Tradicija je pobedila ljubav, pa je Laza Lazarević sećanje na Anu pretvorio u prvi ljubavni roman

Foto: Arhivska fotografija

Laza Lazarević je bio jedan od najpoznatijih književnika i lekara, koji je ostavio velik i bitan trag u srpskoj književnosti. Smatra se jednim od tvoraca psiholoških pripovetki, a iako je živeo kratko, njegova dela ostala su večna.

Preporučujemo

Rođen je u Šapcu 1851. godine, gde je završio osnovno i srednjoškolsko obrazovanje. Kao dete je ostao bez oca i strica, što ga je nekako samo od sebe navelo na privrženost porodici. Taj period njegovog života usmerio ga je i ka pisanju i tako je polako upoznavao književnost.

Lazina majka je lavovski podnosila veliku ulogu samohranog roditelja četvoro dece i za cilj je imala da svakome pruži priliku za školovanjem. Tako, sa 16 godina, Laza upisuje Pravni fakultet. Učenjem ruskog jezika, približio se još više književnosti, ali kao svestran mladić, često je svoja interesovanja širio i na ostala polja. Nakon završenog prava, odlazi na studije medicine u Berlinu.

Studije su ga upoznale sa osećanjem ljubavi, koje nije do smrti zaboravio

Berlin mu je ponudio visoko školovanje, ali i životno, jer u studentskim danima upoznaje jednu damu, koju do smrti nije zaboravio.

Daleko od svojih najmilijih, na trećoj godini studija pronašao je toplinu u društvu mlade Ane Gutjar.

Ana je bila ćerka Pauline i dr Karla Gutjara. Oni su bili poštovana porodica, a bračni par imao je četiri ćerke i pet sinova. Laza je tokom studija živeo u stanu gazdarice Pauline, Anine majke.

Tu gde je stanovao i upoznao je mladu Anu, a simpatije su se odmah rodile. Dane su provodili pišući pisma jedno drugom, u kojima su pisali najnežnije reči. Mlada Švabica je sasvim opčinila srce Laze Lazarevića. Počeli su da se viđaju i pustili ljubavi i emocijama da same učine svoje. Kada Ane ne bi bilo, Laza je bolovao u sobi sam, odbijajući šetnje i bilo kakve izlaske iz kuće.

Celo njegovo iskustvo pisao je u 13 pisama, koje su kasnije pretvorena u delo "Švabica" - prvi ljubavni roman srpske književnosti.

- Pratim je na klaviru, kad peva; dodajem joj igle, kad ispadnu; ogrćem joj kabanicu, kad pođe u šetnju - opisivao je on svoje nežne gestove i naznake njegove velike ljubavi prema dami iz Berlina.

Foto: Wikimedia

Kada bi bila u kući, čitav Lazin život se vrteo oko nje. Zimske noći su provodili u trpezariji, gledajući se i razmenjujući misli i osećanja.

Spram ljubavne idile, bio je problem sa novcem. Išao je bez zimskog kaputa, pa je bio prinuđen da proda neke svoje vrednosti, koje su mu ostale i kupi jedan kaput, a od kusura je izveo Anu u šetnju. Šetnje dvoje mladih, poljupci i ljubav, grejali su te zime mladog Lazu, više nego ijedan kaput koji bi nosio. Međutim, ta ljubav je bila osuđena na nesrećan kraj.

Idilu i priliku za srećnim krajem pokvarila je tradicija i "duhovna pokornost"

Lazu su čekali u rodnom Šapcu, a zato što je bio jedino muško dete i rano ostao bez oca, dostojanstvo i opstanak porodice sručili su se na njegova leđa. Smatrao je da je jedina opcija rastanak sa Anom, neizbežna bol za mladog književnika i lekara.

- Ona me je gledala, bleda kao jaka na košulji: - To je sve tako neočekivano, da ja ne znam šta da ti kažem. Ja neću sažaljenja. Ti si… vi ste slobodni! - opisao je rastanak u delu "Švabica".

Od takve ličnosti poput Lazarevića, očekivalo se neočekivano. Smatrali su ga slobodnjakom i čovekom koji se vodi duhom i emocijama, pa je njegov povratak u Šabac sve veoma iznenadio. Jovan Skerlić je tri decenije kasnije, još uvek ljut na Lazin izbor, pisao: "Bilo za očekivati da će taj oslobođeni duh, budući lekar, moderan čovek, ići za svojom glavom i za svojim srcem. Ali ne! Duhovna pokornost, tradicija je jača, i on će pognuti glavu pred apstrakcijom porodice", prenosi "Wannabemagazine.com"

Po povratku u svoju rodnu zemlju, Laza uzima učešće u srpsko-turskom ratu, sa narodnom vojskom ušao je u Niš, a onda se opet obreo u Berlinu i to ni manje ni više nego u stanu u kome je nekada živela njegova voljena Ana.

Sudbina se opet poigrava sa mladim Lazom. Tu završava studije i postaje "doktor celokupnog lekarstva". Vraća se u Srbiju,  gde dobija posao u Beogradu i čvrsto rešava da zasnuje porodični dom. Izbor je pao na Poleksiju, zvanu Pola, koja je bila ćerka državnika Nikole Hristića. Venčanje se održalo 22. maja 1881. godine, a Laza je čak i u tom času u mislima čuvao jednu Anu iz Berlina.

Možda je ljubav poklonio Ani, ali je u Poli pronašao odanu prijateljicu koja je u njihov dom unela spokoj i sigurnost. Sa Polom je dobio sinove Milorada, Kuzmana i Vladana, kao i ćerku Anđeliju. Iako je svoja dela objavljivao, odbijeno je delo "Švabica", jer su je smatrali previše "autobiografskom. Do toga su došli jer je lik Miše iz ovog dela takođe bio u Berlinu i studirao medicinu.

Delo je ugledalo svetlost dana 13 godina nakon njegove smrti 1891. godine. Iako je "opravdao" očekivanja porodice i ispao muškarac koji je ispoštovao porodične vrednosti i tradicije, Laza je u srcu nosio Berlin, jednu zimu i jednu Anu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.