• 0
 ≫ 

Vreme provedeno na društvenim mrežama zamenite vežbanjem: 30 minuta dnevno čuva mentalno zdravlje

 ≫ 

Prekomerno vreme ispred ekrana dovelo je do ponašanja zavisnosti, jače emocionalne vezanosti za društvene mreže i dublje mentalne patnje kod mnogih ljudi

  • 0
Teretana, devojka, vežbanje

Foto: Shutterstock

Korišćenje društvenih mreža eksplodiralo je zbog zatvaranja i ograničenja kontakata usled mera koje su za cilj imale suzbijanje širenja kovida-19. Milioni su se okrenuli raznim platformama da pobegnu od osećaja izolacije, anksioznosti i beznađa.

Međutim, prekomerno vreme ispred ekrana dovelo je do ponašanja zavisnosti, jače emocionalne vezanosti za društvene mreže i dublje mentalne patnje kod mnogih ljudi.

Istraživači sa Ruhr Univerziteta u Bohumu (Nemačka) istraživali su efekte smanjenja upotrebe društvenih mreža i povećanja fizičke aktivnosti, ili oboje, na emocionalno blagostanje, piše "Medical News Today".

Julia Brailosvskaia, docent na Univerzitetskom centru za istraživanje i lečenje mentalnog zdravlja, vodila je dvonedeljni eksperiment.

Brailosvskaia i njen tim su primetili da su intervencije koje su predložili možda pomogle da se poveća osećaj zadovoljstva. Tokom šestomesečnog praćenja, ispitanici su nastavili da prijavljuju da provode manje vremena na društvenim mrežama, održavaju fizičku aktivnost, osećaju se srećnije i puše manje cigarete.

Kako vežbanje koristi mozgu?

Kao psihijatar, dr Zablou je naglasio da je suštinski deo svakog preporučenog programa lečenja - vežbanje.

- Psihoterapija i lekovi neće dobro funkcionisati ako osoba ne vežba - nadovezao se. Dr Zablou je dodao da vežbanje povećava proizvodnju neurotransmitera, prirodnih antidepresiva i molekula protiv anksioznosti mozga.

Shodno tome, više vežbanja može da izgradi mentalno zdravlje, dok manje aktivnosti zbog prekomerne upotrebe društvenih mreža može umanjiti zdravu hemiju mozga.

Šta je zaključak?

Dr Brailosvskaia i njene kolege su zaključile da bi "svesno i kontrolisano smanjenje vremena provedenog onlajn, kao i povećanje vremena potrošenog na fizičku aktivnost, moglo uzročno smanjiti negativne posledice na mentalno zdravlje".

Dr Meril je bio impresioniran upečatljivim nalazima studije sa kombinacijom smanjenja društvenih mreža sa povećanjem fizičke aktivnosti. On se složio sa idejom da je za ograničenja društvenih mreža potrebna dopunska aktivnost koja donosi radost ili osećaj postignuća.

Prema autorima studije, "eksperimentalni longitudinalni dizajn" njihovog sadašnjeg istraživanja omogućio im je da uspostave uzročnost.

Dr Meril smatra da bi, iako bi bilo interesantno ponoviti ovu istragu u Sjedinjenim Državama sa raznolikijom grupom, rezultati verovatno bili slični. Studija nije uzela u obzir koji oblik društvenih mreža su ispitanici koristili niti precizirala koju vrstu fizičke aktivnosti su učesnici angažovali. Istraživači se nadaju da će se budući rad više fokusirati na ove faktore.

Ostati zdrav u doba digitalizacije - istraživanje dr Brailosvske sugeriše da bi skromne promene mogle pomoći u zaštiti i poboljšanju mentalnog zdravlja na zgodan i pristupačan način. Profesorka i njen tim prepoznaju kako društvene mreže mogu uzrokovati izolaciju i pomoći u širenju informacija.

- S vremena na vreme, važno je svesno ograničiti nečiju onlajn dostupnost i vratiti se ljudskim korenima - fizički aktivnom načinu života da bismo ostali srećni i zdravi u doba digitalizacije - napisali su istraživači.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Fitness