Na početku veze obećavaju sve, a onda ne ispune ništa: Psihološkinja Ivanović otkriva zašto se to dešava

Na početku veze želi sve što želite i vi. Brak, decu, zajednički život, stabilnost, budućnost koja se podrazumeva. Govori prave stvari, pokazuje interesovanje, ostavlja utisak osobe koja zna šta hoće i sa kojom konačno ne morate da pregovarate o onome što vam je važno. A onda, kada odnos postane ozbiljniji, počinje da se povlači. Ono što je nekada želeo odjednom više nije siguran da želi, planovi postaju neodređeni, a vi pokušavate da razumete šta se dogodilo sa osobom koju ste upoznali.

Da li je sve vreme glumila? Da li je govorila ono što ste želeli da čujete samo da bi vas osvojila ili je zaista verovala u sve što je obećavala?

I možda još važnije, da li je moguće da neko na početku odnosa bude iskren, a da vas kasnije ipak duboko povredi?

O ovim pitanjima razgovarali smo sa psihološkinjom Sarom Ivanović, koja objašnjava da promena ponašanja ne mora automatski da znači manipulaciju, ali da način na koji se neko odnosi prema sopstvenim obećanjima, posebno kada shvati da ne može ili ne želi da ih ispuni, govori mnogo više od svega što je izgovorio na početku.

Neki ljudi se zaista pretvaraju, a neki veruju u sopstvenu idealnu verziju

Kada neko na početku odnosa govori da želi isto što i partner, a kasnije se ponaša potpuno drugačije, najlakše je zaključiti da je od početka lagao. Ipak, Sara Ivanović upozorava da takvo objašnjenje nije uvek tačno, jer iza istog ponašanja mogu da stoje različiti motivi.

- To može da se desi iz više razloga, nema pravila. Ako neko na početku priča da želi isto što i vi, a kasnije živi potpuno drugačije, ne možemo samo na osnovu te promene da znamo da li je osoba lagala. Možda je zaista u startu imala viziju da je to nešto što želi, ali postoji mogućnost da kasnije promeni mišljenje, objašnjava psihološkinja.

Međutim, postoje i oni koji svesno prilagođavaju svoje ponašanje očekivanjima druge strane, upravo zato što žele da je osvoje. U takvim situacijama osoba može da govori ono što zna da će partneru biti važno, bez stvarne namere da se u skladu sa tim i ponaša.

Sa druge strane, neki ljudi ne predstavljaju nužno lažnu sliku sebe, već sliku osobe kakva bi želeli da budu.

- Neki ljudi se svesno prilagođavaju onome što druga strana želi da čuje, da bi osvojili nekoga. Neki drugi mogu da govore o svojoj idealnoj verziji sebe. Zaista im se dopada ideja o braku, deci, zajedničkom životu, ali ne razmišljaju o tome šta bi zapravo značilo preuzimanje te uloge, odnosno preuzimanje odgovornosti, obaveza i odricanja. Svega onoga što neki odnos podrazumeva. Vole u teoriji, ali ne vole u praksi, kaže Ivanović.

Upravo ta poslednja rečenica otvara pitanje koje se često zanemaruje. Nije isto želeti nešto kao ideju i biti spreman da se ta ideja sprovede u delo. Zajednički život nije samo deljenje lepih trenutaka, brak nije samo odluka da se ostane zajedno, a ozbiljna veza podrazumeva i odgovornost onda kada odnos prestane da bude jednostavan.

Zato se nekada ne suočavamo sa osobom koja je sve vreme imala plan da nas prevari, već sa nekim ko ni sam nije dovoljno razumeo šta njegove želje podrazumevaju.

Postoji, međutim, još jedan razlog zbog kojeg ljudi na početku odnosa mogu da prećutkuju ono što ih razlikuje od partnera.

- Naravno, postoje i oni koji se plaše odbijanja, pa prećute neke razlike u vrednostima, neke stvari sa kojima se ne slažu i slično, navodi psihološkinja.

Tako dve osobe mogu da započnu odnos verujući da imaju mnogo više zajedničkog nego što zaista imaju. Razlike koje su u početku ostale neizgovorene kasnije postaju pitanja oko kojih više nije moguće izbeći razgovor.

Zašto nam se čini da smo na početku veze upoznali potpuno drugu osobu?

Prvi meseci veze često su period u kojem partnera posmatramo kroz ono što nam se kod njega dopada, ali i kroz mogućnosti koje u tom odnosu prepoznajemo. Razgovaramo o svemu što bismo mogli zajedno, zamišljamo budućnost, a razlike koje bi kasnije mogle da postanu važne još nisu došle do izražaja.

Ivanović objašnjava da u tome značajnu ulogu ima zaljubljenost.

