Ovo piće mnogi smatraju bezazlenim, a polako i neprimetno oštećuje mozak

Kada razmišljamo o hrani koja čuva zdravlje mozga, obično nam na pamet padaju voće, povrće, orašasti plodovi i zdrave masti. Ređe se zapitamo šta je to što svakodnevno unosimo, a dugoročno može imati suprotan efekat. Upravo tu leži problem.

Ne radi se o brzoj hrani ili povremenim slatkišima, već o nečemu što mnogi smatraju bezazlenim delom rutine - zaslađenim pićima. I to ne samo onim „klasičnim“, već i dijetalnim varijantama koje se često doživljavaju kao zdravija alternativa.

Stručnjaci upozoravaju da je tečni šećer jedan od najpodmuklijih faktora koji utiču na zdravlje mozga, jer deluje sporo, kumulativno i često bez jasnih simptoma u ranim fazama.

Zašto je tečni šećer posebno problematičan za mozak

Mozak koristi glukozu kao gorivo, ali zahteva stabilan i kontrolisan dotok energije. Kada se konzumiraju zaslađena pića poput gaziranih sokova, energetskih napitaka ili zaslađenih čajeva, dolazi do naglog skoka šećera u krvi.

Organizam tada mora brzo da reaguje lučenjem velike količine insulina. Kada se ovaj proces ponavlja iz dana u dan, tokom godina, razvija se insulinska rezistencija - i to ne samo u telu, već i u mozgu.

Insulinska rezistencija u mozgu povezuje se sa:

• slabijom koncentracijom
• problemima sa pamćenjem
• sporijom obradom informacija
• povećanim rizikom od kognitivnog pada i demencije

Pored toga, visok unos šećera podstiče hronične upalne procese i oksidativni stres, koji direktno oštećuju moždane ćelije.

Kako zaslađena pića utiču na mozak dece

Posebno zabrinjavaju podaci koji se odnose na decu i mlade, čiji se mozak još razvija. Istraživanja pokazuju da rano i često izlaganje zaslađenim pićima može imati dugoročne posledice po pažnju i ponašanje.

Velike studije sprovedene u Aziji i Evropi ukazuju da deca koja u ranom uzrastu redovno konzumiraju zaslađena pića imaju veći rizik od razvoja poremećaja pažnje, slabije rezultate na kognitivnim testovima i izraženije probleme sa impulsivnošću.

Mozak u razvoju je osetljiviji na nagle promene nivoa šećera, što može poremetiti formiranje neuralnih veza odgovornih za fokus, samokontrolu i učenje.

„Magla u mozgu“ kao prvi znak upozorenja

Kod odraslih, negativni efekti visokog unosa šećera često se ne pojavljuju naglo. Prvi simptomi su suptilni i lako se pripisuju umoru ili stresu.

Među najčešćim ranim znacima su:

• osećaj mentalne magle
• zaboravnost
• pad koncentracije
• sporije donošenje odluka

Dugoročne studije pokazuju da osobe koje tokom života konzumiraju velike količine zaslađenih pića imaju lošije rezultate na testovima pamćenja i učenja, kao i veći rizik od razvoja neurodegenerativnih bolesti u kasnijem životnom dobu.

Da li su dijetalna pića zaista bezbedna alternativa

Mnogi se okreću pićima sa veštačkim zaslađivačima verujući da time štite zdravlje mozga. Međutim, sve je više dokaza da ni ova opcija nije bez rizika.

Istraživanja koja su pratila ispitanike tokom više godina pokazala su da učestala konzumacija veštačkih zaslađivača može biti povezana sa bržim padom kognitivnih funkcija, naročito kod osoba mlađih od 60 godina.

Problemi se najčešće javljaju u oblastima:

• pamćenja
• verbalne fluentnosti
• brzine razmišljanja

Iako mehanizmi još nisu u potpunosti razjašnjeni, sumnja se da veštački zaslađivači utiču na metabolizam mozga i signalne puteve povezane sa apetitom i nagradom.

Zašto su zaslađena pića opasnija od slatke hrane

Za razliku od čvrste hrane, tečni šećer se izuzetno brzo apsorbuje i ne stvara osećaj sitosti. To znači da je vrlo lako uneti ogromnu količinu šećera, a da toga niste ni svesni.

Jedan litar gaziranog pića često sadrži količinu šećera koja premašuje preporučeni dnevni unos. Svetske zdravstvene preporuke savetuju da slobodni šećeri čine manje od deset odsto dnevnog energetskog unosa, a idealno i manje od pet odsto.

U praksi, jedno jedino zaslađeno piće može probiti taj limit.

Šećer, raspoloženje i obrasci slični zavisnosti

Šećer aktivira centre za nagrađivanje u mozgu na sličan način kao i supstance koje izazivaju zavisnost. Zbog toga je često teško stati na „jednom piću“.

Nakon naglog porasta šećera dolazi do brzog pada energije, što izaziva:

• razdražljivost
• pojačanu glad
• želju za još šećera
• umor i pad koncentracije

Vremenom se stvara začarani krug u kome mozak traži novi unos šećera kako bi se ponovo osećao „dobro“.

Kako zaštititi mozak od prekomernog unosa šećera

Dobra vest je da mozak ima sposobnost oporavka, naročito kada se promene uvedu na vreme.

Korisni koraci uključuju:

• smanjenje ili izbacivanje zaslađenih pića
• zamenu sokova vodom, nezaslađenim čajevima ili vodom sa limunom i začinskim biljem
• ograničavanje slatkiša na povremene količine
• izbegavanje davanja zaslađenih pića maloj deci

Smanjenje unosa tečnog šećera može značajno doprineti boljoj koncentraciji, stabilnijem raspoloženju i dugoročnom očuvanju kognitivnih funkcija.

Mali izbori, velika razlika

Zaslađena pića su deo svakodnevice mnogih ljudi, upravo zato što deluju bezazleno. Međutim, njihovi efekti na mozak nisu ni brzi ni očigledni - već tihi, postepeni i kumulativni.

Upravo zato, svesni izbori koje pravimo danas mogu imati ogroman značaj za mentalno zdravlje sutra.

(Ona.rs / Nin)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.