Hrana koju mnogi Srbi jedu svaki dan povezuje se sa čak 12 teških bolesti: Jeftina, privlačna i svuda oko nas

Na kraju napornog dana, izbor često deluje logično. Gotov obrok koji se zagreje za nekoliko minuta, grickalice koje su uvek pri ruci, piće koje obećava energiju i osveženje. Sve je brzo, dostupno i relativno jeftino.
Problem je što upravo ta svakodnevna hrana, koju mnogi u Srbiji konzumiraju gotovo nesvesno, sve češće dolazi u fokus ozbiljnih naučnih upozorenja.

Obimna studija objavljena u prestižnom medicinskom časopisu The Lancet ukazuje na snažnu povezanost između ultraprerađene hrane i čak 12 ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući bolesti srca, dijabetes, depresiju i povećanu smrtnost.

Šta se zapravo podrazumeva pod ultraprerađenom hranom

Ultraprerađena hrana (UPF - ultra-processed foods) ne odnosi se samo na "brzu hranu" u klasičnom smislu. Reč je o širokoj kategoriji industrijski proizvedenih proizvoda koji sadrže veliki broj aditiva, emulgatora, pojačivača ukusa, veštačkih boja i zaslađivača.

U ovu grupu spadaju, između ostalog:

• gotova i polugotova jela
• instant supe i variva
• čips, grickalice i slatkiši
• industrijski hleb i peciva
• gazirani i zaslađeni napici
• prerađeni mesni proizvodi

Njihova prednost je očigledna - štede vreme, dugo traju i lako su dostupni. Međutim, upravo ta praktičnost ima svoju cenu.

Zašto je problem postao globalan

Studija iz The Lanceta deo je šireg, trodelnog naučnog serijala koji analizira savremene prehrambene trendove. Zaključak je zabrinjavajući - potrošnja ultraprerađene hrane raste širom sveta, dok se istovremeno smanjuje unos svežih i minimalno obrađenih namirnica.

Profesor Karlos A. Monteiro, jedan od vodećih stručnjaka za ishranu i javno zdravlje, upozorava da ovakav obrazac ishrane nije slučajan.

"Ultraprerađena hrana sistematski potiskuje tradicionalnu i svežu ishranu. Ovaj proces podstiču snažne korporacije koje kroz agresivan marketing, niske cene i politički uticaj oblikuju prehrambene navike čitavih populacija", ističe Monteiro.

Dvanaest bolesti koje se dovode u vezu sa UPF-om

Analiza objavljena u The Lancetu pokazala je povezanost konzumiranja ultraprerađene hrane sa povećanim rizikom od sledećih zdravstvenih problema:

• viscelarna gojaznost
• prekomerna telesna težina i gojaznost
• dijabetes tipa 2
• kardiovaskularne bolesti
• koronarna bolest srca
• cerebrovaskularne bolesti
• hipertenzija (visok krvni pritisak)
• dislipidemija (povišen holesterol)
• hronična bubrežna bolest
• Kronova bolest
• depresija
• povećana ukupna smrtnost

Važno je naglasiti da studija govori o povezanosti, a ne o direktnom uzroku, ali obim podataka i doslednost rezultata zabrinjavaju stručnjake širom sveta.

Zašto ultraprerađena hrana ima ovakav efekat

Osnovni problem nije samo u kalorijama. Ultraprerađena hrana često ima:

• visoku energetsku gustinu
• malo vlakana
• nizak nutritivni kvalitet
• sastojke koji utiču na hormonski balans i metabolizam

Pored toga, ovakva hrana utiče na osećaj sitosti, podstiče prejedanje i menja način na koji organizam obrađuje šećere i masti.

Poziv na reakciju društva

Profesorka Kamila Korvalan sa Univerziteta u Čileu naglašava da individualna odgovornost nije dovoljna.

"Suočavanje sa ovim problemom zahteva odlučne državne mere - od jasnih oznaka upozorenja na ambalaži, preko ograničavanja marketinga, do fiskalnih mera koje bi smanjile potrošnju ultraprerađenih proizvoda", poručuje ona.

Takve mere već postoje u nekim zemljama, ali su i dalje retkost.

Šta možemo da učinimo kao pojedinci

Iako sistemske promene zahtevaju vreme, stručnjaci savetuju da se već sada mogu napraviti mali, ali važni koraci:

• češći izbor sveže, domaće hrane
• čitanje deklaracija
• smanjenje zaslađenih napitaka
• kuvanje jednostavnih obroka kod kuće
• postepeno smanjivanje industrijskih grickalica

Ako postoji zabrinutost u vezi sa ishranom ili zdravljem, savet je da se konsultuje lekar ili registrovani dijetetičar.

Poruka istraživanja je jasna

Ultraprerađena hrana jeste brza, dostupna i često jeftina. Ali cena koju organizam dugoročno plaća može biti mnogo viša nego što deluje na prvi pogled.

Novo istraživanje u The Lancetu šalje jasnu poruku - vreme je da se ozbiljno zapitamo šta svakodnevno unosimo u telo, jer posledice više nisu apstraktne, već merljive i sve prisutnije.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.