Život poslednjeg napuljskog princa Vitorija Emanuela: Izgnanstvo, korupcija i suđenje za ubistvo

On je bio princ od Napulja i jedini sin poslednjeg italijanskog kraja Umberta II.

Princ Vitorio Emanuele, koji je takođe koristio i titulu vojvoda od Savoja, preminuo je u Ženevi juče (3. februara 2024. godine) u 86. godini, a veći deo života proveo je u egzilu, nakon ustavnog referenduma 1946. koji je potvrdio ukidanje monarhije i stvaranje Republike Italije.

U nekoliko navrata ovaj nesvakidašnji čovek bio je centar kontroverzi u Italiji i inostranstvu zbog niza incidenata, uključujući i opaske koje su neki smatrali antisemitskim. Između ostalog otkriveno je da je bio član Propaganda Due (P2), države u državi odgovorne za korupciju na visokom nivou i političku manipulaciju. U Francuskoj mu je suđeno po optužbi za ubistvo, a 2006. godine uhapšen je pod optužbom za zločinačko udruživanje, reketiranje, zaveru, korupciju i eksploataciju prostitucije.

Godine u izgnanstvu

Vitorio je rođen 12. februara 1937. u Napulju od Umberta, princa od Pijemonta, koji će kasnije postati poslednji kralj Italije poznat kao Umberto II, i princeze Marije-Žoze od Belgije. Kada je Umberto II napustio Italiju nakon što je monarhija ukinuta italijanskim institucionalnim referendumom 1946. godine, preostali članovi Savojske kuće živeli su u egzilu, uglavnom u Švajcarskoj i na portugalskoj rivijeri, osim bivšeg kralja Viktor Emanuel III, koji je živeo u Egiptu do smrti 1947.

Nakon razdvajanja roditelja Vitorio je živeo sa majkom na imanju u Merlingu u Švajcarskoj.

Posle jedanaestogodišnje veze, princ se oženio se švajcarskom naslednicom keksa i svetski rangiranoj skijašicom na vodi Marinom Doriju. Venčali su se u Teheranu 7. oktobra 1971, povodom proslave 2.500 godina Persijskog carstva. Život je proveo kao bankar i prodavac aviona, a zatim i trgovac oružjem.

Imaju sina, Emanuela Filiberta od Savoje, princa od Venecije, koji je rođen 22. juna 1972, od koga je dobio dve unuke.

Povratak u Italiju

U skladu sa nekim drugim zemljama koje su ranije bile monarhije (kao što su Francuska ili Rumunija), italijanski ustav je zahtevao da svi muški članovi Savojske kuće napuste Italiju uz zabranu da se ikada više vrate na italijansko tlo. Ovo je doneto kao "privremena odredba" 1948, prema Ustavu koji je takođe zabranjivao bilo kakve amandmane kojima bi se promenio republički oblik vladavine, efektivno zabranjujući svaki pokušaj da se obnovi monarhija osim usvajanja novog ustava.

Vitorio Emanuele je lobirao kod parlamenta Italije tokom godina u kojima je bio na snazi zakon koji zabranjuje njegov povratak, da mu se dozvoli povratak u domovinu nakon 56 godina izgnanstva. On je 1999. godine podneo tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u kojoj je princ optužio Italiju da njegovo dugo izgnanstvo krši njegova ljudska prava.

Da bi se vratio u svoju domovinu, odrekao se bilo kakvog prava na ugašeni tron i na italijanske krunske dragulje. Javno je uveravao italijansku vladu da nacija i krunska imovina, koje je država konfiskovala 1946. godine, "više nisu naši", misleći na Savojsku kuću.

- Što se toga tiče, nemamo pravo na krunske dragulje. Nemamo ništa u Italiji i ništa ne tražimo - izjavio je kako prenosi Vikipedija, ali je i odustao od svog slučaja na Evropskom sudu za ljudska prava, već je zajedno sa sinom, u februaru 2002, napisao pismo u kojem formalno izražava svoju lojalnost prema Ustavu Italije.

Već u oktobra iste godine ukinuta je odredba koja je zabranjivala povratak muškim članovima bivše kraljevske kuće u Italiju, i kao  deo dogovora sa vladom, Vitoriu Emanuelu je dozvoljeno da ponovo uđe u zemlju posle više od pola veka.  Prilikom njihove prve posete Napulju većina ljudi je bila ravnodušna prema njemu, neki su ga dočekali neprijateljski, a nekolicina ga je podržala. Mediji su izvestili da mnogi u Napulju nisu bili srećni što vide povratak kraljevske porodice, kada su stotine bučnih demonstranata uzvikivale negativne slogane za njima.

