Doktorka otkrila koji je ZAISTA NAJZDRAVIJI DORUČAK: Čuva creva, ima sve što je potrebno i jako je ukusno

Nažalost, ultra-prerađena hrana i brze grickalice postale su svakodnevica, te održavanje zdravlja creva nikada nije bilo važnije. Dr Suzan Bulman, istraživačica koja proučava vezu između crevnog zdravlja i raka, ističe da ono što jedemo direktno utiče na rizik od oboljevanja. Njena iskustva i preporuke pokazuju da pažljivo birana hrana može da stvori "sigurno utočište" za korisne mikroorganizme u crevima, smanjujući šanse za razvoj ozbiljnih bolesti.

Rastuće stope raka debelog creva kod mladih

Kako broj obolelih od raka debelog creva kod osoba mlađih od 45 godina raste, istraživači poput dr Suzan Bulman pokušavaju da shvate kakvu ulogu zdravlje creva ima u ovom trendu.

"Ovi ljudi su često veoma zdravi, vežbaju, fizički su fit", kaže Bulman, istraživač i vanredni profesor na MD Anderson centru za rak, za Business Insider.

U mnogim slučajevima, pacijenti slede i ishranu bogatu nutrijentima. Ipak, danas je teško uneti preporučenu dnevnu količinu vlakana i vitamina zbog preplavljenosti tržišta prerađenom hranom.

Pakovane grickalice, koje često nemaju važne nutrijente, mogu narušiti proizvodnju zaštitne sluzi u crevima, dopuštajući štetnim mikrobnim organizmima da dospeju u krvotok. Vremenom to može izazvati upalu i rast kancerogenih tumora.

Vlakna su ključna

Kroz svoja istraživanja, Bulman je otkrila da namirnice bogate vlaknima, poput sočiva i pasulja, ne samo da hrane korisne mikroorganizme u crevima, već mogu i da smanje rizik od raka debelog creva i raka usne duplje, jer opasne bakterije iz creva mogu dospeti do usta i obrnuto.

Postoje i dokazi da ishrana bogata vlaknima može poboljšati odgovore na tretmane za rak kože.

"Ako razmišljate o crevima kao o stambenom kompleksu, želite da pravi stanari budu ti korisni mikrobi", objašnjava Bulman.

Ovsena kaša za doručak

Ovsena kaša sa voćem je omiljeni doručak dr Bulman. Šolja ovsenih pahuljica sa šoljom malina sadrži oko 12 grama vlakana. "Često dodam i grožđe ili banane da dobijem još vlakana", kaže Bulman. Za užinu bira kruške, koje spadaju među voće sa najviše vlakana.

Preporučena dnevna količina vlakana je 25 grama za žene i 38 za muškarce, ali većina Amerikanaca unese manje od 10 grama dnevno, prema podacima USDA.

Fokus na kompletne izvore proteina

Bulman se oslanja na cele proteine, poput piletine, uz obilje povrća. Za ručak ponekad priprema salatu od piletine sa semenkama čija ili bundeve radi dodatnih vlakana i proteina.

"Proizvodi koji se reklamiraju kao visokoproteinski često su ultra-prerađeni", upozorava Bulman. "Sadrže emulgatore i stabilizatore kako bi duže trajali i bili ukusniji."

Večera je obično porcija proteina veličine pesnice, kao što je piletina ili govedina, uz povrće bogato vlaknima i integralne žitarice, više-manje prateći mediteransku ishranu.

Fermentisana hrana i kefir

Dr Bulman takođe uključuje fermentisanu hranu bogatu probiotikom koja je odlična za mikrobiom creva. U smoothie-je zamenjuje mleko kefirom, fermentisanim mlečnim napitkom.

Prilikom kupovine kefira, preporučuje da se obrati pažnja na listu mikroba na etiketi, što veća raznovrsnost, to bolje. "Ne želite samo jedan mikrob", kaže Bulman. "Važno je da imate pravu zajednicu mikroba."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.