Dobrila Glavinić: Hroničarka društvenog i kulturnog života Beograda u prvim decenijama 20. veka

Foto: Wikimedia/Istorijski arhiv Beograda

Dobrila Glavinić-knez Milojković je bila srpski novinar i urednik više listova, organizator humanitarnih akcija i član mnogih ženskih društava. Dobitnica je Ordena Svetog Save IV reda i počasne diplome Udruženja oficija Korpusa Ruske carske vojske i Mornarice u Kraljevini Jugoslaviji.

Preporučujemo

Dobrila je rođena u Beogradu 1900. godine, u prodici majke Kosare i oca  Dobroslava, prvog Srbina koji je u Beču doktorirao farmakologiju i koji je bio prvi srpski državni hemičar, pisac srpske farmakopeje, dugogodišnji upravnik državne hemijske laboratorije u Beogradu, ugledni javni radnik - i novinar.

Daleko je interesantnije da ona vodi poreklo od čuvenog nahijskog kneza i sudije knez-Milojka iz Aleksinca koji se veoma istakao u oslobodilačkim ratovima. Najpoznatiji je po tome što je snabdevao narod municijom i pomogao oslobođenje Srbije od Turaka, a potom učestvovao i u pripajanju aleksinačkog, kruševačkog, zaječarskog i knjaževačkog okruga Srbiji.

Široko obrazovanje van zemlje

Kako joj je majka rano umrla, Dobrila je ostala siroče i odrastala kod tetke, očeve rođene sestre i teče Jovana Nestorovića, državnog savetnika, čija je kuća, koja se nalazi u Resavskoj ulici broj 27, bila poznata po svom gostoljublju. Bila je mesto gde se sakupljao najviđeniji i najpoznatiji beogradski svet. Njena tetka po ocu bila je poznata srpska književnica Jelena J. Dimitrijević, sa kojom je do smrti imala veoma prisne odnose.

Nakon osnovne škole koju je završila u Beogradu, Dobrila je otputovala u Švajcarsku, gde je završila gimnaziju. Kako je pohađala nastavu na nemačkom jeziku, koji je odlično savladala, ispostaviće se da će joj to znaje kasnije biti veoma dragoceno. U Švajcarskoj je studirala "Socijalnu žensku školu" u Lucernu, a kako navodi "Vikipedija", studirala je i muzičku odnosno slikarsku školu u Švajcarskoj. Poznavala je italijanski i francuski jezik, takođe.

Pošto se vratila u Srbiju nakon studija, upoznala je Milana Glavinića, člana veoma ugledne porodice koja je imala značajnu ulogu u u kulturnom životu Srbije još od sredine 18. veka. Sa njim se venčala 1923. godine. Par nikada nije imao dece. Preminula je 1987.

Društveni angažman i humanitarni rad 

Odmah nakon udaje, i Dobrila se uključila u javni život srbije, a njena društvena i humanitarna aktivnost će obeležiti ostatak njenog života.

Dobrila je bila i sekretar društva "Knjeginja Ljubica", kao i njegov veliki dobrotvor. Ostala je upamćena kao neko ko je tu dužnost obavljao veoma savesno i predano, a posebno se ističe to što je pomagala obnavljanje srpskih svetinja. Radila je na podizanju "Doma milosrđa" i crkve u Štimlju, te na dovršenju Samodrže crkve na Kosovu i crkve u Uroševcu.

S obzirom na to da je bila školovani slikar i da je imala dar za slikanje, 1923. godine je organizovala izložbu svojih radova, a novac od kupljenih slika poklonila je u dobrotvorne svrhe đačkom skloništu u Štimlju na Kosovu. Izložbi je prisustvovao i sam kralj Aleksandar Karađorđević i tadašnji predsednik Skupštine dr Ivan Ribar.

