Telo mi je slalo upozorenja, ali nisam to shvatala ozbiljno - sve dok ni me bolovi nisu oterali u bolnicu

Melisa Gonzalez godinama je živela u punom gasu - uspešna poslovna žena, majka i suvlasnica kompanije vredne milione, neprestano između letova, sastanaka i obaveza. Delovalo je da sve drži pod kontrolom, ali telo je počelo da joj šalje upozorenja koja je uporno ignorisala. Sitni simptomi pretvorili su se u ozbiljno zdravstveno stanje koje ju je, daleko od kuće, nateralo da konačno zastane i počne da sluša sebe.

Umor, bolovi i drugi neobični simptomi

Pre dve godine, telo mi je počelo da "šapuće". Umor, povremeni bolovi, vrtoglavice i neobični simptomi koje nisam umela da povežem. Bila sam majka, suvlasnica milionske kompanije, stalno na putu. Verovala sam da slušam svoje telo, ali nisam. Nisam ga stvarno čula - dok me jednog dana nije srušilo.

Sve je počelo 2022. godine. Energija mi je naglo pala. Ranije sam se budila pre alarma, spremna za novi dan, a odjednom su mi jutra postala teška, kao da hodam kroz gustu maglu. Povremeni napadi vrtoglavice, tromost, osećaj kao da mi je neko smanjio osvetljenost iznutra. Obratila sam se nutricionistkinji koja mi je savetovala da uradim detaljne analize krvi i da promenim ishranu - da izbacim mlečne proizvode, izbegavam salate i hranu koja stvara gasove. Počela sam da se hranim drugačije, ali analize nisam uradila. Papir s uputom je mesecima stajao na mom stolu. Pa godinama.

Zašto nisam otišla? Uveravala sam sebe da nemam vremena. Da je skupo. Da će bolovi proći. Ipak, sve se pogoršavalo. Moja stara dijagnoza, Rejnoov sindrom, počela je da divlja. Prsti i stopala su mi plavili svakog dana, a uskoro i usne. Dobila sam herpes zoster, probava mi je potpuno stala, po nedelju dana nisam imala stolicu. I dalje sam radila, putovala, pravdala se da sam "samo umorna".

Dok nisam pala.

Ali bolovi su postali neizdrživi

Jedne noći u hotelu u Sijetlu, daleko od muža i deteta, probudila sam se u nesnosnom bolu. Kao da mi je neko uvrnuo stomak iznutra. Pala sam na pod i jedva pozvala koleginicu. U bolnici su mi rekli da moram hitno na operaciju abdomena i debelog creva ili bih mogla da upadnem u septični šok.

Tada sam, po prvi put, shvatila ono što mi telo godinama pokušava da kaže, pokušalo je da me upozori, ali ja nisam slušala.

Dijagnoza je bila cecal volvulus - uvrtanje dela debelog creva. Dok sam se oporavljala, shvatila sam koliko sam dugo ignorisala svoj instinkt. Taj unutrašnji glas nije nikakva mistika, to je biološki alarm koji traži našu pažnju. Kad ga ignorišemo, telo preuzima stvar u svoje ruke.

Posle operacije, dok sam nedeljama ležala u bolnici, konačno sam zakazala analize koje sam ranije odlagala. Počela sam da uzimam vitamine, da odmaram, da primećujem male promene - kako reagujem na hranu, na stres, na tempo života. I počela sam da shvatam razliku između toga da čuješ sebe i da stvarno slušaš sebe.

Čuti je lako - kažeš da si umoran, da te boli, da ti nešto ne prija, i nastaviš po starom. Slušati znači zaustaviti se. Otkazati sastanak, odbiti poziv, odspavati, potrošiti novac na svoje zdravlje, a ne na još jedan projekat.

Danas znam da briga o sebi nije luksuz, nego temelj svega ostalog. Ne možeš dati najbolje od sebe ako si na ivici snage.

Moje telo mi je šaputalo, pa me gurnulo, a onda me srušilo. Zato ću sada uvek slušati. Ako tvoje telo šapuće, obrati pažnju. Nemoj čekati da mora da viče.

Melisa Gonzalez je takođe danas i autorka knjige The Purpose Pivot.

(Ona.rs / Newsweek)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.