Šopenhauer prvi otkrio: Većina ljudi pogrešno tumači ovu osobinu, a ona govori mnogo o inteligenciji

Filozof Artur Šopenhauer (1788–1860) zauvek je promenio način na koji razumemo ljudsku prirodu. Za razliku od mnogih mislilaca, verovao je da ljude prvenstveno ne pokreće razum, već želja – a iz nje često proističe i patnja. Ipak, Šopenhauer nije bio potpuni pesimista: smatrao je da se patnja može ublažiti umetnošću, saosećanjem i jednostavnim, povučenim načinom života.

Kao jedan od najvećih umova 19. veka, imao je i vrlo jasno mišljenje o tome kako razmišljaju natprosečno inteligentni ljudi. Prema njemu, oni dele jednu ključnu osobinu - vole da budu sami.

O ovoj ideji govorio je i Julian de Medeiros, autor i popularni TikTok kreator koji se bavi filozofijom. U videu koji je pregledan gotovo četiri miliona puta, de Medeiros je objasnio Šopenhauerovo viđenje inteligencije i samoće.

Koji je znak da je neko izuzetno inteligentan?

„Ovo je jedno jednostavno pravilo o inteligenciji prema Šopenhaueru: inteligentni ljudi drže se po strani. Njima su potrebni vreme i prostor. Često su introvertni ili, kako je on precizno rekao - "sudbina svih velikih umova jeste da budu sami", objašnjava de Medeiros.

Visoko inteligentni ljudi ne plaše se samoće

Na prvi pogled, neko ko stalno bira samoću može delovati kao namrgođeni samotnjak. Međutim, prema Šopenhaueru, biti sam ne znači biti usamljen. Naprotiv - inteligentni ljudi često uživaju u sopstvenom društvu.

„Oni se retko dosađuju. Imaju mnogo unutrašnjih interesa, ideja i aktivnosti. Srećni su kada imaju vreme samo za sebe“, ističe de Medeiros.

Sam Schopenhauer je to vrlo jasno izrazio u svojoj knjizi Parerga i paralipomena iz 1851. godine, gde piše da će darovit čovek težiti miru, slobodi od smetnji i jednostavnom životu. Što neko više ima u sebi, smatrao je, to mu je manje potrebno spolja i upravo zato intelektualna izuzetnost često vodi ka povučenosti i nesocijalnosti.

Upozorenje: Kada samoća preraste u ravnodušnost

Na kraju, de Medeiros dodaje i važnu opasku: „Inteligencija može da dovede do ravnodušnosti. Ako vam je toliko prijatno u sopstvenom društvu da prestanete da izlazite i viđate ljude, postoji rizik da postanete mizantrop.“

Da li je Schopenhauer bio u pravu?

Iako su njegove ideje stare gotovo dva veka, savremena istraživanja mu daju za pravo. Studija iz 2016. godine, objavljena u časopisu British Journal of Psychology, obuhvatila je više od 15.000 odraslih osoba. Rezultati su pokazali da druženje sa prijateljima generalno povećava zadovoljstvo životom, ali ne i kod ljudi sa višim koeficijentom inteligencije. Kod njih je važilo suprotno: ređe druženje bilo je povezano sa većim osećajem zadovoljstva.

Slično tome, studija iz 2023. godine pod nazivom The Psychological World of Highly Gifted Young Adults pokazala je da visoko daroviti mladi odrasli često više uživaju u sopstvenom društvu jer teško pronalaze zajedničke teme i interesovanja sa većinom ljudi. Jednostavno, ne osećaju se kao da se uklapaju.

Biti sam i biti u miru sa sobom

Na kraju, jedno od obeležja visoke inteligencije jeste i opreznost, ali i snažan unutrašnji svet. Zato, ako radije provodite večeri kod kuće uz dobru knjigu nego u bučnom baru, nema razloga da se zbog toga osećate loše. Ponekad je sasvim u redu i sasvim zdravo biti sebi omiljeno društvo.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.