Bila je i predsednica Odbora gospođica "Kola srpskih sestara", sekretar i potpredsednica sekcije "Jugoslovenskog ženskog saveza" za Beograd, potpredsednica Odbora "Devojaka za vaspitanje i zaštitu dece", sekretar i član uprave Doma učenica, član uprave starešinstva Sokolskog društva "MATICA" Beograd... Bila je aktivna članica Uprave "Prosveta", te "Srednjoškolske matice ratničke siročadi", "Jugoslovenske Matice", "Materinskog udruženja", "Lige žena za mir i slobodu“, "Jednote sveslovenske žene", Udruženja "Domaćica i matera", Ženskog pokreta, Društva za zaštitu životinja "Cvijeta Zuzorić", član Francuskog kluba, član Poljske i čehoslovačke lige…

Publicistički i novinarski rad

Njen novinarski rad je veoma vredan pažnje. Kao veoma obrazovana i načitana žena, dobra novinarka i urednica, objavila je niz članaka i studija o mnogim socijalnim, kulturnim i nacionalnim pitanjima.

Prema pisanju "Rasejanja", posmatrala je probleme srpskog društva i život naroda, sa ljubavlju i dubokim poznavanjem istorije. Njeni radovi su štampani u skoro svim dnevnim novinama i književnim časopisima, a neke je i sama uređivala: "Žena i svet", "Ženski svet", "Ilustrovane novine", kao i dnevni listovi "Pravda" i "Vreme".

Pisanjem je počela da se bavi još u mladosti, dok je živela u Švajcarskoj, a prvi čalank je objavila 1916. godine, na nemačkom jeziku. Od drugih novinara tog vremena izdigla se zahvaljujući raspravi o "Ulozi žena u politici".

Njen angažman na osvešćivanju žena je interesentan takođe. Zalagala se za napredno obrazovanje žena, ali ne i za preterano brzu i potpunu emancipaciju, jer je smatrala da žena mora postepeno da se vaspitava, socijalno, prosvetno, kulturno, pa tek onda politički.

Putem radija, na javnim mestima i preko štampe srčano se zalagala za održavanje mira u svetu, uverena da jedna žena može mnogo da doprinese po tom pitanju.

Ali, uprkos njenom doprinosu i počastima koje je dobila za života, postoje izvori koji navode da je bila vrbovan od nemačkih obaveštajnih službi. Međutim o tome nema zvaničnih podataka, osim beleške u knjizi Nikole Milovanovića "Izdaja", gde komandant Mlavskog korpusa Jugoslovenske vojske u Otadžbini sa činom potpukovnika Siniša Ocokoljić 1942. godine u izveštaju Draži Mihajloviću navodi da je "Dobrila Glavinić, šef nemačkih agenata u Beograd. Radi za Nemce bez honorara" (strana 229).

Drugih izvora nema, ali je zanimljivo da je u Beogradu u fondu porodice Glavinić, navodno, izložen njen džepni časovnik, koji je zapravo foto-aparat kvalitetne izrade marke "Ticka", koji su u to vreme koristili obaveštajci.

 Dobrila se bavila fotografijom i zahvaljujući njoj danas se u Porodičnom fondu Glavinić, koji je pohranjen u Istorijskom arhivu Beograda, čuva bogata građa među kojojm je i album sa veoma vrednim fotografijama, kako porodičnim, tako i onim koje je Dobrila slikala na raznim društvenim događajima, postavši tako svojevrsni hroničar društvenog i kulturnog života Beograda u prvim decenijama 20. veka.

Iza nje je ostalo i zanimljiva prepiska. Pesnik Rade Drainac je Dobrili Glavinić, verovatno tridesetih godina prošlog veka, napisao pesmu bez naslova. Pesmu je pročitao, kako prenosi "Bibliofil", i nadrealista i narodni heroj Koča Popović, koji je također napisao pesmu "Rondo Capricioso", u pokušaju da "popraviti" pesmu Rade Drainca. Prepiska dva istaknuta pripadnika srpske avangarde i nadrealizma Koče Popovića i Rada Drainca sadrži i napomene Dobrile Glavinić.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.