Eliksir mladosti: Naučnici tvrde da ovaj sport podmlađuje mozak i do sedam godina, a izvodi se u sobi

Vežbanje čini čuda za mozak, naročito kada se praktikuje svakodnevno. Osim treninga u teretani ili sportskom klubu, svaka prilika za kretanje tokom dana vredna je iskorišćavanja. Neuro­ naučnik Nas to potvrđuje i na svom Instagram nalogu:

„Nećete uvek imati vremena ili energije za kompletan trening. Ali nauka pokazuje da je svako kretanje bolje nego nikakvo.“

Fizička aktivnost podstiče lučenje hemikalija koje poboljšavaju raspoloženje i pomažu našem mozgu da ostane mlad i oštar.

Kako vežbanje utiče na mozak?

Čak i kratke svakodnevne aktivnosti mogu imati značajan efekat na zdravlje mozga:

• Brza šetnja od 11 minuta dnevno može smanjiti rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i raka
• Pet minuta plesanja uz muziku dovoljno je da podstakne kreativnost i popravi raspoloženje
• Dvadeset minuta baštovanstva može stimulisati proteine u mozgu ključne za razmišljanje i učenje
• Dvadeset minuta treninga snage može poboljšati pamćenje

Neuro­ naučnica Tara Svart potvrđuje da kretanje donosi i trenutne i dugoročne koristi.

Redovna fizička aktivnost:

• podstiče neurogenezu (stvaranje novih moždanih ćelija), važnu za unapređenje kognitivnih funkcija
• poboljšava i održava mentalno zdravlje
• unapređuje zdravlje i funkcionisanje sinapsi (veza između neurona)
• štiti mozak od starenja i neurodegenerativnih bolesti

Koja aktivnost „podmlađuje“ mozak?

Ples

Studija objavljena krajem 2025. godine u časopisu Nature Communications uporedila je biološku starost sa stvarnom starošću mozga kod više od 1.400 kreativnih pojedinaca (muzičara, umetnika, plesača, gejmera i drugih). Rezultat? Plesači su imali „najmlađe“ mozgove - njihova biološka starost bila je i do sedam godina manja od stvarne!

Ples, u svim svojim oblicima, jedna je od retkih aktivnosti koja istovremeno aktivira više moždanih funkcija: hipokampus, prefrontalni korteks i motorni korteks - zadužene za pamćenje, donošenje odluka i koordinaciju.

„To je pravi trening za telo i mozak, koji zahteva brzo donošenje odluka i pomaže da mozak ostane mlad i bistar“, objašnjava Nas.

Redovno praktikovanje plesa povoljno utiče na pamćenje, a može čak i da uspori kognitivni pad i razvoj demencije. Ples je namenjen svima - pokazalo se da pomaže osobama sa Parkinsonovom bolešću u poboljšanju pokretljivosti, deluje terapeutski kod poremećaja raspoloženja i može biti revitalizujući nakon menopauze.

„Pustite muziku i zaplešite sami kako biste brzo popravili raspoloženje. Plešite sa drugima kako biste stvorili povezanost, sinhronizujući moždane talase sa voljenim osobama“, savetuje ovaj neuro­ naučnik.

Ples takođe izaziva stanje takozvanog „flow“-a: stres se smanjuje, vreme kao da nestaje, a pažnja postaje maksimalna. U tom stanju moždane mreže se sinhronizuju, što predstavlja snažan zaštitni faktor protiv kognitivnog opadanja. Istraživači posebno ističu tango kao ples sa izuzetno povoljnim efektima na mozak.

Ali i… hodanje!

U naučnoj zajednici fizička aktivnost ima jasan „pobednik“, a to je najjednostavniji oblik kretanja - hodanje. Svakodnevna šetnja može čak promeniti strukturu mozga.

„Ona jača veze između moždanih krugova važnih za obradu emocija, rešavanje problema i pamćenje“, navode stručnjaci.

Sinhronizacija ovih moždanih mreža povezuje se sa smanjenim rizikom od Alchajmerove bolesti. Prema nedavnom istraživanju francuskog Nacionalnog programa za ishranu i zdravlje (PNNS), već 20 minuta umerenog hoda dnevno dovoljno je da pozitivno utiče na strukturu mozga.

Šetnja takođe blagotvorno deluje na mentalno zdravlje, jer usporava aktivnosti u delovima mozga koji učestvuju u odgovoru na stres. Hodanje samo tri puta nedeljno može „zadebljati“ tkivo koje povezuje levu i desnu hemisferu mozga - promena koja se dovodi u vezu sa boljim pamćenjem.

Kako objašnjava dr Tara Svart, dvadesetominutna šetnja može značajno povećati moždanu aktivnost, poboljšati pažnju i koncentraciju, kao i ubrzati vreme reakcije. Kada primetite da vam opada fokus - odlučite se za kratku šetnju umesto za još jednu kafu.

Kako da budete aktivniji tokom dana?

Nas preporučuje:

• Izađite u svakodnevnu šetnju i postepeno ubrzavajte tempo
• Uvedite kratke „plesne pauze“ tokom dana
• Nošenje kesa iz prodavnice može biti mali dodatni trening
• Kad god je moguće, hodajte ili vozite bicikl umesto da koristite automobil
• Vežbajte kod kuće u danima kada ne možete u teretanu
• Postavite alarme koji će vas podsetiti da je vreme za pokret!

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.