Međunarodni dan medicinskih sestara: Za Tamaru Aleksić ovaj posao je deo nje, nije samo zarađivanje plate

Međunarodni dan medicinskih sestara se obeležava širom sveta svakog 12. maja, na godišnjicu rođenja Florens Najtingel, osnivačice sestrinstva.

"Naše medicinske sestre. Naša budućnost" slogan je ovogodišnje internacionalne kampanje koja postavlja kako će se na ovaj posao gledati u budućnosti, kako bismo mogli da se suočimo sa globalnim zdravstvenim izazovima i poboljšamo globalno zdravlje za sve. Cilj je učenje iz lekcija koje nam je donela pandemija, a samim tim i spremnost na sve buduće izazove.

U svakom aspektu zdravstvene zaštite medicinske sestre pružaju obrazovanje, promovišu zdravu praksu, dele svoju stručnost i pomažu pacijentima u svakom procesu oporavka.

Medicinske sestre pružaju visok standard nege, međutim, profesionalno poštovanje unutar medicinske zajednice teško je stečeno godinama lobiranja, organizovanja i, nakon onog najvažnijeg - akademskog unapređenja profesije. Dok se na medicinske sestre pre 70 godina gledalo kao na manje integralne članove tima za kliničku negu (uprkos njihovim brojnim odgovornostima), medicinske sestre su se borile za više priznanja i danas imaju mnogo više poštovanja i autonomije.

Vešte medicinske sestre znaju da odvajanje vremena za upoznavanje pacijenata može biti od velike pomoći u otkrivanju važnih zdravstvenih informacija - informacije koje pacijenti inače možda ne bi ponudili. O tome kako se danas gleda na ovu humanu profesiju u društvu, ali i lično razgovarali smo sa Tamarom Aleksić, strukovnom medicinskom sestrom.

Tamara je srednju Medicinsku školu završila u Beogradu, a svoje obrazovanje nastavila je na Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji. Već 13 godina radi u Kliničkom centru Srbije, tačnije u Urgentnom centru u Beogradu, na prijemno-trijažnom odeljenju internističkog prijema, kardiološkoj i internističkoj ambulanti sa opservacijom.

Priprema za velike izazove i obaveze

S obzirom na to da se srednja škola upisuje sa 15 godina, zanimalo nas je kako devojčica koja je tek završila osmi razred u tom trenutku zna da želi da se bavi ovako zahtevnim zanimanjem.

- Ja, da budem iskrena na kraju svog osnovnog obrazovanja nisam imala na spisku želja medicinsku školu kao broj jedan. Kao i svaka devojčica želela da budem frizerka ili šminkerka, ali tokom školovanja imali smo puno stručnih predmeta, kao i puno vežbi na različitim klinikama i kroz takav obrazovni program moje srednje škole vrlo brzo sam shvatila da mi je posao medicinske sestre pre svega human, ali i zanimljiv, dinamičan, što je u skladu i sa mojoj ličnošću i karakterom. Već u prvoj godini sam se uverila da je medicinska struka ono čime želim da se bavim, a da upišem baš srednju medicinsku školu, nagovorila me je moja mama, i ja sam joj danas, zbog toga, beskrajno zahvalna - počinje Tamara za Ona.rs

Ove godine se navršava 15 godina otkako je diplomirala u srednjoj školi na Zvezdari i ističe svoju zahvalnost onima koji su nesebično delili svoje znanje i veštine i oblikovali je u pravog profesionalca. Da će Tamara jednoga dana biti sjajna medicinska sestra, prva je primetila njena razredna.

- Ja sam zaista puno naučila u toku školovanja. Trudila sam se, bila odličan đak jer me je zanimalo to o čemu smo učili, a naročito praktični deo na vežbama. "Gurala" sam se da mi na klinici daju da uz nadzor dam injekciju ili izvadim krv. Tako da nisam počela da radim "nespremna".

Da se rad u struci razlikuje od srednjoškolske prakse ističu i profesori u školi, ali to rade kako bi svi učenici uvideli ozbiljnost i sveobimnost struke i da ovo nije samo "posao" koji se obavlja rutinski.

- Znala sam dobro osnovne radnje u radu sa pacijentima, ali ipak malo uplašena da li ću ja to moći sama; u školi uvek imate nekog da vas kontroliše, na poslu ste sami i jedini odgovorni za to što radite, a odgovornost medicinske sestre je ipak nečiji zivot. Plašila sam se da li će me pacijenti odbaciti iz straha da ne pogrešim jer sam "nova". Ipak, izborila sam se, jer ja sam neko ko voli da se dokazuje i sebi i drugima, kad nešto radim, radim tako da bude najbolje, kod mene nema ničega napola. Naravno, u međuvremenu, osim na prijemu, radila sam u Koronarnoj intenzivnoj nezi i zahvalna sam na toj prilici jer sam i tamo mnogo naučila - priča nam Tamara.

Poziv, a ne posao

Radni dan za Tamaru počinje u sedam ujutru, ali svi dolaze i ranije kako bi se presvukli i adekvatno pripremili. S obzirom na to da radi u Urgentnom centru, nema pauze, ona i kolege se sami naizmenično organizuju kada će malo se odmoriti, ali nekada i za to ne bude vremena.

- I onda posao teče, odnosno ljudi koji dolaze određuju kakav će mi biti radni dan. Od tužnih do srećnih sudbina, nakupim se svačije energije, ali ipak kada krenem kući, svom detetu u dva popodne, sve to ostavim iza kapije na koju sam ušla ujutru. Volim ponekad da kažem, da sam ja jedna osoba, medicinska sestra od 07-14 h, a druga nakon toga, jer ipak poslovni život ne sme da utiče na privatni i obrnuto. Trudim se uvek da nađem balans između ta dva.

