Stanoje Glavaš: Hajduk, borac protiv Turaka i jedan od pominjanih kao mogući vođa Prvog srpskog ustanka

On je bio hajduk čije je junaštvo opevano u narodnim pesmama i dramama nekih od najpoznatijih srpskih pisaca.

Stanoje Stamatović, poznatiji kao Stanoje Glavaš, vojvoda Smederevske nahije, mogao je da postane i vođa Prvog srpskog ustanka, ali je na njegov predlog na mesto velikog vožda izabran Karađorđe Petrović.

Pod vođstvom Crnog Đorđa, Stanoje Glavaš ostao je jedan od najistaknutijih starešina i junaka ustanka i srpski heroj kojeg su Turci mučki ubili na današnji dan (15. februar) 1815.

Zanatlija sa srcem hajduka

Stamatovići su se, bežeći od turskog zuluma, doselili u selo Glibovca, kod Smederevske Palanke, iz  jednog planinskog sela u blizini Debra. Otac Dimitrije i majka Marica, imali su troje dece, sinove Stanoja i Đoka, i kćer Stanu.

Negde na jesen 1777. godine, kada je imao svega 14 godina, Turci su brutalno, prilikom skupljanja harača, pred porodicom, pretukli Stanojevog oca, posle čega je Dimitrije oboleo i neposredno potom - umro. Da bi sačuvala dete od teških seoskih poslova, prema pisanju Vikipedije, majka Marica odlučila je posle očeve sahrane da pošalje mladog momka u Palanku, kod očevog poznanika Sreje da izuči abadžijski zanat.

Dok je Stanoju zanat dobro išao, udovica je sa dvoje dece prihvatila ponudu za brak od Petra Stanića, i otišla da živi u mestu Selevica. U tom braku rodila je još jednog sina i kćer.

Sreja je za to vreme, pored zanata naučio Stanoja da čita i piše, a potom mu pomogao i da otvori sopstvenu abadžijsku radnju, prosledivši mu deo klijenata. Stanoje je imao smisao za posao, pa je kasnije sa dunđerom Borisavom Petrovićem iz Negotinske Krajine zajedno otvorio i dunđersku radnju i uskoro doveo kod sebe brata Đoku i sestru Stanu da mu pomažu.

Ipak, sećanje na mučki stradalog oca ga je zauvek proganjalo.

Karađorđeva desnica

Kada je video da su se njegovi zemljaci iz Glibovca odazvali na Karađorđev poziv da se pridruže u borbi protiv Turaka, ni sam Stanoje nije oklevao. Pridružio se ustanicima u borbi prilikom osvanjanja tvrđave Rudnik, posle čega ga je Karađorđe brzo zavoleo i svuda ga pratio kao njegova desna ruka.

Oni su se u nekom trenutku čak i pobratimili, a prema pisanju "Istorijskog zabavnika" Karađorđe je Glavašu bio stari svat ili, čak, kum na svadbi.

Njihov odnos ostaće najupamćeniji po tome što se Stanoje odrekao titule vožda da bi postao vođa Prvog srpskog ustanka u korist Đorđa Petrovića, kada je na Skupštini u Orašcu, 1804. godine, rekao: “Nego, vi uzmite za vrhovnog vožda Karađorđa, kojeg ću ja prvi slušati, koji je bolji od mene i od sviju nas, a ja ću činiti što mogu, kao do sad”.

Za vreme svog 'ajdukovanja, najviše se istakao u borbama kod Deligrada i prilikom opsade Beograda. Takođe je, u septembru 1806. godine, sa 500 konjanika, dve i po hiljade pešaka i samo jednim drvenim okovanim topom, u roku od svega dva dana oslobodio od Turaka Prokuplje i Kuršumliju.

Podmukla osveta Turaka

I kada je ustanak ugušen, Glavaš je ostao na radaru ljudi Sulejman-paše Skopljaka, koji su ga stalno pratili. Posle propasti Hadži-Prodanove bune, zbog njegove hajdučke prošlosti, ali i velikog ugleda koji je uživao u narodu, Turci su ga u selu Baničina pored Smederevske Palanke mučki ubili na današnji dan (15. februar) 1815. godine.

Tek posle smrti, zbog osvete, usudili su se da iskasape hajdukovo telo i da mu odseku glavu, a potom su ga, u jaruzi pored puta, u blizini mesta pogibije, sahranili. Glavu su kao dokaz odneli u Istanbul na ruke Sulejman-paši, posle čega je ovaj dugo držao na okačenu na čengel ispred Stambol kapije.

Sve dok Stanojeva glava nije jednog dana misteriozno nestala, i kasnije se pojavila - sahranjena sa telom. Nikada nije tačno utvrđeno ko je preneo hajdukovu glavu u Srbiju, ali se pretpostavlja da ju je u toku noći krišom skinula njegova polusestra Marija, ili da je, pak, glavu opet krišom, od jednog Turčina sa delom Stanojevog blaga, otkupila njegova sestra Stana.

Legenda živi

Telo srpskog hajduka je 1902. godine preneto u grobnicu u dvorištu crkve Svetog Arhangela Gavrila u selu Baničina u današnjoj opštini Smederevska Palanka. Naime, Baničanci su osnovali Odbor za podizanje spomenika Stanoju Glavašu i podigli su mu kamenu grobnicu, u kojoj su ga sahranili 26. maja.

Na spomeniku piše da je podignut zahvaljujući prilozima plemenitih Srba.

Iza njega nisu ostali direktni potomci. Jedini naslednici bili su od njegovog polubrata Petra koji su promenili prezime u Petrovići i nastavili da žive u Smederevu. Prezime su promenili po starom običaju da najstariji sin uzme očevo ime za prezime.

Uz to, Stanojeva porodična loza povezana je i sa lozom još jednog čuvenog srpskog hajduka, Veljka Petrovića iz Negotina, jer mu je Glavaš za mladu dao Petrovu ćerku.

Vojevanje hajduka Stanoja Glavaša opisuju narodne pesme i čuvena istorijska drama Đure Jakšića, koja se i danas igra u pozorištima.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.