Konobar koji je otvorio prvi bioskop u Srbiji: Ljubav prema radikalima koštala ga je života

Foto: Wikipedia/ Svetozar Botorić

Svetozar Botorić, prvi filmski producent na Balkanu, Beogradu je poklonio i prvi stalni bioskop. U njegovom hotelu „Pariz” proradilo je i prvo srpsko humorističko pozorište „Orfeum”.

Jednom davno, čovek rođen u Opaljeniku, malom selu kod Ivanjice, imao je hrabrost, lucidnost, viziju i petlju da svoje ideje sprovede u delo.

Preporučujemo

Prvi igrani film u Srbiji, „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa”, kasnije kratko nazvan „Karađorđe”, koji je snimljen 1911, producirao je Svetozar Botorić. Ovo ostvarenje delimično je nastalo po narodnoj pesmi „Početak bune na dahije”.

Botorić je počeo kao konobar, potom se upustio u ugostiteljske vode, posedujući trgovačku radnju i kafane na Terazijama. Kasnije je, sa Jevremom Kolarevićem, zakupio hotel "Pariz", i, tako, stvorio kulturnu zaostavšinu grada Beograda. Sa šacicom ljudi koji su delili njegovu pasiju prema umetnosti, delovao je kao „Udruženje za snimanje srpskih filmova”.

Najstariji Botorićevi filmski žurnali snimljeni su u leto 1911, imao je vlastitu laboratoriju i trgovinu kinematografskim materijalom, a bio je i istaknuti član Radikalne stranke.

Tragično okončan život 

Svetozar je, pored ljubavi prema filmu, gajio i ljubav prema politici, što ga je naposletku koštalo života.

- Kao član Na­rod­ne ra­di­kal­ne stran­ke, u nje­go­vom ho­te­lu, ko­ji je bio na me­stu da­na­šnjeg pa­sa­ža kod ho­te­la Ka­si­na, oku­plja­li su se ra­di­ka­li. On je bio lič­ni pri­ja­telj Ni­ko­le Pa­ši­ća i za ovu stran­ku pre­go­va­rao je o ku­po­vi­ni oruž­ja. Ka­ko je do­sta pu­to­vao po sve­tu, a že­le­ći da osta­vi ne­što vred­no ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­je do­la­ze, stu­pio je u kon­takt sa sni­ma­te­ljem Lu­jem de Be­ri­jem ko­ga je an­ga­žo­vao za sni­ma­nje filmova.

Naj­pre su sni­mi­li isto­rij­sku dra­mu „Ul­rih Celj­ski i Vla­di­slav Hu­nja­di”, a Či­ča Ili­ju Sta­no­je­vi­ća uzeo je za re­di­te­lja da­nas po­zna­tog fil­ma „Ka­ra­đor­đe” ko­ji je sni­man i u dvo­ri­štu ho­te­la „Pa­riz”, u da­na­šnjem Be­zi­sta­nu, što po­ka­zu­je ko­li­ko je taj pro­je­kat bio po­ro­dič­na, srp­ska stvar - govori Srđan Knežević, režiser filma o Svetozarevom životu. Ili­ja Sta­no­je­vić je režirao i film „Ci­gan­ska svad­ba”, o ži­vo­tu čer­ga­ra, ko­ji je od Bo­to­ri­ća ot­ku­pljen za pri­ka­zi­va­nje u sve­tu.

S austro­u­gar­skom oku­pa­ci­jom Sve­to­zar Bo­to­rić je uhap­šen sa osta­lim vi­đe­ni­jim lju­di­ma i 1915. go­di­ne in­ter­ni­ran u lo­gor Ne­ži­der, u bli­zi­ni Be­ča, gde je bo­le­stan i is­cr­pljen, go­di­nu da­na ka­sni­je pre­mi­nuo. Sa­hra­njen je na No­vom gro­blju u Be­o­gra­du.

- Sin Mi­loš za­vr­šio je pra­va u En­gle­skoj i ra­dio u Mi­ni­star­stvu spolj­nih po­slo­va. Ćer­ka Rok­san­da je završila in­ter­na­ci­o­nal­nu ško­lu u Že­ne­vi i radila u di­plo­ma­ti­ji. Ćer­ka Sta­ni­ca pr­va je Ju­go­slo­ven­ka ko­ja je za­vr­ši­la mu­zi­ku na Ekol nor­mal su­per­i­er u Pa­ri­zu. Pre­da­va­la je na Mu­zič­koj aka­de­mi­ji u Be­o­gra­du. To je bila elita Beograda – na­gla­ša­va Kne­že­vić.

Pre­ma re­či­ma Kneževića, je­dan uti­ca­jan čo­vek iz dr­žav­nog apa­ra­ta ja­vio se po­ro­di­ci; re­kao da ima ne­kih te­ško­ća sa grob­ni­com i pred­lo­žio da, po­što ne­ma do­volj­no me­sta za sa­hra­nji­va­nje na­rod­nih he­ro­ja, on ot­ku­pi grob­ni­cu za sim­bo­lič­nu ce­nu i omo­gu­ći im pa­pi­ro­lo­gi­ju da grob­ni­cu pre­ba­ce na dru­go me­sto. Po­tom­ci su pre­me­sti­li po­smrt­ne ostat­ke u ma­lo se­lo u Fran­cu­skoj, u Bre­ta­nji, gde da­nas po­či­va po­ro­di­ca Sve­to­za­ra Bo­to­ri­ća, prenosi "Politika".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.