Kako da smanjite skokove šećera u krvi: Ne morate menjati ishranu, samo ovim redom treba da jedete namirnice

Ponekad najveće promene u ishrani ne zahtevaju odricanje, stroga pravila niti komplikovane dijete. Dovoljno je da jednu svakodnevnu naviku uradite malo drugačije - i vaše telo može reagovati bolje nego što očekujete.

Ako vam se dešava da posle obroka osećate nagli pad energije, pojačanu glad ili potrebu za slatkišima, razlog možda nije samo u tome šta ste pojeli, već i u tome kojim redosledom ste to uneli.

Stručnjaci sve češće govore o jednostavnom principu poznatom kao "food sequencing", odnosno pravilnom redosledu namirnica u obroku. Ovaj mali trik ne traži posebne namirnice niti brojanje kalorija, a može pomoći da nivo šećera u krvi raste postepenije i stabilnije.

Šta je amerikancima "food sequencing"

Princip je vrlo jednostavan.

Najpre se jede povrće bogato vlaknima, zatim proteini i masti, a tek na kraju dolaze ugljeni hidrati poput hleba, pirinča, testenine, krompira ili slatkiša.

Drugim rečima, ako na tanjiru imate salatu, piletinu i pirinač, preporuka je da prvo pojedete salatu, zatim meso, a pirinač ostavite za kraj.

Zašto redosled hrane može da bude važan

Istraživanje objavljeno u stručnom časopisu "Dijabetes Ker" pokazalo je da su osobe sa dijabetesom tipa 2 imale manje skokove glukoze i insulina kada su ugljene hidrate jele na kraju obroka.

Stručnjaci sa Univerziteta Ohajo Stejt objašnjavaju da vlakna, proteini i masti usporavaju varenje ugljenih hidrata. Zbog toga glukoza ulazi u krvotok postepenije, što može doprineti stabilnijem nivou šećera u krvi.

Kako to izgleda u svakodnevnoj ishrani

Ovaj princip je lako primeniti.

• Za ručak - prvo salata, zatim meso ili riba, pa tek onda pirinač ili krompir
• Za doručak - jaja ili grčki jogurt pre hleba, peciva ili pahuljica
• Za večeru - povrće i proteinski deo obroka pre testenine ili drugih ugljenih hidrata

Na prvi pogled deluje kao sitnica, ali upravo takve male promene često prave razliku.

Kome ovaj trik može posebno koristiti

Pravilan redosled namirnica u obroku može biti koristan osobama koje imaju:

• insulinsku rezistenciju,
• dijabetes tipa 2,
• česte napade gladi,
• nagle padove energije nakon jela, ili
• pojačanu želju za slatkišima.

Iako ovaj pristup ne zamenjuje medicinski savet ili terapiju, može biti jednostavna podrška zdravijim navikama.

Nije čarobno rešenje, ali može biti korisna navika

Važno je naglasiti da redosled hrane ne može poništiti posledice prejedanja, lošeg sna, manjka fizičke aktivnosti ili neuravnotežene ishrane.

Ipak, njegova najveća prednost je u tome što ne zahteva odricanje od omiljenih namirnica. Ne morate da brojite kalorije niti da izbacujete ugljene hidrate - dovoljno je da ih pojedete na kraju obroka.

Male promene često daju najveći efekat

Kada je reč o zdravlju, najvrednije navike često su one koje lako možete da primenite svakog dana.

Možda nećete odmah primetiti dramatičnu razliku, ali vaše telo vrlo dobro prepoznaje kada mu pružite stabilniji i mirniji ritam. A ponekad je za to dovoljan samo drugačiji redosled zalogaja na tanjiru.

(Ona.rs / N1)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.