Njegov dinastički rival i rođak Amadeo, vojvoda od Aoste, tokom 2006. godine se proglasio za poglavara Savojske kuće i vojvode od Savoja, tvrdeći da je Vitorio Emanuele izgubio svoja dinastička prava. Iako ga je sud prvobitno kaznio sa 50.000 evra odštete u žalbi je presuda pala.

Kontraverzan život nesuđenog kralja

Vitorio se jednostrano proglasio kraljem Italije 15. decembra 1969. godine. U ovu akciju se dao nakon što je njegov otac navodno pozvao Amedea da ga poseti u Portugalu kako bi ga imenovao za svog naslednika. Samoproklamovani kralj, pod svojim ovlašćenjima, tada je dodelio i titulu vojvotkinje od Sant'Anna di Valdieri svojoj tadašnjoj verenici Marini Doriji.

No to je daleko od najkontravernije crtice u životu ovog čoveka. U noći 17. avgusta ili ujutro 18. avgusta 1978. godine, na ostrvu Kavalo (koje se nalazi na južnoj obali Korzike), Vitorio Emanuele je otkrio da je gumeni čamac njegove jahte odvežen i pričvršćen za drugu obližnju jahtu. Naoružavši se puškom, pokušao je da se ukrca na brod. Tada je pucao u putnika kojeg je probudio, ali je hitac promašio i usmrtio Dirka Hamera (19-godišnjeg sina Rajka Gerda Hamera), putnika koji je spavao na palubi druge susedne jahte.

Hamer je preminuo od zadobijenih rana 7. decembra 1978, a Vitorio Emanuele je uhapšen i optužen 11 godina kasnije za nanošenje smrtonosnih povreda i posedovanje opasnog oružja. Međutim, 18. novembra 1991. godine, posle trinaest godina sudskog postupka, pariski porotnički sud ga je oslobodio optužbi, proglasivši ga krivim samo za neovlašćeno posedovanje karabina M1. Dobio je uslovnu kaznu zatvora od šest meseci.

Kada je zatvoren u junu 2006. godine, po nepovezanim optužbama za korupciju, snimljeno je njegovo priznanje u kojem kaže: "Pogrešio sam, [...] ali moram reći da sam ih prevario [francuske sudije]". Usledio je članak novinarke Beatris Boromeo koja je napisala knjigu o ovom slučaju, koja je pozvala da se pokrene novo suđenje, zbog čega je Vitorio tužio novine za klevetu. Godine 2015. sudskom presudom presuđeno je u korist lista.

Optužbe za antisemitizam i hapšenje zbog korupcije 

Jedna od njegovih izjava koja ga je mnogo koštala je i što je 2003. godine rekao da antisemitski zakoni doneti pod Musolinijevim režimom "nisu toliko strašni", zbog čega ga je italijanska jevrejska zajednica optužila da se on nikada nije distancirao od rasnih propisa koji su tada izdati. Vitorio je pod pritiskom javnosti uputio izvinjenje jevrejskoj populaciji Italije, tražeći oproštaj i izjavivši da je bila greška što je italijanska kraljevska porodica potpisala rasni zakoni iz 1938. godine.

Kontraverzni princ je i 16. juna 2006. uhapšen u Vareni i zatvoren u Potenci pod optužbom za korupciju i vrbovanje prostitutki za klijente Casino di Campione u Campione d'Italia. Istragu je tada vodio italijanski sudija Džon Vudkok, britanskog porekla, poznat po hapšenjima drugih VIP osoba. Vitorio je pušten posle nekoliko dana i stavljen u kućni pritvor iz kog je izašao brzo, ali je morao da ostane unutar granica Italije dok nije oslobođen svih optužbi 2007. i 2010. godine.

Ko je sledeći naslednjih italijanske monarhije? 

Vitorio i njegov sin Emanuele Filiberto su 2007. godine formalno zatražili od države da im isplati finansijsku odštetu od 260 miliona evra i pokrene potpunu restituciju komplente imovine i stvari koje su oduzete od kraljevske kuće nakon ukidanja monarhije. Tužba se zasniva na tome što je pretrpeo moralnu nepravdu tokom izgnanstva, što je italijanska vlada odbila i, u odgovoru, naznačila da može da traži odštetu za istorijske pritužbe.

U junu prošle godine njegov sin objavio je nameru da abdicira svoje pretenzije na presto u korist svoje ćerke, princeze Vitorije od Savojske, kada oseti da je spremna da preuzme dužnost. Dok ona to formalno ne učini, Emanuele Filiberto ostaje kao naslednik svog oca.

Pored skandala, Vitorio je iza sebe ostavio i neka od ordenja, među kojima su obeležja crnogorske kraljevske porodice: Vitez Ordena Petrovića Njegoša, Vitez Velikog krsta Kraljevskog reda knjaza Danila i Vitez ordena Svetog Petra Cetinjskog.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.