Ko su bile "Pikeringove žene"? Njihov naučni, astronomski rad je dragocen, ali ne i pojedinačno priznat

 
  • 0

Devetnaesti je vek i Edvard Čarls Pikering, direktor Harvardske opservatorije, uočava da se njegovo osoblje i on ne mogu izboriti sa obimom posla i podataka za čiju je obradu i analizu bila zadužena njegova opservatorija. Prirodno, posumnjao je u svoje saradnike i njihovu kompetentnost u procesu katalogizacije. Posebno je sumnjao u jednog pomoćnika kog je otpustio i na njegovo mesto postavio sluškinju Vijaminu Fleming. Fleming je na opšte iznanađenje muškaraca toga doba, koji su sumnjali u sposobnosti žena u obavljanju vankućnih poslova, pokazala izuzetne rezultate i veštine. Ona je na Harvardu na kraju provela 34 uspešne godine i upravljala velikim brojem asistenata.

Sa Vilijaminom Fleming počinje i era naučnica iz senke, žena koje su radile za Fleminga, a čiji se rezultati nisu pojedinačno vrednovali, već kolektivno, i to pod imenom Pikeringov harem.

Ako uzmemo u obzir doba u kome se sve ovo odvija, sasvim je jasno da se od žena očekivalo samo jedno, a to je da vode brigu o kući i porodici. Visoko obrazovanje je bilo nezamislivo, a žene van kuće "nisu imale šta da traže".

Savremena nauka je zapravo upozoravala na žene i obrazovanje, u uverenju da su žene suviše slabe da se nose sa stresom. Kao što je doktor i profesor sa Harvarda Edvard Klark napisao u svojoj knjizi "Rod u obrazovanju" (Sex in Education) iz 1873. godine, "Telo žene moglo je da se nosi sa samo ograničenim brojem razvojnih zadataka u jednom trenutku - da bi devojčice koje su potrošile mnogo energije na razvoj svog uma tokom puberteta završile sa nerazvijenim ili obolelim reproduktivnim sistemom".

Rodne uloge u nauci

Tradicionalna očekivanja žena su se polako menjala; šest od koledža "Sedam sestara" počelo je da prima studente između 1865. i 1889. (koledž Mount Holyoke je otvorio svoja vrata ženama 1837. godine). Porodice koje su pripadale višoj klasi podsticale su svoje ćerke da učestvuju u nauci, ali iako su ženski fakulteti ulagali više u naučnu nastavu, oni su i dalje daleko zaostajali za muškim fakultetima u pristupu, opremi i finansiranju istraživanja.

Kako bi se tek nekako ispravila ova nejednakost, progresivni muški edukatori ponekad su se udruživali sa ženskim institucijama. Edvard Pikering je predavao fiziku na Tehnološkom institutu u Masačusetsu, gde je i napravio prvi korak ka revoluciji u metodi naučne pedagogije, podstičući studente da učestvuju u eksperimentima. On je bio taj koji je pozvao Saru Frensis Vajting, ambicioznu mladu naučnicu, da prisustvuje njegovim predavanjima i posmatra njegove eksperimente. Vajtingova je koristila ova iskustva kao osnovu za sopstveno predavanje na Velsli koledžu.

Kada je Pikering 1877. postao direktor Harvardske opservatorije, lobirao je za proširenje tehnologije astrofotografije opservatorije, ali tek 1880-ih, kada je tehnologija uveliko poboljšana, ove promene su zaista primenjene. Prevalencija fotografije u opservatoriji je značajno porasla, stvarajući novi problem: bilo je više podataka nego što je bilo ko imao vremena da protumači. Posao je bio zamoran, dužnosti za koje se smatralo da su pogodne za jeftiniju i manje obrazovanu radnu snagu za koju se smatralo da je sposobna da klasifikuje zvezde umesto da ih posmatra: žene.

Upošljavajući svoje žensko osoblje da se angažuje na ovom poslu, Pikering je svakako napravio talase u istorijski patrijarhalnoj oblasti akademske zajednice. Mada, zbog načina na koji je razmišljao, smatrajući da su žene bile sposobne za nešto više od sekretarskih zadataka, teško da mu se mogu dati zasluge za postizanje napretka u pogledu rodne ravnopravnosti u okviru naučne zajednice.

