Glas uz koji su stasale generacije u Jugi: Voditelj iz vremena kad je TV imala dušu ima 90. godina i još radi

Bio je glas detinjstva, osmeh mladosti i lice koje se nije zaboravljalo. Oliver Mlakar nije samo voditelj – on je deo kolektivnog sećanja svih onih koji su nekada, u staroj Jugoslaviji, uz šum televizora i svetlost iz kutije, učili da znanje ima smisla, da stil ne traži buku i da autoritet može da bude nežan.

Kada je televizija bila porodični događaj

U vreme kada su postojala samo dva kanala, kada se program završavao himnom, a pauza između emisija popunjavala crnim ekranom, Oliver Mlakar je bio televizijska konstanta. Njegov glas bio je ravnomeran, siguran, pun topline – poput onog profesora iz školskih dana koga su svi poštovali, ali su se uz njega osećali bezbedno.

Nezaboravne večeri rezervisane su bile za „Kviskoteku“ – kviz znanja u kome se navijalo iz sve snage, ali tiho, da se ne propusti nijedna reč. Bio je to kviz koji nije vređao inteligenciju gledalaca, već ju je pozivao da učestvuje.

"Ko se javlja?" – pitala bi himna kviza, a cela porodica bi već bila u dnevnoj sobi.

 Kviskoteka – više od kviza

Kada je Oliver Mlakar vodio „Kviskoteku“, kviz je bio svetinja. I ne samo to – bio je merilo znanja, kulture, ponašanja, tempa, elegancije. Takmičari su ulazili kao studenti, izlazili kao junaci. Nije bilo vike, brzopletosti, senzacije. Sve je bilo promišljeno, sadržajno, dostojanstveno.

Mlakar nije vikao da bi bio primećen. Nije pravio šou – on je bio šou, ali onaj tihi, gospodski, koji ne stari.

Ljubav bez kamera: Dunja i tišina posle reflektora

U svetu televizije gde se sve zna i sve vidi, Oliver Mlakar je retko govorio o privatnom životu – ne iz tajnovitosti, već iz vaspitanja. Oduvek je smatrao da slava ne znači pravo na intimu drugih, pa je i sam štitio svoju porodicu od reflektora koji su mu godinama svetlili u lice.

Oženjen je Dunjom, sa kojom je u braku više od šest decenija. Njihov odnos je tih, skladan i trajan – upravo onakav kakav biste i očekivali od čoveka poput Olivera. Dunja je bila uz njega dok je osvajao televizijske nagrade, ali i kad se povukao sa ekrana – bez pompe, bez drame, sa punim razumevanjem.

Zajedno su podigli dve ćerke – Mašu, koja je danas doktorka arheologije i živi u Velikoj Britaniji, i Ivu, koja je poduzetnica sa adresom u Zagrebu. Oliver o njima retko govori javno, ali kada to učini – u njegovom glasu je mešavina ponosa i nežnosti.

„Najveći uspeh mog života nisu emisije, već porodica“, rekao je jednom prilikom.

 I danas radi – jer ne zna drugačije

Iako je sa HRT-a formalno otišao u penziju još 2003. godine, Oliver Mlakar i u 90. godini radi. Ne na televiziji – jer smatra da je tom mediju dao sve što je mogao. Ali i dalje učestvuje u projektima koje bira srcem. Vodi modne revije, podržava ljude koje poznaje, druži se sa onima koji su mu nekada bili saradnici.

Ne sedi pred ekranom i ne gleda telenovele, kako sam kaže. Gleda Dnevnik. Povremeno sport. I bira tišinu.

Mir pokraj Samobora

Danas živi sa suprugom Dunjom u selu blizu Samobora. Imaju dve ćerke – Mašu, koja je arheolog i živi u Velikoj Britaniji, i Ivu, koja je poduzetnica u Zagrebu.

Mir, priroda, porodična pisma, čajevi u dvorištu – tako izgleda život čoveka koji je godinama unosio ritam u živote miliona ljudi.

 Glas vremena koje se više ne vraća

Oliver Mlakar je poslednji iz plejade televizijskih autoriteta koji su izgradili svoj ugled nečujno, postojano, bez skandala. Njegova generacija nije „pravila gledanost“ – već je pravila standard. Kvizovi danas možda traju duže, možda svetle jače, ali nijedan ne miriše na detinjstvo kao „Kviskoteka“. A nijedan voditelj ne budi poštovanje kao Oliver.

(Ona.rs / Story.hr)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.