Istorija olimpijskih uniformi i kostima: Od frakova do motiva koji su nacionalni ponos

Olimpijski kostimi koji su autentični za svaku delagaciju imaju svoju svrhu - još jedan su vid vizuelne reprezentacije događaja, oni prenose nacionalni identitet i identifikuju onog ko ih nosi, dok istovremeno izgledaju privlačno, a svaki sportista u njima je ponosan što predstavlja svoju zemlju.

Kada su se održavale moderne Olimpijske igre u Atini 1896, sportisti su nosili sopstvenu sportsku odeću ili odela, čak i tokom ceremonijalnih delova. Pošto je bilo važno identifikovati različite prisutne delegacije, prepoznatljivi modni aksesoari kao što su značke ili trake za ruke, označene bojama počeli su da se koriste.

Ova tradicija je opstala do 1980-ih, a mnogo kasnije usledilo je uvođenje specifičnih uniformi, nalik na one kakve danas poznajemo. Razvoj reprezentativnih uniformi odražava i evolucija velelepnosti ceremonija. Prvi put predstavljena na Olimpijskim igrama u Londonu 1908, parada sportista imala je jasan uticaj na razvoj formalnih uniformi, jer su i mediji i gledaoci lakše prepoznavali delegacije različitih država. Nošenje takmičarske sportske odeće se 1920-ih unapredilo u nošenje uniformi ukrašenih patriotskim detaljima. Na ceremoniji otvaranja Igara 1924. održanih u Parizu, mnoge delegacije usvojile su nacionalne uniforme, piše Patricija Rejmond iz Olimpijske fondacije za kulturu i nasleđe, u svom radu posvećenom ovoj temi.

Ove godine, tačno sto godina od pariskih igara, ponovo se održavaju na istom mestu, sa nikad lepšom lepezom nacionalnih kostima.

Uvođenje sportske opreme i kostima

Na prvoj ceremoniji dodele medalja 1896. godine, pobednici su nosili frakove tokom primanja medalja, što sugeriše da su Igre bile rezervisane za muškarce iz više klase, pogotovu iz Evrope.

Ženama je prvi put dozvoljeno da se takmiče 1900. Od 997 prisutnih sportista, 22 žene su se takmičile u pet sportova: tenis, jedrenje, kriket, golf i jahanje. Žene su godinama lobirale da učestvuju i organizovale sopstvene sportske događaje, što je navelo Olimpijski komitet da ih pusti da se pridruže muškarcima. Ali od početka je postojao otpor.

Jedna zabrinutost je bila da bi žene bile "distrakcija muškarcima", koji bi onda bili ometeni ženskim telima koja se kreću. Kao odgovor, Olimpijski komitet je primorao žene da nose skromnu odeću koja im je često otežavala da se udobno takmiče.

I u znak rodne dinamike 20. veka, odeća za žene na ceremoniji otvaranja često je izgledala veoma slično odeći stjuardesa avio kompanije tokom 60-ih i 70-ih, piše "Fast Company".

Žene su se borile da učestvuju u sve više sportova, ali svaka pobeda je teško izvojevana. Tek 1984. ženama je bilo dozvoljeno da trče olimpijski maraton.

Sponzorstva kakva danas poznajemo

Šezdesetih godina prošlog veka "Adidas" i "Puma" su počeli da rastu kao sportski brendovi. Dve kompanije su se takmičile da nateraju nemačkog sprintera Armina Harija da trči u njihovim patikama na Igrama 1960. godine; ali u to vreme brendovima nije bilo dozvoljeno da plaćaju sportistima da ih predstavljaju. Hari je na kraju pobedio u trci na 100 metara u "puma" patikama i, iako su postojale glasine da je dobio gotovinsku isplatu od brenda, nije bilo dokaza koji bi podržali tvrdnju.

Ali u godinama koje su usledile, sportski brendovi i sportisti su dobro sarađivali. To je odmah značilo da je odeća bila zaista napravljena za svaki sport posebno i posebno prilagođena svakoj fizičkoj aktivnosti.

"Adidas" je 1968. godine postavio štand u Olimpijskom selu u Meksiko Sitiju, gde je besplatno delio opremu sportistima. Bio je to neverovatan marketinški trik, a brend je doživeo početak svoje slave koju sada ima.

Do 1980-ih, Međunarodni olimpijski komitet dozvolio je sportistima da prihvate sponzorstva od brendova, a 1985. pokrenuo je program koji je kompanijama omogućio da sponzorišu događaj u celini, što je značilo da će njihovi logotipi biti istaknuti na stadionima.

Boje zastave i specifični motivi

Danas, svaka zemlja svoje nacionalne svečane kostime i sportsku opremu krasi uglavnom bojama svoje zastave, ukombinovanim na raznorazne načine. Na kostimima za otvaranje Igara često se mogu videti i motivi koji su specifični za svaku državu, a koji su tu da dočaraju nacionalni ponos, pa i da ispromovišu najbolje iz svoje zemlje.

Ceremonija Olimpijskih igara počinje 26. jula, a sportisti iz celog sveta otvaraju učešće u slavljeničkoj paradi. Više od 10.000 sportista iz celog sveta ide u glavni grad Francuske da se takmiči. Svaka zemlja dizajnira posebnu odeću za sportiste, a ove godine to su najbolje uradile Mongolija, Haiti i Češka.

Najbolji domaći dizajneri osmišljavaju svečane kostime, dok vodeći sportski brendovi sponzorišu svu ostalu odeću koja pripada sportskoj uniformi. U Olimpijskom selu, svi sportisti su u obavezi da uvek budu u odeći koja im je data, koja je specijalno napravljena za tekuće Igre i za njihovu delegaciju.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.