Stres može da se smanji za nekoliko minuta: Jednostavan trik koji vraća mir kada vam je glava preopterećena

Postoje jutra kada dan još nije ni počeo, a vi već imate utisak da kasnite sa svime. Poruke stižu jedna za drugom, mejlovi se gomilaju, a telefon vibrira kao da ne zna za pauzu. Umesto da prva kafa smiri, ona dodatno ubrza misli i pojača osećaj unutrašnje napetosti.

U tom stanju sve deluje teže nego što jeste. Teško je jasno razmišljati, odgovoriti na jednostavno pitanje ili doneti odluku. Telo je prisutno, ali um je rasut. Stres tada preuzima kontrolu, a potreba za brzim olakšanjem postaje prioritet.

Zašto stalna produktivnost iscrpljuje mozak

Ideja da moramo biti stalno produktivni mnoge dovodi u zamku neprekidne napetosti. Neurolozi upozoravaju da mozak ne funkcioniše kao mašina koja može bez prestanka da prima informacije i donosi odluke.

Kada smo stalno u pokretu, bez ijednog trenutka predaha između obaveza, mozgu ne ostavljamo prostor da obradi ono što se već dogodilo. Umesto jasnoće, javlja se zasićenje, a sa njim i osećaj mentalnog umora koji često pogrešno tumačimo kao lenjost.

Mentalne pauze kao alat protiv stresa

Stručnjaci za rad mozga ističu da su kratke mentalne pauze ključne za smanjenje stresa i očuvanje fokusa. Tokom tih kratkih trenutaka odmora mozak obrađuje informacije, povezuje iskustva i vraća osećaj kontrole.

Važno je, međutim, kako se ta pauza koristi. Skrolovanje po društvenim mrežama ili slušanje novih sadržaja ne predstavlja pravi odmor, jer mozak i dalje prima nove nadražaje.

Šta zapravo znači pravi mentalni predah

Pravi predah podrazumeva potpuno isključivanje iz spoljašnjih zahteva. To može da bude:

• kratka šetnja oko zgrade
• gledanje kroz prozor bez cilja
• ležanje sa zatvorenim očima
• čaša vode i nekoliko minuta tišine

Poenta nije u tome da „radite nešto korisno“, već da ne radite ništa što zahteva pažnju. Misli treba pustiti da slobodno lutaju, bez pokušaja da ih kontrolišete.

Zašto pauza deluje upravo kada ste najnapetiji

Mnogi prave grešku čekajući da se „smire sami od sebe“. Stručnjaci savetuju suprotno - pauzu treba napraviti upravo u trenutku najveće nervoze. Kratki prekid od tri do pet minuta tada ima najveći efekat.

Nakon takvog predaha, odluke koje donosite postaju svesnije, fokus se prirodno resetuje, a obaveze se završavaju brže i sa manje unutrašnjeg otpora.

Princip koji sprečava povratak stresa

Jedan od ključnih saveta jeste princip jedan-po-jedan. To znači da se u datom trenutku bavite samo jednim zadatkom. Ne razmišljajte o sledećem mejlu dok ne završite ovaj koji pišete. Ne planirajte ostatak dana dok rešavate trenutnu obavezu.

Ovaj način rada smanjuje mentalnu buku i sprečava da stres ponovo preuzme kontrolu.

Mala promena koja pravi veliku razliku

Stres se ne rešava velikim odlukama preko noći, već malim navikama koje vraćaju osećaj prisutnosti. Nekoliko minuta tišine, bez ekrana i zahteva, može biti dovoljno da se telo i um ponovo usklade.

Upravo zato se mnogi ovom jednostavnom triku vraćaju iznova - jer ne zahteva posebne uslove, a donosi primetno olakšanje onda kada je najpotrebnije.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.