OVIH 8 NAMIRNICA GRČKI STOGODIŠNJACI JEDU GOTOVO SVAKOG DANA: Tajna dugog života se ne krije u dijetama

Na grčkom ostrvu Ikarija vreme kao da prolazi sporije. Ovo malo ostrvo u Egejskom moru jedno je od retkih mesta na svetu koje pripada takozvanim "Plavim zonama" - oblastima u kojima ljudi znatno češće dožive devedesete, pa čak i stotu godinu života.

Još zanimljivije od samog broja stogodišnjaka jeste činjenica da mnogi od njih i u poznim godinama ostaju pokretni, samostalni, društveno aktivni i puni energije. Upravo zato naučnici već godinama pokušavaju da otkriju šta je njihova tajna.

Iako genetika svakako igra određenu ulogu, istraživanja pokazuju da način života ima mnogo veći značaj. Stanovnici Ikarije ne oslanjaju se na skupe suplemente, posebne dijete niti egzotične "supernamirnice". Njihova ishrana zasniva se na jednostavnim, lokalnim i sezonskim proizvodima koje generacijama jedu gotovo svakodnevno.

Evo kojih osam namirnica najčešće završava na njihovom stolu.

1. Divlje zelje - prirodni izvor vitamina i antioksidanasa

Dok mnogi danas tragaju za skupim suplementima, stanovnici ruralne Grčke vekovima beru samoniklo jestivo bilje poznato kao horta.

Najčešće se kuva i služi uz maslinovo ulje i limunov sok, a predstavlja gotovo svakodnevni deo njihove ishrane.

Ovo zelje bogato je vlaknima, vitaminima, mineralima i polifenolima - biljnim jedinjenjima koja imaju antioksidativna svojstva i pomažu organizmu u borbi protiv oksidativnog stresa.

2. Fava - jednostavno jelo koje dugo drži sitost

Fava je tradicionalni pire od žutog graška koji se u Grčkoj jede vekovima.

Bogata je biljnim proteinima i vlaknima, a ima relativno nizak glikemijski indeks, zbog čega sporije podiže nivo šećera u krvi.

Najčešće se služi uz maslinovo ulje, crni luk i začinsko bilje, što je čini jednostavnim, ali veoma hranljivim obrokom.

3. Kritaraki ili orzo

Na prvi pogled podseća na pirinač, ali je zapravo mala testenina koja je nezaobilazan deo grčke kuhinje.

Kada se priprema sa paradajzom, maslinovim uljem i aromatičnim začinima, postaje deo tipične mediteranske ishrane.

Paradajz sadrži likopen, antioksidans koji je predmet brojnih istraživanja zbog mogućeg povoljnog uticaja na zdravlje srca.

4. Kapari

Kapari nisu samo začin koji jelima daje poseban ukus.

Ove sitne biljke koje rastu na mnogim grčkim ostrvima sadrže jedinjenja poput kvercetina i rutina, koja se proučavaju zbog potencijalnih antiinflamatornih i antioksidativnih svojstava.

Grci ih svakodnevno dodaju salatama, ribi, povrću i pecivima.

5. Feta i kozji sirevi

Za razliku od mnogih savremenih dijeta koje potpuno izbacuju sir, stanovnici Mediterana ga jedu redovno, ali umerenim količinama.

Feta i sirevi od kozjeg mleka predstavljaju izvor proteina, kalcijuma i zdravih masti, a često sadrže manje laktoze od pojedinih sireva od kravljeg mleka.

Ključ nije u velikim porcijama, već u ravnoteži sa povrćem, mahunarkama i maslinovim uljem.

6. Grčki planinski čaj

Na Ikariji se dan često završava šoljom toplog planinskog čaja.

Ovaj napitak vekovima je deo svakodnevne rutine stanovnika Mediterana. Brojna istraživanja ispituju njegova antioksidativna svojstva, dok stručnjaci ističu da večernji ritual ispijanja toplog napitka može doprineti opuštanju i kvalitetnijem snu.

Za Grke čaj nije samo piće, već deo načina života koji podrazumeva usporavanje i odmor.

7. Nar i melasa od nara

Nar je jedno od najcenjenijih voća Mediterana zbog visokog sadržaja polifenola.

Osim svežeg voća, često koriste i melasu od nara kojom prelivaju salate, povrće ili pečena jela.

Neka istraživanja ukazuju na to da proizvodi od nara mogu imati povoljan uticaj na zdravlje krvnih sudova i regulaciju krvnog pritiska, mada su potrebna dodatna istraživanja.

8. Ekstra devičansko maslinovo ulje

Gotovo da ne postoji grčko jelo bez maslinovog ulja.

Ekstra devičansko maslinovo ulje predstavlja osnovu mediteranske ishrane i jedan je od najviše proučavanih sastojaka kada je reč o dugovečnosti.

Bogato je mononezasićenim mastima i polifenolima, a brojna istraživanja povezuju njegovu redovnu upotrebu sa zdravljem srca i krvnih sudova.

Tajna ipak nije samo u hrani

Stručnjaci ističu da nijedna namirnica sama po sebi nije "čudotvorna". Dugovečnost stanovnika Ikarije najverovatnije je rezultat kombinacije više faktora - mediteranske ishrane, svakodnevnog kretanja, kvalitetnog sna, manje izloženosti stresu i snažnih porodičnih i društvenih veza.

Upravo zato naučnici naglašavaju da nije dovoljno samo u jelovnik uvrstiti maslinovo ulje ili planinski čaj. Način na koji jedemo, koliko se krećemo, koliko vremena provodimo sa porodicom i koliko uspevamo da usporimo tempo života podjednako su važni kao i hrana koja se nalazi na tanjiru.

(Ona.rs/Politika Magazin)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.