Gledala sam film Spoj iz snova i ovo je lekcija koju danas svako treba da čuje - a malo ko želi

Sinoć smo prisustvovali pretpremijeri filma Spoj iz snova, koji je dva meseca nakon američke premijere stigao širom Srbije u Cinestar bioskope u distribuciji kompanije Jučer. Priznajem, nisam očekivala da će jedna romantična komedija doneti toliko praktičnu, gotovo “matematičku” lekciju o ljubavi. Na prvi pogled, film može delovati kao još jedna priča o bogatstvu, statusu i spektakularnim gestovima – ali ono što zapravo ostaje nakon gledanja jeste jednostavna, a suštinska poruka, koju nekada shvatimo tek prekasno.

Ali, da se vratimo na početak.

Lusi, koju igra Dakota Džonson, nije tipična junakinja filma o ljubavi. Ona je analitična, proračunata i svesni “kalkulator” kada su u pitanju ljudi i osećanja. Već u više scena naglašava da praktično procenjuje sa kim je kompatibilna – gotovo matematički računa ko je za koga. To nije hladnokrvno ili nemilosrdno; to je iskren pokušaj da razume sopstvene emocije i da ne gubi vreme na veze koje, objektivno, nemaju potencijal da traju. Taj njen pragmatični pristup osećanjima je posebno vidljiv u odnosu sa Harijem, kojeg tumači Pedro Paskal.

Većina nas je skoro idealistički očekivala da će odabrati našeg mezimca. Jer zašto bi iko odbio atraktivnog, zgodnog i nenormalno bogatog lika koji nudi svet na dlanu? Ali Lusi mu otvoreno kaže da oseća kako jednostavno nisu jedno za drugo, bez obzira na njegovu finansijsku stabilnost ili status – pokazuje se da ljubav nije stvar novca, luksuza ili spektakularnih gestova.

Ni manje ni više, ceo ovaj razgovor pratimo pre puta na Island -  što je bio njen najveći san. Nije u pitanju ni saznanje da je on uradio operaciju izduživanja kako bi dobio dodatnih 15 centimetara visine – taj detalj je gotovo trivijalan. Suština je u osećaju kompatibilnosti, u intuitivnoj spoznaji da ljubav, koliko god željena ili romantična, ne funkcioniše ako ne postoji istinski klik između dvoje ljudi.

S druge strane, Lusi i Džon, koga tumači Kris Evans, predstavljaju ono što mnogi zovu “pravu ljubav” – ali ne u smislu bajkovite romantike, već u smislu jednostavnosti i iskrenosti. Njihova povezanost nije zasnovana na novcu, imidžu ili spektakularnim gestovima; dovoljno je da su jedno za drugo, da se razumeju, saslušaju i da im je lako zajedno. Od trenutka kada jedno drugom saspu u lice sve zbog čega ne treba da budu zajedno i matematički proračunaju koliko su loši jedno za drugo, do totalnog obrta kada je Džon zaprosi sa belom radom, njihova priča predstavlja primer suptilne snage koju nose u sebi. Jer ma koliko suludo zvučalo, ni 101 ruža ni put na Island, ne mogu da pariraju činjenici da su svesni onih najmraćnijih delova koje oboje nose u sebi, a ipak, biraju jedno drugo. I baš to simbolizuje jednostavnost i autentičnost i činjenicu da je ljubav dovoljna sama po sebi kada postoji klik.

I mada ne znam da li je to slučaj koji se danasa često sreće, ali što je posebno zanimljivo kod Lusi je njena sposobnost da balansira između analize i osećanja. Nije tip junakinje koja se prepušta impulsu; ona meri, procenjuje i odlučuje. Film to jasno pokazuje kada istovremeno razgovara i sa Harijem i sa Džonom o svojim osećanjima, otvoreno priznajući gde oseća kompatibilnost, a gde ne.

I možda je to jedna od onih najglasniji deo filma, odakle kreće koren svega i koji jeste neuobičajen za romantične filmove, ali savršeno daje dubinu njenom liku i čini poruku filma autentičnom: ljubav nije samo osećaj, to je i svest o tome ko smo kad smo same, ali i s kim zaista funkcionišemo.

Lekcija koju Spoj iz snova ostavlja je praktična: prava osoba za nas nije nužno ona koja ima bolji posao, više novca ili bolji izgled, već ona sa kojom klizimo S kojom smo prirodni, iskreni i autentični, da nema potrebe za pretvaranjem ili nadoknađivanjem nečega što nedostaje. Film, iako ponekad podseća na klišee koje zaobilazilo još od srednje škole, ipak ima na univerzalnu istinu: ljubav koja funkcioniše, funkcioniše upravo zato što postoji kompatibilnost na emocionalnom i intuitivnom nivou.

Tako staromodno, a tako osvežavajuće. Dokaz da ne moramo da verujemo ljubavnim limunadicama gde glavni lik preskače zgrade ili iskače iz aviona da bi osvojio ljubav svog života.

Jer iako film možda ne zadovoljava sve standarde savršene romantične komedije, njegova vrednost leži u praktičnoj i realnoj poruci: ljubav nije spektakl, već osećaj povezanosti, razumevanja i igra nevidljivih niti koje dva tela povezuju u jedno. I u tom smislu, Lusi i Džon nas podsećaju na ono što često zaboravljamo – da je prava ljubav ona koja nas ne opterećuje, nego nas jednostavno upotpunjuje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.