Zašto je vreme da prestanete da brojite SVAKI GRAM proteina koji pojedete: Naučite da jedete bez kalkulatora

Ako pratite svaki gram proteina koji unosite, stručnjaci kažu da je možda vreme da se opustite. Uprkos onome što trendovi na društvenim mrežama sugerišu, većina Amerikanaca već unosi dovoljno proteina, čak i bez šejkova, pločica ili prahova. Zapravo, ako je protein vaša opsesija, može da nas odvlači od drugih hranljivih materija koje su telu takođe potrebne.

Prema kardiolozima i istraživačima ishrane, pravi nedostatak proteina je "gotovo nemoguć" u SAD-u, osim ako neko ozbiljno ne ograničava unos kalorija ili ima određeno medicinsko stanje. Ovde ćemo objasniti zašto stalno jurenje za ciljevima unosa proteina nije neophodno i na koje druge nutrijente treba da obratite pažnju.

Zašto je vreme da prestanete da brinete o proteinima?

Protein jeste važan, ali "hajp" oko njega je možda otišao predaleko. Između fitnes influensera koji promovišu izazove od 200 grama dnevno i bezbroj reklama za visokoproteinske grickalice, lako je poverovati da ne unosite dovoljno. Realnost je da verovatno unosite dovoljno.

Većina ljudi zadovoljava ili čak premašuje dnevne potrebe za proteinima jednostavno kroz uravnoteženu ishranu. Zvanična preporuka je 0,8 grama proteina po kilogramu telesne mase, što znači da osobi koja ima oko 90 kg treba približno 73 grama dnevno. To se lako postiže kroz uobičajene obroke koji uključuju meso, jaja, mlečne proizvode, mahunarke ili žitarice.

Istraživač ishrane sa Stanforda, Kristofer Gardner, objasnio je da preporučena količina proteina već uključuje sigurnosnu marginu, osmišljena je tako da pokrije potrebe 97,5% populacije. Drugim rečima, ne morate da premašujete svoj cilj da bi bio "siguran". Ipak, Amerikanci i dalje jure veće brojke.

Veći problem je ono što se zanemaruje. Dok brojimo grame proteina, mnogim Amerikancima nedostaju vlakna, gvožđe i vitamin D - nutrijenti koji imaju ključnu ulogu u varenju, imunitetu i energiji. Više od 90% Amerikanaca ne dostiže preporučeni dnevni unos vlakana, a taj nedostatak se povezuje sa problemima sa crevima i porastom slučajeva raka debelog creva. Dakle, iako je protein važan, pravi izazov je uneti dovoljno svega ostalog.

Na koje nutrijente treba obratiti pažnju pored proteina?

Kada prestanete da brinete o proteinima, možete da se fokusirate na nutrijente koje možda treba povećati. Evo nekoliko na koje stručnjaci skreću pažnju:

Vlakna

Nalaze se u voću, povrću, mahunarkama i integralnim žitaricama. Podržavaju zdravlje creva, stabilizuju šećer u krvi i snižavaju holesterol. Većini odraslih potrebno je oko 25 do 38 grama dnevno, znatno više nego što većina unosi.

Gvožđe

Nizak nivo gvožđa može izazvati umor i slabiju koncentraciju. Crveno meso, sočivo, spanać i obogaćene žitarice su dobri izvori. Biljne izvore gvožđa kombinujte sa vitaminom C radi bolje apsorpcije.

Vitamin D

Posebno zimi lako dolazi do manjka. Sunčeva svetlost pomaže, ali i namirnice poput lososa, jaja i obogaćenog mleka mogu nadoknaditi razliku.

Zdrave masti

Avokado, orašasti plodovi, semenke i maslinovo ulje podržavaju zdravlje srca i mozga i pomažu telu da apsorbuje vitamine rastvorljive u mastima poput A, D i E.

Ako vaš tanjir uključuje raznobojno povrće i voće, integralne žitarice i kvalitetne masti i proteine, verovatno unosite sve što vam je potrebno. Opsesivno praćenje unosa proteina može delovati kao kontrola, ali je često nepotreban napor. Stručnjaci se slažu da ako jedete kada ste gladni, ostajete aktivni i fokusirate se na pravu hranu, telo će samo "odraditi matematiku" umesto vas.

(Ona.rs/OK diario)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.