Proglašena najgora hrana na svetu! Deca u Srbiji je jedu skoro svakodnevno, a posledice osećaju već posle jela

Postoje ukusi koji nas vraćaju pravo u detinjstvo. Miris otvorene kesice, zvuk lomljenja pod prstima, navika da "uzmemo samo još jedan". Ta mala, slana zadovoljstvapostala su deo svakodnevice - kod kuće, u školi, na rođendanima, uz filmove i utakmice. I baš zato vest da je jedna od omiljenih grickalica proglašena najgorom hranom na svetu deluje gotovo neverovatno. A ipak - na vrhu liste 100 najnezdravijih proizvoda, prema portalu "Eat This", nalazi se upravo čips.

Zašto je čips proglašen najgorom hranom na svetu?

Naizgled jednostavan proizvod - krompir, ulje i so - u industrijskoj verziji postaje visoko prerađena hrana sa sasvim drugačijim nutritivnim profilom. Čips sadrži velike količine soli, zasićenih masti, veštačkih aroma i aditiva, dok istovremeno gotovo da ne sadrži dijetalna vlakna, vitamine niti značajne hranljive materije.

Upravo ta kombinacija čini ga problematičnim. Organizam ne dobija osećaj sitosti jer mu nedostaju vlakna i proteini, ali dobija snažan ukus i podsticaj da jede još. Nutricionisti objašnjavaju da ovakva visoko prerađena hrana remeti prirodne signale gladi i sitosti, pa lako dolazi do prejedanja.

Redovna konzumacija čipsa povezuje se sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, povišenog holesterola, gojaznosti i dodatnog opterećenja jetre. Poseban problem predstavlja količina soli, koja dugoročno može doprineti razvoju hipertenzije i zadržavanju tečnosti u organizmu.

Deca u Srbiji ga jedu gotovo svakodnevno

Iako je čips globalno popularan, u Srbiji je gotovo nezaobilazan deo odrastanja. Nalazi se u školskim torbama, na ekskurzijama, u prodavnicama pored škola, na porodičnim okupljanjima. Upravo zato brine podatak da je reč o namirnici koja je na međunarodnim listama svrstana među najnezdraviju hranu.

Stručnjaci upozoravaju da problem nije u povremenom uživanju, već u učestalosti. Kada čips postane svakodnevna navika, naročito kod dece i adolescenata, posledice po zdravlje mogu se razvijati tiho i postepeno - kroz višak kilograma, poremećaj masnoća u krvi i promene u metabolizmu.

Organizam u razvoju posebno je osetljiv na višak soli, zasićenih masti i aditiva. Navike stečene u detinjstvu često se prenose u odraslo doba, što dodatno povećava rizik od hroničnih oboljenja.

Posledice mogu da se osete već posle nekoliko sati

O ozbiljnim zdravstvenim posledicama najčešće govorimo u kontekstu dugoročnog unosa nezdrave hrane. Međutim, istraživanja pokazuju da se i nekoliko sati nakon konzumiranja visoko prerađenih grickalica mogu javiti privremene promene u funkcionisanju krvnih sudova i metabolizmu.

Naglo povećanje unosa soli i masti utiče na krvne sudove, nivo šećera u krvi i opterećenje digestivnog sistema. Telo reaguje brže nego što mislimo - čak i kada mi te promene ne osećamo odmah.

Upravo zato stručnjaci naglašavaju da je važno obratiti pažnju na učestalost konzumiranja, a ne samo na količinu pojedene hrane u jednom obroku.

Postoje li zdravije alternative čipsu?

Potpuno izbacivanje omiljenih grickalica često dovodi do kontraefekta. Umesto radikalnih odluka, nutricionisti savetuju postepene promene u ishrani. Industrijske grickalice mogu se zameniti prirodnijim i nutritivno bogatijim izborima.

Orašasti plodovi poput oraha, badema i lešnika, semenke bundeve i suncokreta, kao i sveže voće - banana, jabuka, pomorandža - obezbeđuju vlakna, zdrave masti i vitamine, uz stabilniji osećaj sitosti.

Male promene u svakodnevnoj ishrani, kada se sprovode dosledno, tokom vremena mogu imati veliki uticaj na zdravlje srca, krvnih sudova i metabolizma.

Čips možda ostaje simbol detinjstva i druženja, ali činjenice govore da kada je u pitanju zdravlje, navike ipak prave razliku.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.