Evo šta da uradite kada se buđ pojavi na džemu: Da li baciti teglu ili ne?

Zamislite sledeću situaciju: otvarate teglu domaćeg džema koji ste s ljubavlju pravili, a na površini vas dočeka – buđ. Prva pomisao je često: „Ma, sklonim je kašikom i sve je u redu.“ Ipak, pitanje se nameće – da li je to bezbedno ili rizikujemo zdravlje zbog jedne kašičice slatkog užitka? Ova dilema muči gotovo svaku domaćicu i ljubitelja zimnice, jer dok nam se čini da je problem samo „površinski“, istina je mnogo složenija.

Zašto se buđ pojavljuje baš na džemu?

Domaći džem je prava poslastica, ali i idealno tlo za razvoj buđi. Vlažni i hranljivi uslovi u tegli, naročito ako nije dobro zatvorena ili pasterizovana, pružaju savršeno okruženje za rast gljivica.

Buđ se razmnožava sporama koje se šire vazduhom i, kada jednom pronađu put do hrane, stvaraju mrežu niti. Ono što vidimo na površini je samo mali deo – spore vrlo često prodiru duboko u namirnicu, što znači da „samo skidanje buđi“ nije uvek dovoljno da problem nestane.

Da li je buđ uvek opasna?

Zanimljivo je da buđ nije uvek neprijatelj – neke vrste su dragocene u kulinarstvu. Tako zahvaljujući buđi imamo rokfor, kamamber i druge plemenite sireve, kao i specifične mesne delikatese poput salama. U tim slučajevima, buđ se koristi kontrolisano i u sigurnim uslovima.

Međutim, buđ koja se razvija na džemu, hlebu, povrću ili orašastim plodovima je potpuno druga priča. Ona proizvodi toksine koji mogu biti štetni, a ponekad i kancerogeni. Zato se prema njoj u kuhinji mora postupati sa krajnjim oprezom.

Džem i buđ – baciti ili spasiti?

Prema stručnim savetima, pravilo je sledeće:

Ako džem sadrži više od 60% šećera – postoji šansa da se površinski sloj buđi pažljivo ukloni zajedno sa debljim slojem džema ispod nje, jer šećer deluje konzervirajuće i sprečava širenje spora dublje u teglu.

Ako džem sadrži manje šećera ili zaslađivače – cela tegla mora u smeće. Kod ovakvih džemova buđ se širi mnogo brže i rizik po zdravlje je daleko veći.

Važno: čak i nakon uklanjanja buđi, u gornjem delu tegle i na poklopcu često ostaju spore. Zato stručnjaci naglašavaju da se „spašavanje“ džema preporučuje samo u retkim situacijama, dok je najbezbednije rešenje – baciti celu teglu.

Buđ voli vlagu i toplotu

Najbrže se razvija na namirnicama koje su vlažne i mekane – poput hleba, kompota, rendanog sira ili orašastih plodova. Kod ovih proizvoda ne postoji opcija „čišćenja“ – jednom kada se pojavi buđ, jedino rešenje je bacanje.

Kod čvršćih i suvih proizvoda (npr. tvrdi sir), moguće je odseći deo zahvaćen buđi sa širim slojem oko njega, ali kod džema i ostalih zimnica oprez je imperativ.

Kako sprečiti pojavu buđi na džemu?

Sterilizujte tegle i poklopce pre sipanja džema.

Sipajte džem dok je vreo i odmah zatvorite.

Čuvajte tegle na suvom i hladnom mestu, dalje od direktne toplote i vlage.

Kada jednom otvorite teglu, obavezno je držite u frižideru i potrošite u što kraćem roku.

Zdravlje je na prvom mestu

Koliko god nam bilo žao da bacimo domaću zimnicu, zdravlje mora biti prioritet. Buđ nije samo estetski problem – ona nosi nevidljive spore koje se šire celom teglom i mogu ozbiljno ugroziti organizam. Ako niste sigurni da li je džem bezbedan, pravilo je jednostavno: kada postoji dilema – teglu u kantu.

Bolje je ostati bez par kašičica džema nego rizikovati zdravlje cele porodice.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.