Ovaj oblik masne jetre može brže da napreduje, bez gojenja: Naučnici otkrili 5 novih tipova

Masna jetra dugo se najčešće povezivala sa viškom kilograma, gojaznošću i dijabetesom, pa se promena ishrane i gubitak kilograma često navode kao ključni koraci u njenom lečenju. Međutim, nova studija istraživača klinike Mejo i Virdžinija techa pokazuje da priča nije baš tako jednostavna.

Kako prenosi "N1info.rs", naučnici su analizirali genetske i kliničke podatke više od 4.600 pacijenata i otkrili da metabolički poremećaj masne jetre, poznat kao MASLD, nije jedna jedinstvena bolest. Umesto toga, izdvojeno je pet biološki različitih podtipova, sa različitim obrascima rizika i napredovanja bolesti.

Posebnu pažnju privukli su genetski podtipovi. Kod njih je primećen veći rizik od napredovanja ka ozbiljnijim oblicima bolesti, uključujući i kod pacijenata koji nemaju uobičajene metaboličke faktore rizika poput gojaznosti i dijabetesa.

Masna jetra nije ista kod svih ljudi

MASLD nastaje kada se u jetri nakuplja previše masti. Najčešće se povezuje sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom, dijabetesom tipa 2 i drugim metaboličkim poremećajima, ali se može javiti i kod ljudi koji nemaju ove faktore rizika.

U novoj studiji istraživači su, kombinovanjem genetskih podataka sa detaljnim medicinskim zapisima, pokušali da otkriju šta se krije iza različitih tokova bolesti. Analizirani su, između ostalog, podaci o jetrenim enzimima, indeksu telesne mase, masnoćama u krvi, dijabetesu, depresiji i apneji u snu.

Rezultat je bila podela pacijenata na pet grupa koje imaju različite biološke karakteristike.

Genetski podtipovi mogu brže da napreduju

Jedan od najvažnijih nalaza studije odnosi se na podtipove povezane sa naslednim genetskim faktorima. Kod njih je uočena veća verovatnoća napredovanja ka uznapredovaloj bolesti jetre.

To je posebno važno zato što se takav rizik može pojaviti i kod osoba koje nemaju višak kilograma ili druge tipične metaboličke karakteristike. Drugim rečima, telesna težina sama po sebi nije dovoljna da se proceni rizik od komplikacija.

Istraživači zato smatraju da bi ovakva podela u budućnosti mogla da pomogne lekarima da ranije prepoznaju pacijente sa većim rizikom i da pristup lečenju više prilagode biologiji konkretne bolesti.

Kako je objasnio Šulan Tijan, jedan od autora studije i bioinformatičar klinike Mejo, razdvajanjem podtipova može se bolje razumeti šta pokreće bolest kod određenog pacijenta.

Otkrivene veze sa depresijom, apnejom i migrenom

Studija je pokazala i da pojedini podtipovi MASLD-a imaju veze sa stanjima koja na prvi pogled nisu direktno povezana sa jetrom.

Među njima su depresija, apneja u snu i migrena. Istraživači navode da ovaj nalaz dodatno ukazuje na složenost bolesti i njene veze sa različitim sistemima u organizmu.

To ne znači da masna jetra direktno izaziva svako od ovih stanja, već da su određeni obrasci bolesti jetre uočeni zajedno sa njima. Za razumevanje tih veza biće potrebna dodatna istraživanja.

Zašto masna jetra može dugo da prođe neprimećeno

Jedan od problema kod masne jetre jeste to što često nema jasne simptome. Zbog toga osoba može godinama imati promene na jetri, a da ih ne primeti.

Kod dela pacijenata bolest može napredovati do upale i oštećenja jetre, zatim do fibroze, odnosno stvaranja ožiljaka, a u najtežim slučajevima i do ciroze ili raka jetre.

Zato odsustvo tegoba ili viška kilograma ne znači automatski da je rizik isključen. Na razvoj bolesti mogu uticati i genetika, dijabetes, poremećaji masnoća u krvi i drugi faktori.

Nova podela još nije novi način lečenja

Iako rezultati istraživanja otvaraju mogućnost preciznijeg pristupa pacijentima, važno je naglasiti da pet podtipova još ne predstavlja novi standardni sistem lečenja koji se rutinski primenjuje.

Sledeći koraci uključuju proveru ovog modela na širim populacijama i istraživanje toga kako različiti podtipovi reaguju na postojeće i buduće terapije. Istraživači posebno navode potrebu za daljim proučavanjem odgovora na različite lekove.

Za sada je najvažnija poruka da masna jetra nije problem koji se može proceniti samo na osnovu telesne težine. Činjenica da osoba nema višak kilograma ne isključuje mogućnost MASLD-a, pa se procena rizika i eventualni pregledi rade u skladu sa zdravstvenim stanjem i procenom lekara.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.