Zadužile su ono na čemu počiva astronomija

Ove žene, nazvane "kompjuteri" ili "računari", bile su jedini "način" na koji je Pikering mogao da postigne svoj cilj fotografisanja i katalogizacije celog noćnog neba. Sve u svemu, više od 80 žena je radilo za Pikeringa tokom njegovog mandata na Harvardskoj opservatoriji, proveravajući fotografije po šest dana i zarađivajući od 25 do 50 centi na sat (pola od plate koju su dobijali muškarci za iste zadatkeo).

Svakodnevni posao se svodio na smanjivanje fotografija, uzimajući u obzir stvar kao što je atmosferska refrakcija, kako bi slika bila što jasnija. Druge bi klasifikovale zvezde upoređujući fotografije sa poznatim katalozima. Neke su same katalogizovale fotografije, pažljivo beležeći datum ekspozicije svake slike i region neba. Beleške su zatim pažljivo kopirane u tabele, koje su uključivale lokaciju zvezde na nebu i njenu veličinu. Fleming je jednom prilikom zabeležila u svom dnevniku:

- U Astrofotografskoj zgradi Opservatorije, 12 žena, uključujući i mene, brine o fotografijama... Iz dana u dan moje dužnosti u Opservatoriji su toliko slične da će biti malo toga za opisati izvan uobičajenog rutinskog rada merenja, pregleda fotografija i rada uključenog u smanjenje ovih zapažanja.

Ali bez obzira na nejednaku platu i raspodelu dužnosti, ovaj posao je bio neverovatno važan; podaci su dali empirijske osnove za veću astronomsku teoriju. Pikering je dozvolio nekim ženama da vrše teleskopska posmatranja, ali to je bio pre izuzetak nego uobičajena praksa. Uglavnom, ženama je bilo zabranjeno da prave pravi teorijski rad, a umesto toga su "gurane" da analiziraju i smanjuju fotografije. Ova smanjenja su, međutim, poslužila kao statistička osnova za teorijski rad drugih.

Šanse za veliki napredak bile su izuzetno ograničene. One su, kao najveće dostignuće, u okviru Harvardske opservatorije, imale priliku da nadgledaju manje iskusne "računare". To je radila Vilijamina Fleming kada je, posle skoro 20 godina u opservatoriji, imenovana za kustosa astronomskih fotografija.

Jedan od Pikeringovih "računara", međutim, istakla se po svom doprinosu astronomiji: Eni Džamp Kenon, koja je osmislila sistem za klasifikaciju zvezda koji se i danas koristi. Kenon je rođena u Doveru, Delaver, 11. decembra 1863. Njen otac, brodograditelj, imao je izvesno znanje o zvezdama, ali joj je njena majka prenela svoje interesovanje za astronomiju iz detinjstva. Oba roditelja su gajila i podržavala njenu ljubav prema učenju, a 1880. godine, kada se upisala na Velsli koledž, postala je jedna od prvih mladih žena iz Delavera koja je pošla na studije.

Pikering i Fleming su radili na sistemu za klasifikaciju zvezda na osnovu njihovih temperatura; Kenon je, dodajući posao koji je obavila koleginica Antonia Mauri, uveliko pojednostavio taj sistem, a 1922. godine Međunarodna astronomska unija ga je usvojila kao zvanični sistem klasifikacije zvezda.

Dve godine pre nego što se Kenon penzionisala 1938, Harvard ju je konačno priznao tako što ju je imenovao za astronoma Vilijam C. Bonda. Tokom Pikeringovog 42-godišnjeg mandata na Harvardskoj opservatoriji, koji se završio samo godinu dana pre njegove smrti, 1919. godine, dobio je mnoge nagrade, uključujući Brusovu medalju, najveću čast Astronomskog društva Pacifika. Po njemu su nazvani krateri na Mesecu i na Marsu. A trajno dostignuće Eni Džamp Kenon nazvano je Harvard, a ne Kenon-sistem spektralne klasifikacije, piše "Smithsonianmag.com".

Eni je bila prva koja se suprotstavila nejadnakosti među naučnicima i naučnicama, pomagala je drugim naučnicima da se proslave, i pisala popularne članke o astronomiji.

Do kraja svog života klasifikovala je preko 500 000 zvezda, otkrila 300 promenljivih zvezda i jednu spektroskopski dvojnu zvezdu. Mogla je da klasifikuje po tri zvezde u minuti, znajući odmah po spektru u koju klasu zvezde spadaju. Njen katalog zvanično je prihvaćen 9. maja 1922. a koristi se i danas, piše "Vikipedija".

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Branko Babić, kralj obrva, organizovao svinjokolj u svom selu

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije iz rubrike Ona