- Tu, naravno, ulogu igra i zaljubljenost, kada postoje ružičaste naočare, kada se vide samo mogućnosti, a ne ograničenja. Sve je lepo. I kao da tek onda, kada odnos postane stabilniji, kreću neka druga pitanja: šta mi smeta, šta sam spremna da promenim, šta treba drugi da promeni. Tada se razlike vide mnogo jasnije, kaže ona.

Drugim rečima, početak veze nije uvek pouzdana slika onoga što će odnos postati. Ne zato što je svaka osoba na početku neiskrena, već zato što se neke osobine, razlike i ograničenja pokažu tek kada se partneri suoče sa konkretnim situacijama.

Zato se može dogoditi da osoba koja je na početku govorila o braku i porodici kasnije shvati da nije spremna za obaveze koje takav život podrazumeva. Isto tako, partner koji je verovao u zajedničke planove može da ostane sa osećajem da mu je nešto obećano, a zatim oduzeto.

Ipak, pitanje koje psihološkinja smatra važnijim nije ko je ta osoba bila na početku, već kako se ponaša kada postane očigledno da se njene reči i postupci više ne poklapaju.

Čovek ima pravo da se predomisli, ali šta je sa osobom kojoj je nešto obećao?

Možda je upravo ovo najvažnija razlika između promene mišljenja i ponašanja koje može da povredi partnera.

Svako ima pravo da tokom odnosa shvati da nešto više ne želi. Da nije spreman za brak, da ne želi zajednički život ili da budućnost sa konkretnom osobom ne vidi onako kako ju je zamišljao na početku. Sama promena mišljenja ne dokazuje da je neko ranije lagao.

Međutim, to pravo ne podrazumeva da druga osoba treba neograničeno da čeka, niti da živi u uverenju da su planovi i dalje isti ukoliko više nisu.

- Čovek ima pravo da promeni mišljenje, da se uplaši kada postoji odgovornost, ali je jako bitno da to komunicira. Znači, da to jasno kaže, ističe Ivanović.

Problem, dakle, ne mora da bude u tome što se neko predomislio, već u tome što to ne saopštava, a istovremeno nastavlja da održava očekivanja druge strane.

- Čak i kada to početno obećanje nije bilo neka svesna manipulacija, dugotrajno održavanje nade u ono što je obećano može osobu ozbiljno da povredi, objašnjava psihološkinja.

Ova razlika je važna jer neko može iskreno da želi zajedničku budućnost u trenutku kada o njoj govori, a da kasnije shvati da za nju nije spreman. Ali kada to shvati, njegova odgovornost nije da nastavi da govori ono što partner želi da čuje, već da otvoreno kaže šta se promenilo.

- Nije stvar u tome da li je osoba nešto obećala, mislila ili htela u startu. Naravno, postoji mogućnost da će se predomisliti, da će se uplašiti obaveze, da joj se svakodnevni život neće sviđati sa tom osobom, ali važno je da to komunicira, a ne da daje privid spremnosti ili pasivno-agresivno održava kontakt u odnosu sa ciljem da tu postoji neka nada. Jer tu drugu osobu zaista može da povredi, kaže Ivanović.

I upravo tu dolazimo do pitanja koje je često bolnije od samog raskida: šta se događa kada jedna osoba više ne želi ono što je obećavala, ali ne želi ni da izgubi partnera?

Nisu spremni da ostanu, ali nisu spremni ni da odu

Postoje odnosi u kojima jedna osoba ne želi da napravi sledeći korak, ali istovremeno ne želi ni da prekine vezu. Ne odustaje od partnera, ali ne pokazuje spremnost da gradi budućnost o kojoj je ranije govorila.

Takva situacija može da traje, posebno ako druga strana veruje da je reč samo o prolaznoj nesigurnosti i da će se stvari vremenom promeniti. Prema rečima psihološkinje, iza takvog ponašanja ponekad stoji unutrašnji konflikt.

- Dešava se često da ljudi ne mogu da prekinu taj odnos, odnosno nisu spremni da se odreknu tog odnosa, a nisu spremni ni da se upuste u taj odnos. Tu postoji neka ambivalencija i zapravo konflikt, gde se javljaju problemi u relaciji, objašnjava Ivanović.

Takva neodlučnost ne mora nužno da znači da osoba namerno manipuliše, ali može da ima ozbiljne posledice po partnera koji pokušava da razume na čemu je. Jer nije isto kada neko otvoreno kaže da ne zna šta želi i kada nastavlja da obećava budućnost za koju ne pokazuje spremnost.

Ivanović zato naglašava da nije moguće generalizovati i sve ovakve situacije pripisati jednom tipu ličnosti ili jednom motivu.

