Niste spavali celu noć? Samo 20 minuta ove aktivnosti može da pomogne mozgu da bolje pamti

Posle neprospavane noći poslednje što većina ljudi želi jeste vežbanje. Telo traži krevet, koncentracija pada, a čak i jednostavni zadaci zahtevaju više napora nego inače. Novo istraživanje, međutim, pokazuje da bi upravo kratka fizička aktivnost mogla privremeno da pomogne jednoj važnoj funkciji mozga kada spavanje nije moguće.

U studiji su zdrave mlade osobe ostale budne čak 30 sati, nakon čega je jedna grupa vežbala samo 20 minuta. Kada su istraživači kasnije testirali njihovo pamćenje, rezultat je bio iznenađujući - bili su gotovo jednako uspešni kao učesnici koji su nakon neispavanosti dobili priliku da odspavaju 90 minuta.

Posle 30 sati bez sna podelili su ih u tri grupe

U istraživanju su učestvovale 54 zdrave mlade osobe koje su u kontrolisanim laboratorijskim uslovima provele 30 sati bez sna.

Nakon toga učesnici su raspoređeni u tri grupe. Jedna grupa je 20 minuta vozila sobni bicikl umerenim do visokim intenzitetom, druga je dobila priliku da odspava 90 minuta, dok je treća sedela na biciklu, ali nije okretala pedale.

Posle toga prikazane su im fotografije, ali im istraživači nisu rekli da će morati da ih zapamte. Tri dana kasnije provereno je koliko prikazanih slika mogu da prepoznaju.

Rezultati su pokazali da su učesnici koji su odspavali imali 23 odsto bolji rezultat od kontrolne grupe. Oni koji su vežbali 20 minuta bili su bolji za 21 odsto. Između rezultata grupe koja je spavala i one koja je vežbala nije pronađena statistički značajna razlika.

Dremka i vežbanje pomogli su mozgu na različite načine

Sličan rezultat ne znači da su san i fizička aktivnost imali isti efekat na mozak.

Naučnici su pomoću elektroencefalografije pratili moždanu aktivnost učesnika. Kod ljudi koji su odspavali 90 minuta smanjeni su pokazatelji umora i potrebe za snom. Jednostavno rečeno, dremka je zaista omogućila mozgu da se delimično odmori.

Kod ljudi koji su vežbali dogodilo se nešto drugačije. Dvadeset minuta na biciklu nije uklonilo moždane pokazatelje umora. Oni su i dalje bili neispavani, ali je njihov mozak efikasnije obrađivao nove informacije.

To je važna razlika. Vežbanje nije "poništilo" neprospavanu noć, već je, prema rezultatima istraživanja, pomoglo mozgu da uprkos umoru bolje obavi zadatak vezan za pamćenje.

Zašto bi ovo moglo da bude važno ljudima koji rade noću?

Mogućnost da kratka fizička aktivnost privremeno pomogne kognitivnim sposobnostima posebno je zanimljiva zato što mnogi ljudi nemaju mogućnost da legnu kada osete posledice nedostatka sna.

Među njima su zdravstveni radnici, zaposleni u noćnim smenama, piloti, roditelji male dece i ljudi čiji posao zahteva dugotrajnu budnost.

Jedan od autora studije, Mark Roig sa Univerziteta Makgil, naglasio je da nedostatak sna utiče na gotovo svaki aspekt razmišljanja i funkcionisanja, dok mnogi ljudi jednostavno ne mogu da prekinu ono što rade i odspavaju.

Ranija istraživanja takođe su pokazala da kratka fizička aktivnost može povoljno da utiče na pojedine kognitivne funkcije nakon nedostatka sna. U studiji Univerziteta u Portsmutu, 20 minuta vežbanja umerenog intenziteta poboljšalo je rezultate na zadacima izvršnih funkcija kod neispavanih učesnika.

Ipak, 20 minuta vežbanja ne može da zameni san

Ovo je najvažniji deo istraživanja za svakoga ko pomisli da je pronađen način da se funkcioniše sa četiri ili pet sati sna.

Nije.

Autori naglašavaju da ni kratko vežbanje ni povremena dremka nisu zamena za redovan i kvalitetan noćni san. Studija je ispitivala šta se događa u specifičnoj situaciji akutnog nedostatka sna, a ne kako organizam reaguje na nedelje ili mesece hronične neispavanosti.

Istraživanje ima još jedno važno ograničenje. U njemu su učestvovale 54 zdrave mlade osobe, pa se rezultati ne mogu automatski preneti na starije ljude, osobe sa zdravstvenim problemima ili druge populacije. Potrebna su dodatna istraživanja da bi se utvrdilo koliko je efekat univerzalan.

Ali poruka studije jeste zanimljiva. Ako se dogodila ona retka noć kada san jednostavno nije bio moguć, a sledećeg dana morate da ostanete funkcionalni, 20 minuta fizičke aktivnosti moglo bi da pomogne mozgu da efikasnije obrađuje i pamti nove informacije.

Krevet je i dalje prvo rešenje. Kada do njega ne možete, kratko vežbanje možda je bolji izbor nego još jedna kafa.

(Ona.rs / NINS)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.