.

- Procene pokazuju da oko 3 posto ženske populacije u reproduktivnom dobu pati od PMDD-a, ali brojka može biti i veća zbog nedovoljno precizne dijagnostike. Nažalost, u praksi se PMDD često meša sa depresijom, bipolarnim poremećajem ili anksioznošću. Zbog toga žene ponekad primaju terapije koje leče simptom a ne uzrok. Uvek sam verovala u holistički pristup zdravlju i zato naglašavam da je individualni pristup ovom problemu ključ uspešnog rešenja, a to često podrazumeva uključivanje i psihoterapije kao važnog alata upoznavanja sebe i učenja regulisanja emocija ali i doslednog sprovođenja terapije koja obavezno obuhvata promenu ishrane i negovanje zdravih životnih navika.

Kada i kako nastaje PMDD?

PMDD se obično ne javlja odmah sa prvim menstruacijama, već se razvija s godinama, najčešće u kasnim dvadesetim ili tridesetim godinama. Kombinacija hormonalnih promena, stresa, traume, genetske predispozicije i disbalansa neurotransmitera može izazvati pojavu ovog poremećaja. Razumevanje okidača PMDD-a pomaže u ranom prepoznavanju i pravovremenom tretmanu.

- Ne javlja se odmah sa prvom menstruacijom, već se razvija s godinama, najčešće kada se hormonske oscilacije intenziviraju. Okidači mogu biti stres, hormonski disbalans, nivo kortizola, zatim trauma, genetska predispozicija, pa čak i poremećaji u radu neurotransmitera, posebno serotonina, endorfina i dopamina koji imaju ključnu ulogu u raspoloženju - naglavaša dr Vasiljević objašnjavajući nam u kom periodu života se PMDD može javiti.

Koji simptomi zahtevaju posebnu pažnju?

Dok su neki simptomi PMS-a blagi i prolazni, kod PMDD-a oni postaju intenzivni i dugotrajni, remeteći svakodnevni život i narušavajući međuljudske odnose. Prepoznavanje i pravovremeno reagovanje na ove simptome je ključno za očuvanje kvaliteta života i mentalnog zdravlja.

Najčešći simptomi,kako nam je rekla dr Slavica Vasiljević, uključuju:

• Izraženu razdražljivost

• Depresivne epizode

• Osećaj bezvrednosti

• Problemi sa koncentracijom

• Insomnija

• Fizički simptomi poput nadutosti, bolova u grudima, umora

- Ono što je važno naglasiti je da ovo stanje snažno utiče na kvalitet života, a dodatna otežavajuća okolnost je i umanjivanje ili negiranje postojanja ovog problema od strane okoline, pa se određeni simptomi mogu tumačiti kao "razmaženost", "preosetljivost", "lenjost" i u tom duhu se tumačiti smanjen kapacitet funkcionisanja na poslu, u porodici, u vezi...

Kako se postavlja dijagnoza i zašto je razumevanje ključno?

Dijagnozu PMDD-a može postaviti ginekolog, psihijatar ili endokrinolog, u idealnom slučaju potrebno je mišljenje bar dva stručna lica kada je ovaj problem u pitanju. Ne postoje specifični laboratorijski testovi koji potvrđuju PMDD, već se dijagnoza postavlja praćenjem simptoma tokom više ciklusa. Zbog toga je važno voditi dnevnik raspoloženja i simptoma, objašnjava nam naša sagovornica.

Holistički pristup lečenju

Lečenje PMDD-a ne sme se svoditi samo na farmakološke metode. Holistički pristup, koji uključuje akupunkturu, promene u ishrani, fizičku aktivnost, psihoterapiju i suplemente, pokazuje najbolje rezultate u stabilizaciji hormonskih i emocionalnih promena i poboljšanju kvaliteta života.

- Iako se u klasičnoj medicini često preporučuju antidepresivi i hormonska terapija, ja svojim pacijentkinjama preporučujem pristup koji uključuje i akupunkturu, promene u ishrani, suplementaciju i psihoterapiju. Akupunktura se koristi za otpuštanje blokada, poboljšanje protoka energije i stabilizaciju hormona. Na ovim tretmanima se aktiviraju akupunkturne tačke koje utiču na balansiranje emocija i hormona, a mnogo žena oseća olakšanje već nakon nekoliko tretmana-ukoliko oni uključuju i promenu ishrane i ostalih životnih navika.

Konkretno kada govori o ishrani, dr Vasiljević misli na:

• Ograničenje kofeina, izbacivanje šećera i alkohola

• Ishranu bogatu omega-3 masnim kiselinama (lanene semenke, losos, orasi)

• Konzumiranje namirnica bogatih magnezijumom (spanać, integralne žitarice, mahunarke)

• Fizička aktivnost, boravak u prirodi, dobar san i odmor i opuštanje bez telefonskih ekrana, odaberite način opuštanja koji vama prija

• Ne zaboravite kolika je moć dobre misli, različitih tehnika opuštanja u zavisnosti od uverenja-nekom prija molitva, nekom meditacija, joga...

U zavisnosti od individualnih rezultata pacijentkinje, od suplemenata se često preporučuju:

• Magnezijum (bisglicinat) – za smanjenje mišićnih grčeva, umora i bola kao i za smanjenje napetosti, anksioznosti i poboljšanja sna

• Vitamin B6 i B kompleks – za stabilizaciju

PMDD, plodnost i svakodnevica

Emotivna i fizička iscrpljenost zbog PMDD-a može privremeno uticati na plodnost, ali uz adekvatan tretman, ovo stanje ne predstavlja nerešiv problem.

Simptomi PMDD-a remete svakodnevne aktivnosti i narušavaju partnerske, porodične i profesionalne odnose. Razumevanje ovog poremećaja i pravovremeno traženje pomoći ključno je za očuvanje mentalnog zdravlja i socijalne funkcionalnosti.

- Žene sa PMDD-om često se suočavaju s narušenim partnerskim, porodičnim i profesionalnim odnosima. Epizode napetosti, izolacije ili intenzivne tuge remete svakodnevne aktivnosti poput fakultetskih, poslovnih ili porodičnih obaveza ili pak, propuštaju važne životne događaje.

Poruka ženama i društvu

- Žene koje već godinama trpe ovakve simptome treba da znaju da postoji ime za to kroz šta prolaze – i da nisu same. Moj savet je da počnete da vodite dnevnik simptoma, obratite se ginekologu ili psihijatru koji ima iskustva sa menstrualnim poremećajima i dosledno uvedite izmene životnih navika- možda ne sa prvim ciklusom, ali posle 3-4 meseca simptomi će se vidno smanjiti i gotovo nestati - jasna je dr Vasiljević u svojim uputstvima.

Takođe važno je otvoreno razgovarati i normalizovati činjenicu da PMDD nije hir, niti "preuveličavanje" već medicinski priznat poremećaj koji zahteva celovitu pažnju i tretman. Razumevanje njegovih simptoma i pravilan pristup jedini su pravi način da se ovaj problem reši, a ovaj svet postane bolje mesto za sve devojke i žene koje se bore za svoje mentalno i fizičko zdravlje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.