- Ne mogu da kažem da je to svesna manipulacija, da je to samo izlovljen, proračunat slučaj, niti kakvi su to ljudi. Nema generalizacije, može biti svašta. Ali stvar je u tome kako će neko pristupiti tome, navodi ona.

A način na koji osoba pristupa problemu vidi se upravo onda kada više nije dovoljno da govori o svojim namerama, već treba da preuzme odgovornost za ono što se u odnosu zaista događa.

Najvažnije pitanje nije šta je ko obećao, već šta se radi kada obećanje ne može da ispuni

Kada se neko na početku odnosa predstavlja kao osoba koja želi ozbiljnu budućnost, a kasnije počne da se ponaša drugačije, lako je ostati zarobljen u pokušaju da se otkrije koja je njegova verzija bila prava.

Da li je iskren bio onda kada je govorio o braku i deci ili sada, kada kaže da nije spreman? Da li je promenio mišljenje ili je samo prestao da se trudi? Da li je ikada zaista želeo ono što je obećavao?

Međutim, psihološkinja Sara Ivanović smatra da je mnogo važnije posmatrati kako osoba reaguje kada postane očigledno da postoji razlika između njenih reči i postupaka.

- Kao psiholog, ne mogu da kažem ko je on bio na početku. Više bih gledala šta radi kada se pokaže raskorak između reči i postupaka. Da li kaže da se predomislio, da li je obećao više nego što može, da li uvažava posledice koje to ima po partnera? Ili nastavlja sa velikim obećanjima kada oseti da će se odnos prekinuti?, objašnjava ona.

Upravo poslednje pitanje može da bude posebno važno za razumevanje odnosa u kojima se obećanja ponavljaju, ali se ništa suštinski ne menja.

Ako neko svaki put kada oseti da bi mogao da izgubi partnera ponovo govori o budućnosti, a zatim ne pokazuje spremnost da te reči pretvori u dela, druga osoba može da ostane vezana za očekivanje da će se obećano ipak ostvariti. Zato psihološkinja ističe značaj otvorene komunikacije i preuzimanja odgovornosti.

- Ocenjujemo zapravo kako se osoba ponaša, ne samo ono što je rekla. Da li je posle toga stala i rekla: ipak ovo nije ono što sam mislila ili mislio, nisam spremna na to i to. I to je u redu. Onda nekako odgovorno pristupa tome da jasno kaže koje su želje, mogućnosti i kapaciteti, navodi Ivanović.

Takav razgovor ne mora da bude prijatan i ne znači da druga osoba neće biti povređena. Ali joj omogućava da zna na čemu je, umesto da nastavlja da gradi očekivanja na nečemu što više ne postoji.

Zaljubljujemo se u mogućnosti, a zaboravljamo da pogledamo kapacitete

Na početku odnosa često se razgovara o tome šta bismo sve mogli zajedno. O budućnosti koja izgleda dostižno, o zajedničkim željama, o svemu što partner kaže da bi voleo da ostvari.

Međutim, postoji razlika između onoga što osoba želi i onoga što je zaista spremna i sposobna da pruži. I upravo tu Ivanović vidi jedan od ključnih problema.

- Ono što je problem jeste što u startu više pričamo o mogućnostima i nekoj idealizaciji, i sa jedne i sa druge strane. Ljudi se obično fokusiraju na neke mogućnosti, a manje na kapacitete. Koliko osoba može, odnosno šta je pokazala, objašnjava psihološkinja.

Drugim rečima, nije dovoljno da neko govori da želi stabilan odnos, porodicu ili zajednički život. Važno je i da li njegovo ponašanje pokazuje da je spreman za odgovornost koju takve odluke nose.

To ne znači da na početku veze treba sumnjati u svaku izgovorenu reč ili očekivati da neko unapred zna sve odgovore. Ljudi imaju pravo da se upoznaju, menjaju mišljenje i otkrivaju sopstvena ograničenja. Ali kako odnos napreduje, tako bi i naša očekivanja trebalo sve manje da se oslanjaju na ono što nam je neko obećao, a sve više na ono što nam zaista pokazuje.

Jer, kako zaključuje Sara Ivanović, kasnije dolazi do suočavanja sa realnošću i onom verzijom mogućnosti koju smo videli u prvim mesecima veze, dok smo bili zaljubljeni.

A možda je upravo to najteži deo: prihvatiti da osoba koju smo zamišljali na osnovu njenih reči i osoba koju upoznajemo kroz njene postupke ne moraju uvek da budu iste.

I da, bez obzira na to koliko nam se dopadala budućnost koju nam je neko opisivao, odnos ipak živimo sa osobom koja je pred nama, a ne sa onom koja nam je obećala da će jednog dana postati.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.