Pristao sam da budem kum najboljem prijatelju, ali pravi najveću grešku: Ona je prava noćna mora

Kumstvo je oduvek bila velika čast. U našem narodu se kaže da se kumstvo "ne odbija", jer ta veza postaje gotovo svetinja i traje za ceo život. Međutim, jedno iskustvo pokazuje da život donosi i situacije u kojima ta odluka može biti prava muka. Jedan mladić je podelio svoju dilemu i zatražio savet - šta da radi kada njegov najbolji prijatelj, čiji kum treba da bude, pravi životni izbor za koji veruje da ga vodi u nesreću?

"Pravi najveću grešku" 

"Moj najbolji prijatelj je već nekoliko godina u vezi sa devojkom koja mi se nimalo ne dopada. Istina, niko od nas iz društva je ne voli. On to ne zna, a sada planira i da je zaprosi. Spremni su da se sele u drugi deo zemlje i bojim se da će mu život biti nesrećan ako se oženi njom.

Ona je prema nama neprijatna, rezervisana, a čini se da on to uopšte ne primećuje. Ne želim da ga izgubim, niti da gledam kako tone u brak koji će ga učiniti nesrećnim.

Pitao me je da mu budem kum. Moja prva reakcija bila je da kažem "ne", jer ne znam kako bih držao govor u kojem čestitam i govorim da je to početak najboljeg dela njegovog života. S druge strane, ne želim ni da ga razočaram - znam da nikada nije imao mnogo sreće sa devojkama i ne bih da ga povredim.

Pristao sam da mu budem kum, ali se osećam potpuno lažno i tužno jer mislim da će ovo značiti i kraj jednog velikog prijateljstva.

Da li reći istinu?

Pitanje je veliko: da li uopšte reći prijatelju šta mislim? Njegov izbor je njegova sloboda, ali činjenica da i ja i ostali njegovi bliski prijatelji imamo ozbiljne sumnje, a ćutimo, postaje teret. Zašto mu još uvek nisam rekao? Verovatno zato što se bojim da će se naljutiti i prekinuti prijateljstvo. Ali ako ovako nastavimo, možda ga ionako gubim.

Prvo pitanje koje sebi postavljam jeste: da li on želi da čuje moje mišljenje ili da li mu je potrebno da ga čuje? Ako je odgovor da mu je potrebno - onda mi ne preostaje ništa drugo nego da skupim hrabrosti i budem iskren.

Ako to radim zbog njega, a ne iz straha da ga povredim, onda je jasno šta treba da uradim. Moram mu reći šta mislim, ali uz obećanje da ću stajati uz njega bez obzira na ishod.

Kako to uraditi?

Najbolje bi bilo da odvojimo vreme nasamo i da ga pitam kako misli da se njegova devojka slaže sa njegovim prijateljima i vidi li sam neke probleme. Možda mogu da ga zamolim da čuje i moje mišljenje i tek ako pristane, da mu kažem otvoreno.

Ukoliko ipak odluči da ignoriše moj savet, moraću da se prilagodim. Nije retkost da nam se partneri prijatelja ne dopadaju, ali ako želimo da zadržimo prijatelja, moramo naći način da pronađemo zajednički jezik i da živimo sa tim.

Znam da se ne može glumiti naklonost, jer to uvek loše završi. Ali isto tako verujem da vreme i trud mogu pomoći da se pronađe makar neka vrsta tolerancije.

Ako mu ne kažem istinu sada, kasnije će biti još teže. Kao i sa svime u životu – bolje je otvoreno razgovarati odmah, nego čekati i gomilati tišinu. Dugujem mu to da ga tretiram kao odraslog čoveka koji može da podnese moje mišljenje", napisao je svoju dilemu.

(Ona.rs/irishtimes)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.