Vreme koje medicinske sestre provode sa pacijentima takođe im pruža jedinstven uvid u želje i potrebe svojih pacijenata, ponašanja, zdravstvene navike i brige, što ih čini važnim zagovornicima u njihovoj nezi.

Biti medicinska sestra nije uvek lako s obzirom na to da se obaveze ne mogu predvideti niti se dan može planirati. Najviše tokom pandemije medicinske sestre su doživele sagorevanje, jer pored tehničkih stvari koje obavljaju i emocionalno ulažu u svoje pacijente i njihove porodice, što može biti iscrpljujuće u teškim vremenima.

Zato se u ovu profesiju ulazi srcem da bi se dalo sve od sebe. Trezvenošću da mogu da to kasnije procesuiraju i da ih mnogo ne pogađa. Visprenošću i dovitljivošću da u svakom trenutku mogu da reaguju i da se snađu bez obzira na situaciju i okolnosti u kojima se nalaze one ili onaj kome ukazuju pomoć.

- Za mene je moj posao deo mene, nije samo "zarađivanje plate". Ja moj posao volim zaista, volim taj osećaj zadovoljstva, kada neko ode kući iz bolnice nasmejan, a došao je zabrinut za sebe ili svoje bližnje. Volim kada znam da sam baš ja, jednim delom, zaslužna za to. Prosto, da nisam medicinska sestra, ne bih znala da odgovorim šta bih volela drugo da sam izabrala - ističe Tamara.

- Mene svakodnevno održava energija koju imam na poslu, ta dinamičnost prepuna adrenalina, jer  ustanova na kojoj ja radim je takvog tipa. Pomisao da sam nekome pomogla, na bilo koji način. Kada me neko pita čime se bavim, ponosno kažem da sam medicinska sestra.

Društvo ne prepoznaje složenost uloge medicinske sestre

Medicinske sestre su neko koga pacijent prvo vidi kada uđe u bolniciu, stoga je veoma važno imati dobar pristup. Pre svega ljubazno, što nekad može da bude jako teško, prema Tamarinim rečima, jer nekada pacijenti nisu baš ljubazni. Zatim se nastupa stručno i profesionalno.

- Bilo da je to pružanje podrške, informacija, ili samo jednostavnog "ne brinite, biće sve u redu", pacijentima to jako puno znači. To mogu da kažem i iz ličnog iskustva jer naravno da sam i ja nekada bila pacijent negde. Ono što sigurno mogu da kažem je da sam ja neko ko uvek polazi od onoga "šta da je to neko moj", mama, tata, baka, deka, sestra, brat, prijatelj. Stoga se trudim se da se i prema pacijentima tako ophodim.

Medicinske sestre i ispraćaju pacijente iz bolnice.

- Mi u Urgentnom centru volimo da kazemo: "Idete kući, hvala Bogu ipak nije bilo za Urgentni".

Sa druge strane, nekada se Tamari čini da se obim njihovog rada ne prepoznaje, pa samim tim ne može adekvatno ni da se uvaži.

- Društvo definitivno ne prepoznaje težinu i složenost našeg posla. Zdravstvena nega nije samo negovanje pacijenata. Zdravstvena nega je složena naučna disciplina koja pokriva više aspekata zadovoljenja bolesnog čoveka. Čini mi se da nas ljudi doživljavaju kao pomoćnike lekara, a ne kao struku koja samostalno obavlja 70 odsto medicinskih procedura - napominje Tamara.

Zato je važno i obeležavati Međunarodni dan medicinskih sestara, koji njima i te kako znači.

- Svake godine naša strukovna asocijacija - udruženje medicinskih sestara i tehničara Kliničkog centra Srbije "Sestrinstvo", čiji sam i ja član, organizuje svečanu akademiju ovim povodom. Danas, na svečanoj akademiji uručuju se zahvalnice istaknutim medicinskim sestrama, ukazuje se na značaj medicinskih sestara i sestrinstva u sistemu zdravstvene zaštite i celokupnom društvu, prezentuje tema kampanje, koja će biti vodilja u sestrinstvu tokom tekuće godine.

Tokom pandemije, sestre su radile kao jedna, što je bilo naročito važno jer su se svi prvi put susreli sa tako opakim virusom, koji je nažalost odneo mnogo života uključujući i živote medicinskih radnika.

- Sva energija je bila usmerena samo na pacijente, od lakših do težih. Emocije su morale da se ugase i da se razmišlja racionalno, u najtežim uslovima. Bilo nam je jako teško, ali ponosna sam što smo iz svega izašli mudriji i još jednom dokazali da zdravstveni radnici zaslužuju najveće poštovanje svih. To bez lažne skromnosti, zaista mislim - naglašava naša sagovornica.

I dok je na poslu snažna, nasmejana, ljubazna, brza i taktična, to je tek pola onoga što jeste i što mora da bude.

Tamara je samohrana majka i kod kuće je čeka jedan predškolac kome je ona ceo svet. Zbog njega, ali i zbog svih majki koje uspevaju da se karijerno ostvare, da podnose žrtve i budu samo i jednostavno mame kada dođu kući, Tamari je ova tema posebno važna i ima jednu kratku poruku.

- Želim da podržim sve žene, a naročito samohrane majke iz svih profesija, i da kažem da ja radim jako težak posao, ali ipak onaj "najteži", kod kuće, daje mi snagu za sve. Niste same!

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.