Ako ste osoba koja uvek "POLIŽE TANJIR", možda imate problem: I ne, nisu krive mama i baba

Ako ste ikada bili siti, potpuno siti, ali ste ipak gledali u onaj poslednji zalogaj testenine, komadić mesa ili mrvicu kolača i u glavi vam se javilo ono poznato morate to pojesti do kraja, znajte da niste jedini. Postoji taj tihi, duboko usađeni pritisak da se tanjir isprazni do poslednje mrve, čak i kada telo viče dovoljno je, dosta je, previše mi je. A ono što većina ne zna jeste da ovaj impuls nema mnogo veze sa hranom, već sa starim obrascima koji žive u našoj psihi.

I, suprotno popularnom mitu, nije stvar u tome što su vas majka i baka terale da pojedete sve. Priča je mnogo dublja.

Zašto se i dalje osećamo krivim ako ostavimo hranu na tanjiru

Generacije odrasle nakon Drugog svetskog rata živele su u vremenu nestašice, racija i straha od gladi. Pravilo očisti tanjir nije bilo strogo iz hira, već iz istorijskog refleksa preživljavanja. Rečenica postoje deca koja gladuju u svetu nosila je autentičnu težinu, jer je glad zaista bila prisutna u svakodnevici miliona ljudi.

Problem je što je taj mentalni kod ostao, iako se svet promenio. Porcije su ogromne, dostupnost hrane je veća nego ikada, ali osećaj da je greh ostaviti hranu ostao je zalepljen za emocionalni sistem. Tako se danas sudaraju dve krajnosti: obilje u tanjiru i mentalitet oskudice. Mozak se ponaša kao da živimo u ratnim godinama, iako frižider puca po šavovima.

Zabluda utopljenog troška: Ako sam platio, moram da pojedem

Tu je i drugi psihološki okidač: zabluda utopljenog troška. Ako smo već platili obrok, osećamo da ga moramo pojesti da se novac ne bi bacio. Isto kao što gledamo loš film samo zato što smo počeli. Ili završavamo knjigu koja nam se ne dopada jer smo je kupili. Tako i hrana dobija moralnu dimenziju. Ako ne pojedemo, kao da smo uzeli novac i bacili ga u kantu.

Naravno, realnost je drugačija. Pojesti preko mere ne vraća ni dinar. Samo dodaje loš osećaj i telesnu nelagodnost. Ali mozak voli ovu lažnu logiku, jer u njoj postoji privid kontrole.

Zašto je poslednji zalogaj toliko emocionalan

Za većinu ljudi hrana nikada nije bila samo gorivo. Ona je uteha, navika, ritual, dokaz brige i pripadnosti. Odrastali smo uz poruku da je pun tanjir jednako domaće, toplo i sigurno. Ostaviti hranu može da aktivira osećaj krivice mnogo veći od onoga što se zapravo dešava u realnosti.

Psiholozi objašnjavaju da čišćenje tanjira često ima veze sa emocionalnom regulacijom, a ne sa apetitom. Hrana umiruje, pruža trenutni nalet zadovoljstva, oslobađa endorfine. A u svetu u kom smo stalno pod pritiskom, taj mali nalet kontrole ponekad izgleda kao najlakši način da preživimo dan.

Kako da prekinete krivicu zbog poslednjeg zalogaja

Rešenje nije da se grubo disciplinujete, nego da počnete da primećujete svoj automatizam. Tek onog trenutka kad se zapitate zašto jedem ovo ako sam već sit, otvarate prostor za svesnu odluku.

Nekoliko mentalnih trikova pomaže da se prekine navika:

• Redefinišite značenje otpada. Hrana je jednako bačena bilo da završi u kanti ili u stomaku koji više ne želi hranu.
• Napravite pauzu pre poslednjih zalogaja. Pogledajte tanjir i pitajte se da li mi ovo stvarno treba ili jedem iz navike.
• Smanjite vizuelni pritisak. Manji tanjiri, manje porcije i pakovanje pola obroka unapred u restoranu menjaju igru.
• Budite nežni prema sebi. Ostaviti hranu nije moralni neuspeh. To je znak da slušate telo, a ne stare obrasce.

Mindful eating nije dijeta nego prekid automatizma. Povratak sebi, a ne borba protiv sebe.

Postoji i suprotnost: Ljudi koji uvek ostave jedan zalogaj

Zanimljivo je da neki ljudi čine potpuno obrnutu stvar, uvek ostavljaju jedan poslednji zalogaj. Na prvi pogled deluje kao suprotnost prejedanju, ali i to ima svoju psihološku pozadinu. Nekima je to mali znak pobune protiv pravila iz detinjstva. Drugima način da pokažu kontrolu. Trećima navika koja sugeriše pristojnost, kao signal da su bili dovoljno posluženi.

Ali često i to zapravo skriva iste emotivne tenzije. Kontrola, anksioznost, strah od prejedanja, strah od osude. Sve je to ista priča ispričana na drugi način.

Kako da naučite da stanete na vreme

Izlazak iz ovog obrasca ne znači da treba da budete asketa. Ne znači ni da treba da se kažnjavate. Suština je u tome da naučite gde je vaša mera, a ne gde je prazna površina tanjira.

Ponekad je najzdravija stvar koju možete da uradite vrlo jednostavna: odložiti viljušku, udahnuti i reći sebi dovoljno je.

Ne zato što je hrana problem. Nego zato što ste vi važniji od poslednjeg zalogaja.

(Ona.rs / HuffPost)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.