Moj muž je imao sindrom Petra Pana: Ostavila sam ga zbog 8 godina mlađeg momka - i srećnija sam nego ikada

Ona je tridesetogodišnja bivša advokatica koja je karijeru preusmerila ka visokom obrazovanju, dok se noću bavi pisanjem. Živi u San Dijegu sa suprugom, četiri psa i dve mačke. Piše o ljubavi, psima i hrani – i uvek ima zanimljive priče na te teme.

Ovog puta je podelila onu koju mnogi vole najviše - a to je podsetnik da ljubav ne pita za godine.

"Moj suprug Mark i ja počeli smo da se zabavljamo kada sam bila veoma mlada. Kada smo se upoznali, imala sam 20 godina i očajničku potrebu da budem voljena. Mark je tada imao 30, radio je kao barmen, pisao mi pesme i kasno noću slao poruke pune ljubavi. Kad neprestano govoriš mladoj devojci s krhkim samopouzdanjem da je prelepa i posebna, ona će se zaljubiti u tebe. Možda će te čak i zaprositi.

Kako su godine prolazile i kako sam postajala sigurnija u sebe, naša veza se pretvorila u noćne svađe, a pomisao na zajednički život zauvek izazivala mi je napade panike.

U septembru smo se preselili kod mojih roditelja, i dok su listovi počeli da opadaju, shvatila sam da je vreme da i ja odbacim staro. Mark je postao večita žrtva, neko ko stalno jadikuje, klasičan primer Petr Pan poremećaja -osoba koja odbija da odraste.

Naš brak se toliko raspao da sam izbegavala da ostanem sama s njim. Sama pomisao na dodir njegove kože izazivala mi je mučninu. Do oktobra sam većinu noći provodila na kauču, svako jutro smišljajući nove izgovore zašto nisam mogla da odem u naš zajednički krevet.

Dok smo Mark i ja prolazili kroz potpuni raspad, moja sestra se privremeno vratila kući na zimski raspust s fakulteta. Sa njom je došla i njena ekipa – gomila prijatelja koji su redovno praznili frižider mojih roditelja i padali u nesvest od umora na njihovom deset godina starom kauču.

Jedan od njenih prijatelja bio je Šon. Čovek za kojeg ću se kasnije udati.

Šona sam znala otkad je imao 15 godina. Mnogo puta smo sedeli za istim stolom na porodičnim večerama, primećivala sam da je zgodan, ali nikada nisam razmišljala o njemu duže od nekoliko sekundi.

Kad je te zime ponovo došao u našu kuću, nisam ga videla mesecima. U tom periodu, Šon je od dečaka izrastao u zgodnog, samouverenog 18-godišnjaka.

Neću reći da mi je oduzeo dah, jer ne volim klišee, ali tog trenutka kada sam ga ponovo videla, pluća su mi prosto zaboravila kako da rade.

Šon je bio visok, taman i neverovatno zgodan. Bukvalno. Njegovi sirijski preci podarili su mu preplanulu put, tamne oči koje su se osmehivale i osmeh koji bi mogao da osvetli i najtamniju prostoriju.

Mark je, kao barmen, često radio noću, a život s roditeljima mi je dodatno ograničavao društveni život. Tako sam sve češće provodila vreme sa sestrom i njenim prijateljima. I, sasvim slučajno – sa Šonom.

Obično bi se dešavalo da svi negde odu, a da nas dvoje ostanemo sami, gledajući filmove, razmenjujući šale i pričajući do kasno u noć. Osećala sam se kao potpuni ludak.

Imala sam 25 godina i upravo sam završila pravni fakultet. On je imao 18 i tek završio srednju školu. Ali hemija ne poznaje godine.

Energija između nas mogla je da osvetli ceo grad. Bila je toliko jaka da me potpuno preplavila.

Mislila sam samo na njega. Koža mi je sijala onim posebnim sjajem koji dolazi samo s novom ljubavlju. Taj 18-godišnjak mi je prvi pokazao kako je to biti viđen.

To je trajalo dve nedelje.

Za to vreme, moj već klimavi brak sa Markom raspadao se vrtoglavom brzinom. Na dočeku Nove godine imali smo svađu tolikih razmera da je tata morao da interveniše. Zidovi su drhtali od naših povika, a ja sam ostala u suzama.

Kad je Mark te večeri došao kući s posla, rekla sam mu da mora da ode. Zauvek.

Plakao je dok je pakovao stvari. Ja sam nestrpljivo posmatrala, pitajući se šta Šon u tom trenutku radi.

Dva dana kasnije, Šon i ja smo se poljubili prvi put. Od tada smo bili nerazdvojni.

Prekinula sam svoju "zrelu" vezu s 30-godišnjakom da bih se upustila u ono što je trebalo da bude strastvena avantura s 18-godišnjakom.

Avantura o kojoj bih kasnije pričala deci da im pokažem kako im je majka nekada bila buntovnica.

Prijatelji i porodica su bili zabrinuti zbog mog života i izbora. Mark mi je noću slao poruke, smenjujući uvrede s molbama da potražim pomoć.

Nijedan deo mene nije mario.

Ceo život radila sam ono što se "treba". Poštovala pravila. Ponašala se onako kako društvo očekuje.

Ali ništa od toga me nikada nije činilo ovako lakom i živom.

Naših dve nedelje raja imale su jedan neizbežan kraj. Šon se spremao da ode u mornaricu. Detalj koji sam svim silama pokušavala da zaboravim.

Dok sam ga vozila do kancelarije njegovog regrutera, dogovorili smo se da pokušamo vezu na daljinu.

"Znači, sad si mi devojka?" promrmljao je.

"Čini se da jesam", odgovorila sam, stežući mu ruku iznad menjača.

U glavi mi je odzvanjalo: "Imaš 25 godina! Šta radiš?"

Ali prvi put posle mnogo vremena, odlučila sam da ignorišem razum i pratim ono što mi prija.

A osećaj je bio neverovatan.

Kad smo stigli, poljubio me je i zadržao pogled na mom licu dok se povlačio.

"Vidimo se na diplomiranju?"

Klimnula sam i nasmejala se.

Nisam znala ni kada je to diplomiranje ni kako izgleda vojna ceremonija. Bila sam potpuno švorc.

Ali znala sam da ću biti tamo.

Prvi put u životu ulazila sam u nešto potpuno slepa, bez plana, bez predumišljaja.

Pravnica od 25 i mornar od 18 godina su se zabavljali.

Neću reći da je bilo lako.

Bilo je laži, prevara i slomljenih srca.

Bilo je noćnih poziva ispunjenih suzama i vikanjem.

Dve i po godine smo lomili jedno drugo. I uvek se vraćali nazad.

Svaki put bismo ponovo sastavili delove i postajali jači.

Posle tri godine veze, dala sam otkaz, preselila se u San Dijego i udala se za Šona.

Naravno, on me je sve to zamolio da uradim.

Ljudi su imali mišljenja o mom izboru. Još uvek dobijam poglede pune osude kada neko čuje razliku u godinama.

Ali ja sam srećna. A to je ono što je najvažnije.

Ne mogu tačno da opišem šta mi Šon znači.

On je moj najbolji prijatelj, partner za filmove, moj najveći navijač, najiskreniji kritičar, čuvar mojih tajni i ljubav mog života.

Samo je rođen u drugoj deceniji", zaključuje ona.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.